Crna Gora: Kako protiv inflacije?

Cene u Crnoj Gori u avgustu bile su čak 15 odsto veće nego pre godinu dana, pokazuju podaci državne Uprave za statistiku Monstat. Inflacija poslednjih meseci nastavlja da galopira i niko ne zna gde će se zaustaviti. Retki su proizvodi ili usluge koje nisu poskupeli, a neki i drastično.

Iz Monstata za DW navode da su za godinu dana u Crnoj Gori najviše poskupela čvrsta goriva, odnosno energenti – drvo, ugalj, pelet i to 54 odsto. Od prehrambenih proizvoda, u procentima, najviše je skočilo povrće, zatim hleb, pa mleko, sir i jaja (sve preko 30 procenata), s tim što su mlečni proizvodi i jaja imali najveći uticaj na rast stope inflacije. Iznajmljivanje stanova skuplje je za trećinu, njihovo održavanje za četvrtinu, a kafići i restorani za više od deset odsto.

-pročitajte još: Evropu čekaju hladna zima i ekonomski horor

Zbog rata u Ukrajini i restarta nakon kovida, talas poskupljenja zahvatio je čitav svet. Ministar ekonomskog razvoja Crne Gore Goran Đurović priznaje međutim da visoka inflacija u Crnoj Gori nije potpuno „uvezena“, već je rezultat i nedavnog povećanja minimalne zarade u toj zemlji na 450 evra, kao i poreskih reformi, kojima su ukinuti doprinosi za zdravstveno osiguranje. Tu su, naravno, i hronične slabosti crnogorske ekonomije koja ima malu proizvodnju i bazira se većinom na turizmu i uslugama, zbog čega zemlja ima ogroman uvoz, a mali izvoz.

„Spoljnotrgovinski deficit je problem s kojim se Crna Gora suočava godinama i koji se ne može rešiti preko noći. Preliminarni podaci Monstata za sedam meseci ove godine pokazuju da pokrivenost uvoza izvozom u tom periodu iznosi 22,2 odsto, što je najviše u proteklih pet godina. To ipak govori da proizvodnja u Crnoj Gori konstantno jača i napreduje. Da li je to dovoljno brzo – naravno da nije. Ali, rekao bih da vlada čini sve da se taj proces ubrza“, kaže Đurović za DW.

I generalni sekretar jednog od dva nacionalna sindikata, Unije slobodnih sindikata Crne Gore (USS), Srđa Keković, podseća da je Crna Gora dominantno uvozno orijentisana i da se privredna delatnost svela na trgovinu i turizam. Ipak, on krivicu za trenutna inflatorna kretanja najvećim delom vidi u globalnim negativnim trendovima.

„Svakako da bi država mogla značajnije da reaguje da smo se u prethodnom vremenu fokusirali na razvoj poljoprivrede koja nam je strateška razvojna grana“, kaže Keković za DW.

-pročitajte još: Rast cena: šta očekuje potrošače?

Pokušaji peglanja inflacije

Ministar Đurović sa svoje strane tvrdi da država intenzivno radi na ublažavanju poskupljenja: „Konkretno, Ministarstvo ekonomskog razvoja je još u junu privremeno ograničilo marže na cene ulja, brašna, soli i šećera. Da je ta mera dala rezultate, govori i to što je sada cena jestivog ulja kod nas najniža u regionu. Vlada je takođe smanjila i akcize na gorivo za maksimalnih 50 odsto po Zakonu o akcizama. Ograničili smo cenu, kao i izvoz peleta“, nabraja Đurović.

Iako je Skupština Crne Gore pre nekoliko meseci usvojila predlog vlade za ograničavanje cena osnovnih proizvoda, to se nije desilo u praksi kao u Hrvatskoj, gde su te cene nedavno limitirane. Đurović tvrdi da su oni imali bolji model.

„Ministarstvo je privremeno ograničilo marže na ulje, brašno, so i šećer. S druge strane, Vlada Hrvatske odlučila se na direktno ograničavanje cena ulja, mleka, šećera i brašna. To je, međutim, dovelo do problema, jer je deo trgovaca povukao te proizvode. Podsetiću vas i da odluka prošle Vlade Crne Gore da ograniči cenu belog hleba u praksi nije postigla veći rezultat, jer je kasnije cena morala da bude povećana. Država mora biti veoma pažljiva kada je taj instrument u pitanju, jer nekada može da izazove i kontraefekat“, kaže Đurović.

S druge strane, i USS smatra da cene osnovnih životnih namirnica treba limitirati kroz ograničenje marži, pri čemu država treba da obezbedi striktnu kontrolu mera od strane prodavaca. Pa ipak, smatra Keković, „neprihvatljivo je da neko koristi trenutnu situaciju poremećaja ponude i tražnje kako bi se dodatno ugradio neosnovanim povećanjem marži.“

Potrebno još mera?

Predstavnik sindikata slaže se da je vlada preduzela određene mere na zaštiti standarda građana, ali tvrdi da se kasnilo s intervencijom, kao i da su potrebne još neke.

„Jedna od mera na kojoj insistiramo, a na kojoj do sada nije urađeno ništa konkretno, jeste veće ulaganje u poljoprivredu, ustupanje poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države i povoljni krediti za poljoprivrednike, te garantovani otkup njihovih proizvoda. Nezamislivo je da Crna Gora, u kojoj je poljoprivreda jedna od dve strateške razvojne grane, pretežno uvozi meso, mleko, pa čak i vodu, koja je jedan od naših značajnijih prirodnih resursa“, upozorava Keković.

Najnoviji podaci Monstata pokazuju da je Crna Gora u drugom kvartalu ove godine imala rekordni rast BDP u Evropi od 12,7 odsto. Ministar kaže da to uliva nadu da će se udar krize i poskupljenja delom amortizovati.

„Taj rast zasnovan je na pojačanoj potrošnji domaćinstava. Međutim, posebno ranjive kategorije su građani s manjim primanjima, penzioneri i osobe u stanju socijalne potrebe. Verujemo da će vlada planiranim povećanjem penzija i socijalnih davanja, ali i drugim merama, pomoći da se smanji jaz između tih primanja i minimalne zarade koja je sada 450 evra. Država će učiniti sve da spreči rast stope siromaštva“, obećava Đurović.

Keković, ipak, kaže da statistika pokazuje da su brojni građani Crne Gore siromašni: „Prosečna zarada u Crnoj Gori je 714 evra, minimalna zarada 450, a potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu 761 evro. Minimalnu zaradu dobija 61.000 zaposlenih, još 15.000 do 20.000 zaposlenih prima zaradu ispod minimalne, a oko 50.000 prima platu u rasponu od minimalne, do visine potrošačke korpe, dok ih je još toliko na Birou rada. USS smatra da Crna Gora može, odgovornim i domaćinskim upravljanjem resursima, da obezbedi mnogo veći standard svim građanima i da bude država socijalne pravde i društvenog blagostanja“, zaključuje Keković.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.