Crna Gora: Borba protiv SPC za jačanje nacionalne svesti
31. decembar 2019.
Nakon što su prizori hapšenja poslanika u crnogorskoj Skupštini u noći s četvrtka na petak obišli svet, analitičar uglednog švajcarskog dnevnika Noje Cirher cajtung (NZZ) pojasnio je pozadinu ovog neobičnog unutrašnjepolitičkog spora u zemlji koja je (teoretski) najbliža od svih zapadnobalkanskih kandidata ulasku u EU.
Autor ističe neuobičajenost novog zakona, koji od Srpske pravoslavne crkve traži „obrnuti teret dokazivanja" - umesto da država mora dokazati pravo nad vlasništvom nad crkvenim nekretninama to se sada traži od same crkve. U spornom zakonu, koji je doveo do sukoba, Srpska pravoslavna crkva je dužna dokazati (poveljom ili nekim drugim dokumentom) pravo nad vlasništvom nad crkvenim objektima nastalim pre pripajanja Crne Gore Kraljevini Jugoslaviji 1918.
Borba protiv SPC – pitanje identiteta
U tekstu se ističu dramatične izjave vođe opozicije Andrije Mandića koji upozorava „na najgore" ali se ukazuje i na pomirljivo-pragmatične tonove SPC. „Poglavar SPC za Crnu Goru i priobalje, Amfilohije, smirivao je situaciju kako bi dobio na vremenu i kako bi se odgodila rasprava o zakonu. On je poručio da božićni praznici ne bi smeli biti pokvareni zbog svađe i podela", kaže se u članku NZZ.
U nastavku autor govori kako zemlja već više od trideset godina stoji pod uticajem aktuelnog predsednika Mila Đukanovića i „njegove porodice" te kako je borba protiv SPC deo državnog rezona. „Slabljenje SPC, koja gaji prisne odnose s Beogradom je ideološka podloga za stvaranje države Crne Gore".
U članku se citira teolog Stefan Kube, dobar poznavalac verskih prilika na Balkanu, koji Crnogorsku pravoslavnu crkvu opisuje kao „projekat elita", koji služi cilju „stvaranja nacionalnog identiteta Crnogoraca kroz distanciranje od Srbije". U tu svrhu se pominje i definisanje crnogorskog kao novog jezika.
„Kako bi se naglasila razlika prema srpskom, stvorena su tri nova slova u crnogorskom jeziku. 'Jezik je dijalekt iza kojeg stoji vojska', kaže jedna izreka. Prema ovoj definiciji crnogorski zaista i jeste jezik", zaključuje se u članku NZZ.
Vlast bez OVK
Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) se bavi događajima u crnogorskom susedstvu, tačnije formiranjem vlasti na Kosovu. U svom članku za FAZ Mihael Martens već na samom početku zaključuje kako se novi početak nakon izbora na Kosovu pokazuje kao težak proces. „Pokušaj da se po prv put u istoriji izbora na Kosovu stvori jedna vlada u kojoj ne bi bili bivši gerilci, pokazao se mukotrpnim", primećuje Martens.
Od navodi kako je od završetka rata krajem devedesetih, u svakoj vlasti na Kosovu bio neki od bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Martens navodi kako je opšte mišljenje među stanovnicima Kosova da su bivši vođe OVK svoje političke funkcije iskoristili za pljačkanje zemlje i podele položaja.
U članku se izbori krajem oktobra opisuju kao neka vrsta istorijskog reza jer je pobednom stranke Samoopredjeljenje na vlast došla stranka u kojoj glavnu reč ne vode bivši čelnici OVK. No zbog natezanja oko pozicija, koalicioni pregovori između pobednika i Demokratske lige su, kako navodi Martens, stali na mrtvoj tački i zaključuje kako „strpljenje građana Kosova ima svoje granice".
„Jedno je sigurno: propuste li Kurti i Mustafa priliku sastavljanja vlade bez članova OVK, to neće proći bez posledica. Onaj ko iz propalih pregovora iziđe kao glavni krivac taj će morati računati s ogromnim padom popularnosti i na ponovljenim izborima", zaključuje Martens.
