Da li je moguća ukrajinska neutralnost?

Neutralna Ukrajina po ugledu na Švedsku ili Austriju? Ruski pregovarači su izneli taj predlog sredinom marta kao mogući način da se izađe iz rata. „To je varijanta o kojoj se razgovaralo i koja bi mogla da se posmatra kao izvestan kompromis“, rekao je 16. marta zamenik šefa predsedničke administracije u Kremlju Dmitrij Peskov.

Ukrajina je bila formalno neutralna od sticanja nezavisnosti 1990. do 2014, ali pod utiskom ruske aneksije Krima, ukrajinski parlament je odustao od te politike. Godine 2019. velikom većinom izglasao je promenu ustava prema kojoj su članstvo i u Evropskoj uniji i u Severnoatlanskom paktu državni ciljevi ustavnog ranga.

Rusija želi da spreči ostvarivanje tih ciljeva. NATO ionako ne želi da primi Ukrajinu, jer neće da bude uvučen u rat sa Rusijom. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u međuvremenu je priznao da je ulazak Ukrajine u NATO neostvariv.

-pročitajte još: Evropo, dobrodošla u novu stvarnost!

Neutralnost kao izbor ili kao nametanje

Može li neutralnost Švedske, Finske ili Austrije biti model za Ukrajinu? Svaka od tih zemalja ima različitu predistoriju neutralnosti. Austriju su, kao i Nemačku, krajem Drugog svetskog rata okupirali saveznici. Sovjetski Savez je 1955. pristao da povuče vojsku iz Austrije tek kada se Beč državni ugovorom obavezao na „trajnu neutralnost“.

Leos Miler je istoričar na Univerzitetu Stokholm i autor je knjige „Neutralnost u svetskoj istoriji“. On kaže da je Austrija tada dobila „neutralnost odozgo, na osnovu ugovora velikih sila“.

Švedska je, za razliku od Austrije, sama izabrala neutralnost. Ona je na snazi već 200 godina, otkako je Švedska 1809. u ratu sa Rusijom izgubila Finsku koja je tada bila u sklopu švedske države.

A Finska je 1917. sama izborila nezavisnost. Ona ju je odbranila u dva rata protiv Sovjetskog Saveza. „Mi ne bismo zadržali suverenost da nismo sami proglasili pragmatičnu neutralnost koja ni u kom slučaju nije ideološka“, kaže bivši finski premijer Aleksandar Stub. Ali on dodaje da je manevarski prostor Finske u hlandoratovskim vremenima bio veoma mali.

-pročitajte još: NATO neće udovoljiti željama Ukrajine

Neutralne zemlje na manevrima NATO

U sva tri slučaja neutralnost je omekšala u poslednje tri decenije. Austrija, Finska i Švedska nisu doduše pristupile do danas nijednom vojnom savezu, ali su 1995. zajedno ušle u Evropsku uniju. A ona ima zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku sa vojnim elementima. Ove nedelje su, recimo, ministri spoljnih poslova EU odlučili da formiraju zajedničku jedinicu za brzu intervenciju sa 5.000 vojnika.

Naročito zemlje u ruskom komšiluku – Finska i Švedska – traže sve intenzivniju vojnu saradnju sa zapadnom vojnom alijansom. Obe zemlje učestvuju na vojnoj vežbi „Hladni odgovor“ (Cold Response) koja se održava na severu Norveške, nekoliko stotina kilometara od ruske granice.

Vežba je planirana pre početka ruske invazije u Ukrajini, ali sada ona poprima drukčije značenje. Juna prošle godine su Švedska i Finska održale zajedničku vojnu vežbu „Arktički izazov 2021“ (Arctic Challenge) i na nju su pozvale sedam država koje su članice Severnoatlanskog pakta, a među njima je bila i Nemačka.

