Crkva prihvata i homoseksualce

„Kada države poput SAD-a za davanje novčane donacije postave uslov da se homoseksualci moraju izjednačiti pred zakonom, to je onda nova vrsta ropstva“, kazao je Vilfrid Foks Napier, katolički nadbiskup Durbana u Južnoafričkoj Republici.

No, katolički sveštenik Rasel Polit nije se složio s njegovom izjavom, već je otišao u svoju crkvu Presvetog Trojstva u centru Johanesburga i snimio video sa sledećom porukom: „Ovde u crkvi Presvetog Trojstva stvaramo mesto u kome su srdačno pozvani svi ljudi. Mi ovde imamo grupu homoseksualaca, biseksualaca, transseksualaca i interseksualaca koja se redovno sastaje.“

Izjaviti ovo kao katolički sveštenik u Južnoafričkoj Republici zaista je hrabro. Iako po zakonu homoseksualci u Južnoafričkoj Republici imaju jednaka prava kao heteroseksualci, a od 2006. moguća je i registracija homoseksualnih parova, društvo još uvek nije blagonaklono prema homoseksualcima. To zna i sveštenik Rasel Polit: „Mnogi maltretiraju homoseksualce, oni stoje na rubu društva. Žrtve su nasilja, kao što je na primer slučaj s takozvanim 'ozdravljenjem kroz silovanje', kada grupa muškaraca siluje lezbejku. Teorija ovog pristupa je da će žene koje prožive takvo silovanje biti vraćene na navodno pravi put. Dakle, ne možemo govoriti o društvenoj prihvaćenosti.“

Homoseksualnost nije prepreka

„Mi pokušavamo da pomognemo ljudima tako što im kažemo da oni mogu da budu deo katoličke zajednice. Homoseksualnost nije prepreka. Pokušavamo ljudima da pružimo mesto na kojem mogu da žive kao homoseksualni katolici i na kojem mogu da razmenjuju svoja iskustva. Mnogi ljudi koji nam dolaze doživeli su strašne stvari i traumatizovani su. Odbačeni su od porodice, proterani iz svoje zemlje, samo zato što su rekli da su homoseksualci. Ovde se sastaju da bi pričali o tome, da bi se podržavali i pomagali jedni drugima“, kaže Polit.

Sveštenik Polit dobijao je uvredljiva pisma, članovi zajednice su napuštali njegovu crkvu. Čak i neki drugi sveštenici s nelagodom posmatraju za što se on zalaže: „Neki nas podržavaju, ali ima i sveštenika kojima to ne odgovara i koji kažu: 'Homoseksualci su u svakoj katoličkoj crkvi dobrodošli, zašto nam onda treba posebna ustanova?'. Ali mi svi znamo da to nije tačno. Čuo sam i priče da se na nedeljnim misama govori da je homoseksualnost loša stvar, a to baš i ne daje osećaj dobrodošlice.“

Ne zanima ga karijera nego ljudi

U njegovoj zajednici svi su dobro došli, to je napisao i na svojoj internet-stranici, na kojoj je reč „SVI“ napisana velikim slovima. „Ja pokušavam da promenim stavove ljudi. Mnogi, koji ne poznaju nikoga ko je homoseksualne orijentacije ili HIV-pozitivan, imaju određene predrasude. Kod nas upoznaju homoseksualce, rade i pričaju s njima i onda primete da razlike ne postoje, da su to takođe ljudi, koji su drugačije seksualne orijentacije, ali im mogu biti prijatelji“, kaže ovaj sveštenik.

Na pitanje može li se s takvim stavom o homoseksualnosti napredovati u katoličkoj crkvi sveštenik uz osmeh odmahuje glavom: „Verovatno to baš nije najbolje za moju karijeru u crkvi, ali to me ne ljuti. Srećan sam ovde gde jesam. Srećan sam što mogu biti sveštenik za ljude. Ne moram da budem biskup ili slično.“ Ovo što on radi i nije tako neuobičajeno. U Londonu i San Francisku postoje slične grupe, zaključuje sveštenik Rasel Polit.

Autorke: Beate Hinrihts / Svjetlana Rezo

Odg. urednica: Ivana Ivanović