Imamoglu u Sarajevu - ne baš lepo primljen gost
Povodom posete novog gradonačelnika Istanbula iz redova opozicije Ekrema Imamoglua, list Frankfurter algemajne cajtung podseća: „On je time dokazao ono u šta mnogi pripadnici opozicije nisu više verovali, a to je da dugogodišnji vladar Erdogan može biti poražen na izborima". FAZ dodaje da je Imamoglu protekle sedmice ispunio svoje predizborno obećanje i posetio Sarajevo, što je obećao svojim sugrađanima, Bošnjacima u Istanbulu".
FAZ piše da su „Bošnjaci važan element istanbulskog identiteta i upravo njima se može zahvaliti za pobedu na izborima." Međutim, „gost iz Istanbula u Bosni ipak nije kod svih dobro došao. Gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka ga nije primio. Skaka je član SDA čiji je šef Bakir Izetbegović blizak prijatelj Redžepa Tajipa Erdogana."
FAZ podseća da ta veza seže još od Alije Izetbegovića. „Reč je o čoveku kojeg većina Bošnjaka smatra ocem bosanske nezavisnosti. On je negovao dobre odnose sa Erdoganom. U Bosni i Turskoj kruži priča da je Alija Izetbegović na samrti rekao Erdoganu `Pazite mi na Bosnu`. Erdogan je to uzeo za ozbiljno. Više puta je boravio u Bosni, zemlji za koju kaže da je `sljedeći turski komšija`".
U tekstu se takođe podseća i da je Gradska uprava Sarajeva prošle godine prvo izglasala, a kasnije korigovala odluku da Orhanu Pamuku dodeli nagradu „Počasnog građanina Sarajeva". Martens piše i da je „Erdogan omiljen kod velikog broja Bošnjaka, slično kao, u najmanju ruku deklarativno, što je Vladimir Putin kod većina Srba. Kod takvih Bošnjaka se Turska vidi kao sila zaštitnica, a Erdogan kao čovek koji je Tursku ponovo učinio jakom. Osim toga, on predstavlja zemlju koja je oko 500 godina vladala većim delom Balkana, a samim time i Bosnom".
Veza sa Turskom
„Međutim, postoje Bošnjaci koji osećaju istorijsku i kulturnu blizinu sa Turskom, ali ne i sa Erdoganom i njegovom strankom. Zbog toga se gradonačenik Istanbula kući nije smeo vratiti sa pogrešnim mišljenjem i neobavljena posla."
Edin Forto, aktuelni premijer Kantona Sarajevo, nije propustio priliku da primi Imamoglua i govori o proširenju saradnje nejednakih partnerskih gradova. Forto je inače član ´Naše stranke`, liberalnog pokreta koji je prilikom osnivanja, pre više od deset godina zacrtao cilj da prevaziđe etničko-konfesionalno fiksiranje Bosanaca na „njihove" stranke (Srbi biraju samo Srbe, Hrvati Hrvate, a Bošnjaci Bošnjake). To joj je delimično uspelo, a Forto i drugi političari su iskoristili Imamogluovu posetu za oštre kritike na račun lojalnosti Izetbegovićeve stranke turskom predsedniku Erdoganu".
„Kaže se da odlukom da ignoriše vođu turske opozicije, gradonačenik Skaka, nanosi štetu interesima svog grada i zemlje. Sramotan je takav nedostatak političke slobode kod gradonačelnika Sarajeva i licemerno je da on ikad više govori o Sarajevu kao slobodarskom gradu jer radi sve da ga učini zatvorenim za sve slobodoumne ljude`", konsatuje Nihad Uk iz Naše stranke. On Skakinu stranku naziva Erdoganovom „produženom rukom u Bosni".
FAZ prenosi reči jednog drugog opozicionog političara u BiH koji kaže: „Bošnjacima se uvek govori da su Turci njihovi prijatelji. Ako sutra Imamogluova stranka dođe na vlast u celoj Turskoj da li to znači da Turska nije više prijatelj Bosne?"
Priredili: Nenad Krajcer i Mehmed Smajić