-pročitajte još: Strah od svetskog rata

Velika većina Finaca za ulazak u NATO

Za razliku od Austrije, Finska i Švedska osećaju da su „strateški izložene“, kako to opisuje istoričar Miler. On navodi i razloge, kao što su veoma dugačka finsko-ruska granica, složena situacija u članicama Severnoatlanskog pakta Estoniji i Letoniji, koje imaju značajne ruske manjine, kao i rusku eksklavu Kalinjingrad, koja je puna naoružanja, a nalazi se na susednoj obali Baltičkog mora. Sada se u Švedskoj, kao i u Finskoj, diskutuje o mogućem odustajanju od neutralnosti i uključenju u NATO. To bi tim zemljama, prema članu 5 severnoatlanskog ugovora, garantovalo pomoć svih članica ako ih neko napadne.

Bivši finski premijer Stub smatra da će Finska „definitivno“ pristupiti zapadnoj vojnoj alijansi. On računa da će finski zahtev za prijem u NATO uslediti „za nekoliko meseci“. Najnovije ankete pokazuju da taj korak podržava 62 odsto Finaca, a samo ih je 16 odsto protiv. „Voz je pošao sa stanice“, rekao je Stub, „a krajnje odredište je glavni štab NATO“. Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bi Finska zaista bila dobrodošla, ako postavi zahtev za članstvo.

Leos Miler je oprezniji što se tiče Švedske. Relativna većina Šveđana jeste za ulazak u NATO (41%), dok se 35 odsto ispitanika tome protivi. On smatra da će to biti glavna tema na parlamentarnim izborima u septembru. Miler uočava da se raspoloženje u zemlji već poprilično promenilo od početka rata. On zagovara zajednički, koordinisan ulazak Švedske i Finske u NATO, ako obe zemlje to žele.

-pročitajte još: Novi koncept EU: „Strateški kompas“

Demilitarizacija „nezamisliva za neutralnu zemlju“

Dve zemlje koje bi zbog ruske pretnje mogle odustati od svoje neutralnosti tako ne mogu poslužiti kao model za Ukrajinu. U Austriji ne postoji slično pomeranje, ali ona se geostrateški nalazi u sasvim drugačijoj poziciji.

Leos Miler smatra da neutralnost za Ukrajinu ne može da funkcioniše, bez obzira po kojem modelu. Kaže da bi druge sile ili organizacije, kao što su SAD, Rusija ili NATO, morale da budu garanti za tu neutralnost i morale bi zaštititi Ukrajinu u slučaju napada.

„To, međutim, podrazumeva međunarodno pravo, sporazum i organizacije koji funkcionišu. Ali Rusija danas raskida sa svim tim“, kaže Miler. On takođe smatra da ruski zahtev o „demilitarizaciji Ukrajine“ predstavlja „nezamisliv zahtev za neutralnu zemlju“. Miler navodi primer Švedske i Švajcarske – Ukrajina bi morala da ima odbrambene kapacitete kao i te zemlje.

Ukrajina je već jednom doživela trenutak kada su se međunarodne garancije pokazale kao bezvredne. Budimpeštanski memorandum je 1994. obavezao Ukrajinu da Rusiji preda atomsko naoružanje koje je proisteklo iz konkursne mase Sovjetskog Saveza. Rusija, SAD i Velika Britanija su se zauzvrat obavezale da će poštovati ukrajinsku suverenost i granice. Dvadeset godina kasnije, Rusija je izvršila aneksiju ukrajinskog Krima, a dve zapadne zemlje potpisnice su to dozvolile.

Trenutak kao 1914.

Poput bivšeg finskog premijera Stuba, i švedski istoričar Miler smatra da je rat u Ukrajini dramatična prelomnica: „Putinov rat upravo ruši svetski poredak posle 1945“. A Aleksandar Stub dodaje: „Ovaj trenutak je za moju generaciju ono što su za druge bile 1914. ili 1939. ili 1989.“ On smatra da će sada ponovo biti podignuta gvozdena zavesa u Evropi i da će Rusija biti potpuno izolovana.

Prema Stubu, sa Rusijom će se jednom opet uspostaviti neke veze: „Ali za mene kao za Finca je dramatično saznanje da ćemo mi sa zajedničkom granicom od 1.340 kilometara u dogledno vreme jedva imati kontakt sa našim susedom.“

Ukoliko Finska odustane od svoje neutralnosti i uključi se u NATO, zapadni vojni savez i Rusija će se na toj dugoj granici na severu Evrope direktno sučeliti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.