Crna Gora i popis: Građanska država ili „mala Bosna“?

Prema rezultatima popisa koji je crnogorska Uprava za statistiku (MONSTAT) sprovela u decembru prošle godine, u Crnoj Gori najviše je Crnogoraca – 41,12 odsto (256.436 građana), Srba je 32,93 odsto (205.370), a Bošnjaka 9,45 odsto (58.956).

Najviše građana govori srpskim jezikom – 43,18 odsto (269.307), pa crnogorskim – 34,52 odsto (215.299).

Ovo je prvi popis stanovništva nakon smene trodecenijske vlasti Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, i prvi otkad su u vlast ušle i prosrpske partije bivšeg Demokratskog fronta.

Na rezultate popisa čekalo se deset meseci ali se oni o jeziku, veri i naciji nisu drastično promenili u odnosu na popis iz 2011. godine.

Između dva prebrojavanja, Crnogoraca je manje za 22.429, a Srba više za 27.260. Srpskim jezikom govori 0,3 posto više građana nego pre 12 godina, a u istom periodu za dva i po procenta se smanjio broj građana kojima je crnogorski jezik maternji.

Stabilni identiteti

„Rezultati popisa ukazuju na stabilnost uspostavljenih identiteta ali i na to da podele u crnogorskom društvu ostaju iste“ , kaže za DW analitičar Sergej Sekulović.

Premijer i lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić na mreži X je naveo da je „jedini pravi pobednik popisa evropska, građanska Crna Gora, koja je dovoljno velika za sve“.

Predsednik Skupštine Andrija Mandić, Spajićev koalicioni partner, kazao je da je „kao pripadnik srpskog naroda“ zadovoljan jer je broj Srba u Crnoj Gori u odnosu na poslednji popis porastao.

Zadovoljni su i u najjačoj opozicionoj Demokratskoj partiji socijalista jer je, kako navode, uprkos „pokušajima sprovođenja etničkog inženjeringa uz pomoć vlasti u Srbiji, sačuvan građanski karakter države“.

Ponovo se otvara pitanje srpskog jezika

I pored toga što je crnogorski, nakon obnove nezavisnosti 2006. godine, proglašen za službeni jezik u Crnoj Gori – podatak da srpskim jezikom govori najviše građana za predstavnike srpskih partija koje čine vlast je povod da se iniciraju izmene Ustava kako bi i srpski bio službeni jezik.

„Svaki treći stanovnik Crne Gore je Srbin i srpski jezik je većinski jezik u Crnoj Gori. Očekujem da kažete da je većinski jezik srpski jezik i da bi trebalo da bude službeni jezik“, kaže poslanik Nove srpske demokratije Dejan Đurović.

Funkcioneri partija bivšeg Demokratskog fronta incijativu da srpski jezik bude službeni prvobitno su najavljivali ako srpski jezik bude maternji za više od 50 odsto građana, što su, čini se, i bila njihova očekivanja.

S druge strane, poslanik DPS-a Nikola Milović za DW kaže da je ovim popisom stavljena tačka na polemiku šta bi inicijativa za izmene Ustava zbog promene statusa srpskog jezika mogla da donese.

„Ako incijativa dođe na dnevni red, naravno da ćemo biti protiv. Ako treba da se pokrene, ja bih voleo da to bude sad, da se do kraja ogole neke stvari, da se vidi šta rade partije na vlasti. Crna Gora je građanska država i ovim popisom je ta priča završena“, dodaje Milović.

Inicijativa oko izmene Ustava u delu jezika je legitimna, ali prema mišljenju analitičara Sekulovića osnovno pitanje je čemu ona treba da služi – jačanju građanske države ili snaženju identitetske politike?

„Prezentovani rezultati mogu doneti i dodatnu disoluciju, ali i integraciju. Sve dileme od ranije ostaju, samo sto se sada izoštrava, ili bolje rečeno, ubrzava proces, gde će svako morati da jasno i otvoreno izađe sa svojom politikom i kaže je li za EU ili unutrašnje sukobe, je li za to da Crna Gora bude građanska država ili mala Bosna“, smatra Sekulović.

Kako u tom smislu nismo čuli „ništa novo“, podele ostaju i sada se prema mišljenju Sekulovića postavlja pitanje šta će političke elite uraditi sa tim i kako će reagovati društvo.

Rusi došli i ostali

Najveća novost koju je doneo popis u smislu nacionalnog prebrojavanja je da su sada Rusi, sa preko dva odsto, peta najbrojnija etnička grupa u Crnoj Gori, nakon tradicionalnih: Crnogoraca, Srba, Bošnjaka i Albanaca.

Radi se većinom o ljudima koji su ranije došli da žive u Crnu Goru, pretežno na primorju, ali ima i onih koji su stigli nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Iako su podaci tokom prethodne godine pokazivali i značajan broj ukrajinskih izbeglica u Crnoj Gori, Ukrajinaca je na popisu bilo 0,5 odsto.