Crna Gora zarobljena između 23 i 24

Pravosuđe, borba protiv korupcije, osnovna prava, pravda i bezbednost – prvo se razgovara o tome, pa o svemu ostalom. EU je prvi put na primeru Crne Gore počela pregovore najtežim poglavljima, a uslovi za ova poglavlja bili su poznati još kada je započet skrining. „Temeljni i jasni akcioni planovi šta će Crna Gora raditi narednih pet godina. To smo i uradili.“, kaže za DW glavni pregovarač Aleksandar Pejović. „Oni su bili veoma zadovoljni podnetim tekstom.“ A „oni“ su Radna grupa za proširenje Evropske komisije. Tekst su nekoliko puta i tokom leta vraćali na ispravke. Tražili su i da Crna Gora promeni Ustav i zakone o izboru sudija i tužilaca, postavljeni su i obavezujući rokovi za njihov izbor.

Kako je Crna Gora promenila propise, u Briselu se ponovo upalila zelena lampica. „To je naša nova logika u vezi sa poglavljima 23 i 24: otvaramo ih na početku, ali će biti zatvorena među poslednjima“, kaže za DW Peter Stano, portparol komesara za proširenje Štefana Filea. „Tako ćemo imati duži vremenski period, tokom pregovora za sva poglavlja, da nadgledamo kako se zakoni i reforme primenjuju“, objašnjava Stano. Dodaje da će Evropska komisija, tek kada vidi realne promene na terenu, preporučivati zatvaranje pojedinih poglavlja, o čemu onda odlučuju države članice.

Reforme za sada samo na papiru

Međutim, promene još nisu vidljive, podseća za DW Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje. „Visoki državni funkcioneri do danas nisu bili predmet istrage, a kamo li procesuirani pred sudom. Ne govorim o procesuiranju po svaku cenu, već tamo gde postoje očigledne indicije o izvršenom krivičnom delu, a takvih slučajeva je i previše“, kaže ona. Takođe, teško da Brisel može da iskoreni ustaljenu crnogorsku praksu da se pojedinci samo premeste iz jedne fotelje u drugu, u skladu sa propisima. „Evropa baš ne može da se bavi personalnim rešenjima jedne male države kao što je Crna Gora“, kaže profesorka Gordana Đurović, bivša ministarka evropskih integracija. „Ono što je EU maksimalno mogla da uradi je da zahteva da se izmene propisi i da ih mi shodno tome primenjujemo.“

Novi izveštaj o napretku Crne Gore pokazao je da će Brisel od sada tražiti i konkretnije rezultate umesto opštih mesta. Tako se eksplicitno zahteva pravni i politički odjek afere „Snimak“, nastale pošto je jedan funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista snimljen kako predlaže kolegama da se zapošljavaju samo partijski kadrovi. „Jedan čovek, to su četiri glasa“ – otprilike je bio njegov moto. Parlamentarni odbor koji je trebalo da ispita slučaj ostao je podeljen, a epiloga i dalje nema.

I druga poglavlja problematična

Izveštaj o napretku pokazuje da nisu poglavlja 23 i 24 jedina koja su problematična. Crna Gora za godinu dana nije dovoljno uradila u oblastima slobode kretanja kapitala, privrednog prava, preduzetništva i životne sredine. „Ograničen napredak je ostvaren u dva poglavlja – sloboda kretanja robe i Ekonomska i monetarna unija“, čita iz Izveštaja glavni pregovarač Pejović i ocenjuje da je tekst, ipak, pozitivan. Pejović dodaje da je Podgorica mora pravnim sistemom da podrži i obezbedi ekonomski. „Posebno je pomenuto pitanje restrukturiranja Kombinata aluminijuma Podgorice i potreba da se nađe rešenje za ovu kompaniju.“ Očekuje da će pitanje ove kompanije, za koju je država platila preko sto miliona evra bankarskih garancija, Crnoj Gori biti jednak problem kao što su Hrvatskoj tokom pristupanja bila brodogradilišta.

Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja, crnogorski građani nisu zadovoljni brzinom integracija. Veruje se, bez obzira na sva ekonomska pitanja ili zaštitu životne sredine, da će se kola lomiti upravo oko magičnih brojeva 23 i 24. „U pitanju je zaista samo politička volja da se ta poglavlja zatvore“, kaže za DW Slaven Radunović iz Demokratskog fronta. „Nisu potrebna nikakva ekonomska sredstva, niti pomoć bilo koga sa strane.“

Autorka: Ana Bogavac, Podgorica
Odg. urednik: Nemanja Rujević