Da li je pandemija gotova?

Oktoberfest u Minhenu je u punom jeku. Nisu obavezni testovi na koronu, nema maski, nema odstojanja. Uopšte, u Nemačkoj, osim maski u javnom prevozu i testiranja pre posete bolnicama, malo šta podseća na pandemiju.

„Nikada nismo bili u boljoj poziciji da okončamo pandemiju“, rekao je nedavno Tedros Adhanom Gebrejezus, čelnik Svetske zdravstvene organizacije. Nekoliko dana kasnije američki predsednik Džo Bajden je čak proglasio da je pandemija korone završena.

Naučne definicije pandemije zvuče slično u svim verzijama i glase otprilike ovako: Pandemija je širenje nove zarazne bolesti koja se brzo širi preko državnih granica.

Ali što to tačno znači? Koliko jeblizu takozvane endemske faze korone?

Prelaz iz pandemije u endemiju mogao bi se definisati preko udela globalne populacije koja je do određene mere imunizovana, piše poznati medicinski statističar Džon Joanidis sa Univerziteta Stanford. Međutim, tačna stopa imunizacije kojom se okončava pandemija nije utvrđena.

Statistička opasnost postala je manja

Maksimum novih infekcija dostignut je 24. januara ove godine kada je, prema datoteci Our World in Data, u svetu 304 od 100.000 ljudi dobilo koronu u sedam dana. Danas je ta brojka bitno manja (42), ali to je i dalje sto puta više nego 11. marta 2020. kad je proglašena pandemija.

Štaviše, ovog meseca sedam puta više ljudi umire od posledica korone nego u vreme proglašenja pandemije.

Međutim, smanjio se statistički rizik da će infekcija poprimiti težak ili fatalan tok: stopa smrtnosti danas je znatno niža nego u gotovo bilo kojem trenutku u posljednje dve i pol godine. Smrtnost je sada oko 0,3 odsto.

„Stopa smrtnosti od kovida u Ujedinjenom Kraljevstvu pala je ispod one od gripa u martu 2022. godine“, kaže infektološknja Monika Gandi sa Univerziteta San Francisko.

Imunizacija rasterećuje ljude i zdravstvene sisteme

Sa svim ovim brojevima treba postupati oprezno. S jedne strane, jer se podaci prikupljaju različito od zemlje do zemlje. S druge strane, jer se smrtni slučajevi beleže pouzdanije nego infekcije. Naposletku, do danas mnoga istraživanja ne prave razliku da li neko umire sa koronom ili zbog korone.

„Ipak, verovatno je da je smrtnost od kovida niža od tipične smrtnosti od gripa u Sjedinjenim Državama“, procenjuje Gandi.

Značajno je pao i broj slučajeva kovida koji se leče na intenzivnoj nezi, što rasterećuje zdravstvene sisteme. Deo odgovora se možda krije u poboljšanom lečenju, ali lekari pre svega govore o jačem imunitetu – što zbog vakcina, što zbog preležanog virusa.

Na to ukazuje i Viola Priezeman, koja istražuje pandemiju na nemačkom Institutu „Maks Plank“. „Letnji talas korone se povukao bez ikakvih značajnih ograničenja ili promena našeg ponašanja“, kaže ona. Dodaje da je to jedan od kriterijuma za prelazak u endemsku fazu.

Smanjuje se strah od virusa

Većina država povukla je većinu mera. Čak i u Australiji, koja je dugo imala ekstremno restriktivnu politiku i doživela daleko najsmrtonosniji talas kovida krajem zime, tri od šest federalnih jedinica najavilo je ukidanje obaveznih maski u javnom prevozu.

Mediji sada govore o drugim stvarima: ukrajinskom ratu ili posrnuloj ekonomiji. Reči poput „kovid“ ili „vakcina“ su se početkom godine deset puta češće unosile u Gugl nego danas.

Međunarodna kompanija za istraživanje tržišta Ipsos od avgusta 2020. ispituje oko 20.000 ljudi na svim kontinentima o tome na koja tri od 18 mogućih problema gledaju s najvećom zabrinutošću. Dugo je najčešće spominjani odgovor bio kovid.

Ali od početka godine pandemija je pala na deveto mesto. Ispred korone su strah od inflacije, klimatske promene, ali i stara pitanja kao što su siromaštvo, nezaposlenost i kriminal.

Korona će ostati deo naših života

Sve je više znakova da se pandemija bliži kraju, i medicinski i društveno. Infektološkinja Monika Gandi kaže da se pre može reći da je korona pod kontrolom nego da je završena. „Ne možemo iskoreniti kovid“, navodi ona.

Da bi stanje ostalo kao sada, ona savetuje proverene metode lečenja, a starijima i onima narušenog imuniteta i dodatne vakcine prilagođene soju omikron.

Viola Prizeman još ne želi da proglasi kraj pandemije: „Kada je reč o kontaktima, nismo se u potpunosti vratili na ponašanje pre pandemije. Svest o zaraznim bolestima značajno se promenila i takođe će uticati na izbijanja talasa gripa.“

Takođe je verovatno da će virusi korona i gripa uvek proizvoditi nove varijante – neke opasnije, druge bezopasne. To bi moglo značiti nove pandemije, ako se i ova aktuelna ikada stvarno okonča.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.