Crna Gora ekološka država samo na papiru

Biogradska gora prvi je zaštićeni objekat prirode na prostoru Evrope, a drugi u svetu nakon Jeloustonskog parka. Međutim, dvadeset godina kasnije, crnogorska obala skoro pa je potpuno devastirana divljom gradnjom, gotovo svi vitalni ekosistemi su ugroženi, šume su pod koncesijama.

Deo slike današnje ekološke države Crne Gore su i pretvaranje plodnog zemljišta u građevinsko, nemilosrdna eksploatacija šljunka i peska, bujanje divljih deponija i smetlišta. Pod velikim pritiskom javnosti je spasena reka Tara, nakon vladine odluke da na njoj izgradi HE. Borba za Moraču, na kojoj je planirana izgradnja četiri HE, još traje.

U NVO „Green home“ kažu da je Crna Gora daleko od primene minimalnih standarda iz oblasti ekologije i životne sredine. Slabe institucije bile su jedna od najvećih prepreka realizaciji ove ideje u praksi, kažu u toj organizaciji. Predstavnica te NVO Jelena Marojević upozorava da se konačno mora početi sa pravilnim upravljanjem prirodnim resursima. „Tek onda ćemo moći da se pohvalimo da smo ekološka država i da građani ali i institucije shvataju šta znači ekološka država i koliko još treba raditi da bi se unapredilo stanje u toj oblasti“, rekla je ona.

Pet crnih tačaka

I u vladi priznaju da se za 20 godina moglo više i bolje. Pomoćnica ministra turizma Ivana Vojinović ukazala je na pet crnih ekoloških tačaka – KAP, Železara, Brodogradilište u Bijeloj, TE Pljevlja i Rudnik Šuplja stijena. „To je pet velikih crnih ekoloških tačaka, koje zahtevaju hitnu sanaciju i to je nešto čemu se može naći rešenje“, rekla je ona.

I građani misle da je Crna Gora ekološka država samo na papiru. „Vidite smeće, svuda zatrpano, to je foliranje obično“, kaže jedan Podgoričanin. „Kako da zasluži epitet ekološke države, kad su smećare na sve strane“, dodaje njegov sugrađanin.

Stručnjaci su saglasni da Crna Gora sa bogatstvima živog svijeta još zaslužuje da bude na listi retkih kutaka na planeti sa bogatim i raznovrsnim biodiverzitetom. Pitanje je šta će biti za još 20 godina.

Autorka: Vesna Rajković, Podgorica
Odg. urednik: Nemanja Rujević