Crna Gora: prozapadna Vlada sa prosrpskom podrškom?

Nova Vlada Crne Gore, treća od smene višedecenijske vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) 2020. godine, biće izabrana početkom naredne sedmice. Ponovo će biti manjinska, predvodiće je lider Pokreta Evropa sad (PES) Milojko Spajić, dok će joj podršku u Skupštini Crne Gore pružati prosrpska koalicija „Za budućnost Crne Gore“ (ZBCG), čiji će lider Andrija Mandić biti predsednik parlamenta.

Za nešto više od godinu, predviđeno je da ZBCG rekonstrukcijom i uđe u Vladu. U opoziciji, osim Demokratske partije socijalista (DPS) i njihovih partnera, ostaju Bošnjačka stranka (BS) i Ujedinjena reformska akcija (URA) odlazećeg premijera Dritana Abazovića.

„Naša vizija je Crna Gora kao Švajcarska Balkana i Singapur Evrope", ambiciozno najavljuje Spajić. Slične reči od crnogorskih političara čule su se i ranije, ali se nisu ostvarile. Spajić je dao mnogo obećanja od kojih su glavna: bolji životni standard i ubrzanje pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.

„Partneri u vlasti obavezali su se da glavni spoljnopolitički cilj nove Vlade bude članstvo Crne Gore u EU, što uključuje napredak u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, kao i potpunu usklađenost spoljne i bezbednosne politike sa EU. U domenu ekonomskih reformi, Vlada će sprovesti program 'Evropa sad 2', čime će se značajno podići životni standard građana, vodeći računa o stabilnosti javnih finansija", kaže za DW visoki funkcioner PES i budući šef crnogorske diplomatije Filip Ivanović.

Program „Evropa sad 2" predviđa povećanje prosečne plate u Crnoj Gori na 1.000 evra (sada je oko 800), minimalne zarade na 700 (sada je 450), a minimalne penzije na 450 (trenutna je oko 300 evra). Iako i dalje nije jasno kako će to tačno sprovesti, Spajić najavljuje sveobuhvatnu poresku reformu. Prethodnim programom „Evropa sad 1" ukinuo je doprinose za zdravstvo i taj novac prelio se na povećanje plata svim zaposlenim, čime je i „kupio" podršku birača, a njegov PES postao najjača stranka. Sada se spekuliše da bi mogao da ukine doprinose za penzijsko osiguranje, što on nije potvrdio, ali ni demantovao.

Na pitanje DW šta će to nova Vlada doneti, a što do sada nije viđeno u Crnoj Gori, Ivanović odgovara da uvode princip meritokratije, nasuprot do sada dominantnoj partitokratiji. „Tako će, npr. svega polovina članova upravnih odbora preduzeća u državnom vlasništvu biti delegirano po političkom ključu, dok će ostatak činiti profesionalni kadrovi, a sve stručno-ekspertske pozicije u vlasti biće popunjene na javnim i transparentnim konkursima", najavljuje Ivanović.

Kako će funkcionisati vladajuća koalicija?

Milica Kovačević iz nevladine organizacije Centar za demokratsku tranziciju (CDT) očekuje da će ekonomija zauzeti ključno mesto u programu buduće Vlade, a tu je, kaže, i neizbežna tema deblokade procesa evropskih integracija.

„Verujem da će Vlada morati da ponudi i odgovore na pitanja vezana za reformu javne uprave, u smislu povećanja efikasnosti i implementacije principa meritokratije. Ne manje važno, deluje da će Spajić morati da prioritet da i pitanju usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, jer su to teme koje će s najvećom pažnjom pratiti i međunarodna i domaća evropski orijentisana javnost", kaže Kovačević za DW.

Komentarišući koalicionu saradnju Spajića i koalicije ZBCG, Kovačević iznosi ocenu da će dogovaranje biti teško. „Većina koja daje podršku ovoj Vladi je politički heterogena i njihovi odnosi su opterećeni krupnim razlikama. Takođe, svaka zakonodavna inicijativa Vlade prvo će morati da prođe sito Kolegijuma partija vladajuće većine, što govori da će Spajić imati vrlo ograničen prostor u kreiranju politika. Osim toga, ova najava je degradirajuća za parlament, jer će zakonodavnu aktivnost od 81-og poslanika zapravo preuzeti grupica stranačkih lidera", ukazuje Kovačević.

Na pitanje da li je realna rekonstrukcija Vlade krajem 2024. godine i ulazak ZBCG, Kovačević kaže da joj to deluje kao obećana nagrada za bivši Demokratski front (DF), pod uslovom da bude dobar i konstruktivan. „Moguće je i da Spajić, kroz najavljeni program 'Evropa sad 2' poveća plate, i onda pokuša da na vanrednim izborima ostvari rezultat koji bi mu garantovao stabilniju većinu. Te mogućnosti je sigurno svesna i ZBCG, pa treba videti hoće li oni uopšte da podrži 'Evropu sad 2', koja je ključni projekat PES i Spajića", dodaje Kovačević.

Zapad podozriv prema novoj vlasti?

Posebno pitanje ostaje koliko će Evropska unija i SAD sarađivati s novom Vladom Crne Gore. Tokom dugotrajnih pregovora, Zapad je „gurao" Spajića da napravi Vladu bez ZBCG, smatrajući da u novoj vlasti ne treba da bude „antizapadna partija, koja nije osudila rusku agresiju na Ukrajinu, ne podržava sankcije Rusiji, niti poštuje suverenitet Kosova".

Ivanović, ipak, očekuje nastavak saradnje s članicama EU i NATO: „Nova Vlada će već od svojih prvih radnih dana jasno pokazati da iskreno i predano radi na poštovanju svojih opredeljenja i realizaciji zadatih ciljeva. Nemam dilemu da će i naši partneri i saveznici u međunarodnoj zajednici to prepoznati i jednako vrednovati. Očekujemo da ćemo u narednom periodu dodatno intenzivirati otvorenu i prijateljsku saradnju jer držimo da je njihova podrška od izuzetnog značaja za Crnu Goru", kaže Ivanović.

On ujedno poručuje da je „trenutna geopolitička situacija, izazvana ruskom agresijom na Ukrajinu, dodatno naglasila ideju da je jedinstvo evropskog kontinenta unutar Evrpske unije najefikasniji garant za očuvanje mira i stabilnosti, i da Zapadni Balkan, s Crnom Gorom kao predvodnicom u integracijama, tu šansu ne sme da propusti".

„Nova Vlada u potpunosti razume priliku koja se ukazuje od strane EU u pogledu eksplicitno zadatog datuma proširenja. S druge strane, i države-kandidati moraju da budu recipročno spremne za pristupanje do najavljene 2030. godine, što podrazumeva da moramo odmah da krenemo s neophodnim reformama i isporučivanjem rezultata iz EU-agende. Verujem da postoji mogućnost da Crna Gora ispuni sve uslove za članstvo u EU u naredne četiri godine", tvrdi Ivanović.

S druge strane, Kovačević smatra da saradnja ovako skrojene većine s EU i SAD neće biti jednostavna, jer će, tvrdi, Vlada raditi pod pritiskom nepoverenja, pa čak i otvorenog nezadovoljstva nekih međunarodnih partnera.

„Posebno zabrinjava zauzimanje 'vučićevskog' diskursa od strane istaknutih zvaničnika i političara, koji nam udaljavanje od zapadne orijentacije i demokratskih vrednosti prodaju pod firmom 'odbrane suvereniteta'. Banalizacija poruka koja dolaze od evropskih zvaničnika i institucija je priprema terena za dalje širenje antievropskih narativa i antizapadnog raspoloženja. Pred Pokretom 'Evropa sad' je težak zadatak da povrati narušeno poverenje", zaključuje Kovačević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.