Crno more: Ukrajinskog žita još uvek malo, po visokoj ceni

Ukrajinske luke je od 22. jula napustilo tridesetak brodova natovarenih žitaricama. Tog dana je u Istanbulu uz posredovanje UN potpisan sporazum koji je okončao višemesečnu blokadu Crnog mora od strane ruskih ratnih brodova i ukrajinskih morskih mina.

U prvih mesec dana je oko 600.000 tona žitarica krenulo na svetsko tržište, saopštila je ukrajinska Lučka uprava. Tamo imaju ambiciozne planove da uskoro stotinu brodova mesečno isplovljava iz Odese i drugih luka.

Ali, put dotle je trnovit. Jer tek je jedan broj pet brodova do sada došao do regiona Odese da pokupi hranu, od toga jedan pod patronatom UN kako bi što pre stigao do Etiopije gde istorijske suše ostavljaju milione ljudi na ivici gladi.

Ostali brodovi koji su isplovili su oni koji su već mesecima bili zaglavljeni u lukama.

„Vrlo traljavo ide sa potpisivanjem novih ugovora o transportu“ kaže nam Pavlo Martišev iz Kijevske škole ekonomije. „Igrači na tržištu ne veruju baš Rusima i računaju da bi moglo biti iznenađenja.“

Osiguranja traže mnogo

Recimo, samo dan posle potpisivanja ugovora u Istanbulu, ruske snage raketirale su luku u Odesi.

„Troškovi transporta veoma variraju, često u samo jednom danu. Čas ima izveštaja o ruskim napadima u regionu Odese, ili na luku u Nikolajevu, čas ruski lovci nadleću demilitarizovani morski koridor koji je predviđen za siguran prolaz brodova“, kaže Martišev.

Ovaj ekonomista je u ranijoj analizi računao da Ukrajina može da dođe do dodatnih pet milijardi dolara kroz izvoz žitarica. Taj novac bi svakako dobro došao. Ali, sada Martišev nije siguran da će se optimistična računica ostvariti.

Genadij Ivanov, poslovođa logističkog preduzeća BPG Šiping, tačno zna šta je posredi. Njegova firma već desetak godina organizuje put kontejnerskih brodova do ratom izmučenog Jemena. Kaže, i sada mu je teško da ubedi brodske kompanije da pošalju brodove do njegovog rodnog grada Odese.

„Tek mali broj njih stalno radi u potencijalno opasnim regionima poput zapadne Afrike ili Jemena, i mali broj je sada spreman da ide do Ukrajine“, kaže Ivanov.

Za takva putešestvija prevoznici moraju osiguravajućim kućama da plaćaju premije za rizik. „To na kraju bitno povećava troškove u odnosu na susedne mirne zelje poput Rumunije ili Bugarske“, kaže on za DW.

Rusko žito potiskuje ukrajinsko

No, što duže morski koridor bude funkcionisao, to će sve više kompanija biti spremno da stavi brodove na raspolaganje. „Kada je potpisan sporazum o žitaricama, osiguranja su očekivala premiju od 4-5 odsto vrednosti robe za sedam dana. Danas je to 1-1,5 odsto, ali i to je ipak 200.000 do 270.000 dolara po brodu nedeljno“, računa Ivanov.

Brodovlasnici traže dodatni novac za najam broda jer se on dodatno zadržava barem nedelju dana na kontroli u Istanbulu. Uslov ruske strane bio je da turska vojska ispita svaki brod kako bi se sprečile eventualne isporuke oružja Ukrajini morskim putem.

„Sve to znači da tona tereta iz ukrajinskih luka košta 25 do 35 dolara više nego iz rumunskih luka“, kaže nam Ivanov.

To pak smanjuje dobit izvoznika i ubija otkupne cene koje dobija ukrajinski seljak. A to je prednost za najvećeg konkurenta na tržištu žitarica – Rusiju. Doduše, i za rusku robu osiguravajuće kuće traže dodatne premije od izbijanja rata.

„Rusija ove godine očekuje rekordnu žetvu sa 90 miliona tona pšenice. Pod ovim uslovima, ruska pšenica će dominirati svetskim tržištem. Rusi mogu da nude i popuste, već su potisnuli ukrajinsku pšenicu sa važnih tržišta u Turskoj i Egiptu“, kaže Pavlo Martišev.

Slično važi za suncokretovo ulje. „Od početka rata mnoge fabrike u Ukrajini ne rade, pa se umesto ulja izvoze neprerađene semenke što donosi znatno manje deviza“, pojašnjava ekonomista.

Prepuni silosi

Stručnjaci procenjuju da još uvek oko 18 miliona tona žitarica čeka u ukrajinskim silosima. To ždere živce posebno farmera koji gaje kukuruz.

„U septembru i oktobru stiže nova žetva. Ako se drastično ne ubrza izvoz, onda će nedostajati skladišta za oko deset miliona tona kukuruza“, kaže Martišev. On traži međunarodnu pomoć i povoljne kredite za male proizvođače kako bi brzo mogli da sagrade privremene silose.

Kada bi sporazum o žitaricama mogao da donese plodove? Tek kada zapadni partneri pomognu Ukrajini da zauzda zahteve osiguravajućih kuća, uveren je Hajnc Štrubenhof, stručnjak za poljoprivredu koji je ranije u Ukrajini radio za Svetsku banku.

„Rusija ima interes da i dalje vlada neizvesnost i da premije na rizik ostanu visoke. EU i SAD moraju naći interes da podrže Ukrajinu kod troškova osiguranja i tako načine njen izvoz konkurentnim“, kaže Štrubenhof.

Ako se to ne desi, ukrajinski seljaci bi mogli da sade sve manje pšenice i kukuruza, a sve više uljane repice i suncokreta. A to bi, kaže ovaj stručnjak, na kraju podrilo nade da ukrajinsko žito može da spreči glad u Africi i drugde.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.