Crna Gora uoči izbora: Ipak se okreće?

Sve ankete pokazuju da su šanse crnogorske opozicije za uspeh sada nešto veće nego na prethodnim izborima. Ne samo zato što je ona delom ojačana i konsolidovana, već pre svega zbog neispunjenih obećanja aktuelne crnogorske vlasti koju čine Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića i njen verni partner Socijaldemokratska partija. U toj zemlji sa tek 650.000 stanovnika, prosečna zarada je 480 evra, dok su troškovi jedne četvoročlane porodice gotovo duplo veći.

Nezadovoljni suverenisti

Da je ekonomska i socijalna situacija u Crnoj Gori sve teža, konstatuje i Evropska komisija u najnovijem Izveštaju o napretku. Kako se navodi, u Crnoj Gori je velika nezaposlenost, inflacija i javni dug rastu, dok su socijalne razlike najveće u Evropi. Crna Gora od 2002. godine koristi evro, iako se tada još nalazila u Državnoj zajednici sa Srbijom.

Analitičar Zoran Radulović kaže za DW da je Crna Gora pre šest godina postala samostalna, ali ne i dovoljno demokratska i pravna država. „Mislim da je i onima koji su glasali protiv nezavisnosti jasno da je Crna Gora tada odabrala pravi put, ali je problem što tim putem ne idemo ni približno dovoljnom brzinom“.

Oni koji su nezadovoljni ovakvim stanjem okupili su se uglavnom u novoj partiji, „Pozitivna Crna Gora“ (PCG). Ankete pokazuju da će ta stranka građanske orijentacije sa sloganom „Nove ideje, novi ljudi“, osvojiti desetak odsto podrške građana, što bi moglo dovesti do toga da vladajuća koalicija ne može sama da ostvari većinsku podršku u novom sazivu parlamenta i da će stoga morati da sklapa koalicije sa strankama nacionalnih manjina (Bošnjaka, Albanaca i Hrvata).

Visoki funkcioner „Pozitivne“ Mladen Bojanić poručio je Đukanoviću i njegovim saradnicima da je njihovo vreme isteklo. „Postojeća vlast nasuprot solidarnosti neretko demonstrira bahatost, a umesto socijalne pravde nudi tzv. slobodno tržište. Kreatori takve politike su kreirali uslove jedino podobne sebi i svojim poslovnim elitama“.

Diplomata na čelu opozicije

Prema svim prognozama, najviše glasova u opoziciji osvojiće „Demokratski front“ koji čine „Nova srpska demokratija“ Andrije Mandića i „Pokret za promjene“ Nebojše Medojevića, uz podršku jednog dela do sada najjače opozicione stranke, Socijalističke narodne partije. Na čelo tog saveza je stao bivši šef crnogorske diplomatije i nekadašnji jugoslovenski ambasador u Rimu Miodrag Lekić. Medojević tvrdi da „Front“ želi korenite promene u Crnoj Gori. „Govorimo o potrebi radikalne transformacije jednog bolesnog političkog, ekonomskog i socijalnog sistema koji ne želimo da šminkamo već želimo da ga iz korena mijenjamo“.

U takvoj situaciji Đukanoviću, koji preko dve decenije kontroliše sve poluge vlasti, održava bliske veze sa osobama sa Interpolovih poternica i tajkunima, dok članovi njegove porodice poseduju bogatstvo koje se meri desetinama miliona evra, nije praktično ništa drugo preostalo nego da građanima ponovo obećava bolji život i predstavlja se jedinim zaštitnikom obnovljene državnosti Crne Gore.

„U igri je na ovim izborima veoma krupan ulog, onaj do kojeg smo došli posle sto godina čekanja, onaj kapital koji smo ostvarili 21. maja 2006. godine“, kaže lider „Koalicije za evropsku Crnu Goru“ (KzECG) i dodaje da, procrnogorska „Pozitivna“ i prosrpski „Front“, zapravo planiraju postizbornu koaliciju. „Pokušavaju da se predstave kao Crnogorci, a u suštini, žele da svaki osvojeni crnogorski glas upotrebe za podršku velikosrpskom „Demokratskom frontu“. Jasno je da ovde i jedni i drugi služe kao deo političkog inženjeringa“, tvrdi Đukanović.

Stresni period tek posle izbora

Inače, odnosi Crne Gore i Srbije su sve bolji, posebno nakon pobede Tomislava Nikolića i njegove stranke i koalicije na nedavno održanim izborima. Đukanovića, međutim, ljuti činjenica da se lider „Fronta“ Miodrag Lekić u finišu kampanje sreo u Briselu sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom, te da su Pajović i Medojević primljeni u Berlinu na visokom nivou, pa on ne može više da se predstavlja kao jedini garant proevropske politike u Crnoj Gori. Ankete pokazuju da gotovo dve trećine crnogorskih građana podržava priključenje svoje zemlje Uniji, odnosno da je to jedini konsenzus duboko polarizovanog crnogorskog društva.

U svakom slučaju, ko god da u nedelju pobedi, trebaće da mukotrpno i puno radi kako bi se rešili ogromni i nagomilani problemi te zemlje koja je krajem juna otvorila pristupne pregovore sa Evropskom unijom, što znači da je bar korak ispred svih ostalih balkanskih država na putu prema Briselu.

„Tek je pred nama stresno razdoblje, jer pregovore počinjemo najzahtevnijim poglavljima 23. i 24., koja se odnose na 'Ahilovu petu' današnje Crne Gore – uspostavljanje vladavine prava“, kaže za DW direktorka nezavisnog podgoričkog nedeljnika „Monitor“ Milka Tadić-Mijović i dodaje da bi prva žrtva na tom putu mogao da bude upravo Đukanović. „Mislim da bi on mogao da bude ona 'krupna riba' koju Evropska unija i još neke evropske zemlje traže kao dokaz da se Crna Gora suočava sa kriminalom“, ističe ona i zaključuje da je kontroverznom Đukanoviću potrebna još jedna izborna pobeda i eventualni povratak na neku državnu funkciju kako bi mogao da sebi osigura imunitet od sudskih progona za nebrojene afere u kojima je učestvovao u poslednje dve decenije.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković