Crno more – nova izbeglička ruta?
22. avgust 2017.
U jesen 2015. Evropska unija donela je odluku o preraspodeli oko 160.000 izbeglica iz kampova u Italiji i Grčkoj. Rumunija se – slično kao i zemlje Višegradske grupe – ispočetka opirala toj regulaciji, ali je kasnije pristala na prihvat izbeglica u okvirima sopstvenih kapaciteta. Prema ključu raspodele EU, ta zemlja trebalo je da prihvati oko 6.300 izbeglica, kasnije je bilo reči o 4.000 ljudi, a sada bi u Rumuniju trebalo da stigne oko 2.000 izbeglica iz pretrpanih kampova u Italiji i Grčkoj. To je proteklog vikenda u jednom TV-intervjuu najavio je rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Meleščanu. Osim toga, 5,3 miliona evra biće stavljeno na raspolaganje za humanitarnu pomoć sirijskim izbeglicama u zemljama susedima Sirije, rekao je ministar.
Rumunija, zemlja koja je aktivno uključena u evropsku graničnu i obalsku stražu Fronteks, do sada je primila 710 izbeglica, većina iz Sirije, Iraka i iz Jemena. Ta članica EU nije poželjna destinacija za izbeglice i do sada se nije nalazila ni na jednoj od glavnih migracionih ruta koje vode ka zapadnoj Evropi. Ali to bi sada, ne samo zbog najave ministra spoljnih poslova, moglo i da se promeni.
Iz Srbije ilegalno u Rumuniju
Pre otprilike nedelju dana, ispred rumunska crnomorska obalska straža presrela je jedan motorni čamac sa 69 sirijskih izbeglica. Među njima je bilo 29 maloletnika. Ljudi su odvedeni u azilantski dom u gradić Galati na donjem toku Dunava. Nije to bio prvi put da izbeglice pokušavaju da preko Crnog mora dođu do Rumunije i tako do Evropske unije. Još u septembru 2014. rumunska granična policija presrela je jedan ribarski čamac sa 132 izbeglica, godinu dana kasnije 68 izbeglica na isti način je pokušalo ilegalno da uđe u Rumuniju.
Još pre godinu dana, rumunski predsednik Klaus Johanis je, u intervjuu za DW povodom njegove posete Berlinu, objasnio da Rumunija želi da prihvati određeni broj izbeglica i da svoje granice uspešno štiti protiv ilegalne migracije. „Bilo je pokušaja izbegličkih grupa da iz Srbije uđu u Rumuniju i zatim nastave dalje, ali mi smo to uspeli da sprečimo. Isto tako ćemo sprečiti pokušaje onih koji preko Crnog mora žele da dođu u Rumuniju“, rekao je Johanis. On je takođe dodao da smatra da je malo verovatno da bi ljudi mogli da pokušaju da uđu u zemlju preko Crnog mora, jer je ono „mnogo teže dostupno od recimo Sredozemnog mora“.
Iz očaja – spremni na veći rizik
Međutim, situacija se izgleda poslednjih meseci promenila. Ljudi su očigledno u očaju spremni i na druge puteve i na veće rizike, pre svega od kada su blokirane migracione rute u Egejskom i Sredozemnom moru, kao i na Zapadnom Balkanu. Pod tim novim uslovima, čini se da za krijumčare u Turskoj alternativu predstavlja to da migrante ilegalno prevezu preko Crnog mora u Evropsku uniju.
U Rumuniji se na takav razvoj događaja gleda sa zabrinutošću. Još pre letnje pauze, Visoki savet za odbranu zemlje pozabavilo se temom migracija i mogućim merama protiv pojačanog ilegalnog useljavanja. Ukoliko Crno more zaista postane nova izbeglička ruta, s navalom na crnomorsku obalu neće računati samo Rumunija, već i Bugarska. Na kopnu, na bugarsko-turskoj granici, vlada u Sofiji preduzela konkretne korake protiv ilegalnog useljavanja – ograda od bodljikave žice gotovo potpuno obezbeđuje bugarsku granicu s Turskom. Prethodne nedelje vlada je najavila da će ubuduće koristiti i vojsku za dodatno obezbeđenje granične službe. Biće angažovano oko 600 vojnika, specijalne borbene trupe, kao i bespilotne letelice, rekao je bugarski ministar obrane i vicepremijer Krasimir Karakačanov za nemački dnevni list „Velt“.
Još nisu poznati planovi Rumunije i Bugarske o zaštiti obale na Crnom moru protiv ilegalnih migranata. Ipak, za očekivati je da će se i ta ruta ubrzo blokirati. To znači da će i krijumčari potražiti druge puteve kako bi očajne ljude slali na povremeno smrtonosni put ka Evropi.