Crkva i seksualno zlostavljanje – desetine hiljada zločina
14. januar 2020.
„Kad pogledam u prošlost i napravim retrospektivu, shvatim da sam imao peh. Bio sam na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.“ Tako Matijas Kač počinje priču o seksualnom zlostavljanju i nasilju katoličkih sveštenika koje je iskusio na sopstvenoj koži. On danas ima 57 godina i u knjizi pod nazivom: „S ciljem da to prestane – Oslobađajuća borba žrtava seksualnog nasilja u crkvi“, koja će se ovih dana naći u prodaji, opisuje šta je sve doživeo od 1973. godine, kada je u Berlinu upisan u katoličku školu jezuitskog reda pod nazivom Kanizijus koledž.
Kač je 37 godina kasnije, 14. januara 2010, sa dvojicom nekadašnjih drugova iz razreda, ponovo otišao u svoju staru školu i suočio direktor škole, oca Klausa Mertesa, sa svojim patnjama. Matijas Kač se pisanim putem obratio bivšim učenicima škole, nakon čega mu se javilo više od stotinu žrtava koje su priznale da su bile zlostavljane.
Dve nedelje nakon toga ta tema pojavila se u medijima. Slučajevi seksualnog nasilja su se gomilali i počeli da izlaze u javnost u zastrašujućem broju. Skandal sa seksualnom zloupotrebom dece od strane sveštenika Katoličke crkve još uvek ne popušta i ne prestaje da diže prašinu.
Hiljade počinilaca, hiljade žrtava, desetine hiljada zločina
Katolički biskupi reagovali su u početku s ogorčenjem, da bi ubrzo nakon toga iskazali veliku potresenost. Više se govorilo o prevenciji nego o suočavanju sa prošlošću i prerađivanju zločina. A onda su političari preuzeli tu temu i insistirali na istrazi i rasvetljavanju slučajeva seksualne zloupotrebe dece.
Tek 2018. godine pojavili su se naučno pouzdani podaci studije urađene po nalogu biskupa, koji verovatno nikada neće biti potpuni. Autori studije objavili su brojku od 3.777 žrtava seksualnih napada za koje je, prema crkvenim zapisima, od 1946. do 2014. bilo odgovorno najmanje 1.670 sveštenika koji su definisani kao počinioci.
Studija međutim nije obuhvatila čisto verske institucije i škole. Pokazala je da je otprilike trećina sveštenika bila emocionalno ili seksualno nezrela. Kardinal Rajnhard Marks, predsedavajući Biskupskoj konferenciji Nemačke, rekao je da je reč o „šokantnim rezultatima“, koji podrazumevaju i da su „institucije zakazale“, ali i da je bilo zataškavanja nedela. Za biskupa Štefana Akermana, koji je ujedno crkveni opunomoćenik za pitanja seksualne zloupotrebe, slučajevi zlostavljanja predstavljaju „prekretnicu u istoriji nemačke Katoličke crkve“.
Od 2010. pa do danas biskupi su nekoliko puta pooštravali mere prevencije i propise u cilju zaštite od seksualne zloupotrebe. U pripremi su promene crkvenih nadležnosti po pitanju krivičnog gonjenja, kojima bi trebalo da se obezbedi transparentnost.
Ali jedan od glavnih zahteva „preživelih“, kako sebe nazivaju žrtve seksualnog nasilja, još uvek nije rešen. Kada je reč o pomoći, podršci i obeštećenju žrtava, „do sad se skoro ništa nije promenilo“, rekao je portparol inicijative „Ćoškasti sto“ Matijas Kač za nemački politički magazin „Špigel“.
„Niko nikada nije dobio nijedan evro odštete. Isplaćene su samo naknade žrtvama za priznanje onoga što im se dogodilo u iznosu od najviše 5.000 evra po osobi. Čekamo na odgovor biskupa na naše predloge za fer obeštećenje u visini do 400.000 evra po osobi“, objasnio je Kač.
U toku su razgovori. Kač ukazuje i na zahtev žrtava da se osnuje Državna komisija za istinu i pravdu o seksualnoj zloupotrebi u crkvi. Pogođeni „nažalost nisu mogli da se izbore da im se prizna takav zahtev“.
Sve do Vatikana
Događaji i razotkrivanje skandala u Nemačkoj pokrenuli su slične procese i u drugim zemljama, između ostalog i zato što je crkva sveštenike koji su bili seksualni počinioci prebacivala u druge biskupije širom SR Nemačke, a počinioce iz kaluđerskih crkvenih ustanova slala na druge kontinente. Nekada treći čovek Katoličke crkve, australijski kardinal Džordž Pel, nalazi se u tamošnjem zatvoru jer je osuđen za seksualno zlostavljanje. Ostali kardinali povukli su se iz javnosti. Vatikan je otpustio na stotine sveštenika, a desetak biskupa otišlo je u prevremenu penziju.
S druge strane, ljudi koji čine crkvenu bazu izašli su na barikade. Od 2010. godine pa do danas milioni nemačkih katolika napustili su crkvu.
Biskupi gotovo da su se navikli na protestne akcije. Nemačku, koja u teološkom smislu spada u liberalnije zemlje, u početku su ismevale konzervativne crkvene snage. Danas su slučajevi seksualnog zlostavljanja izašli u javnost i u Poljskoj, Italiji, Argentini, ali i u zemljama Afrike i Azije.
S obzirom na globalnu dimenziju skandala, papa Franja je u februaru 2019. pozvao predstavnike biskupskih konferencija širom sveta na samit u Vatikanu na kojem se razgovaralo borbi protiv seksualne zloupotrebe u redovima Katoličke crkve. „Čujmo krik mališana koji zahtevaju pravdu“, rekao je tada papa, i zatražio „hrabrost i konkretnost“. Ipak, mnogi posmatrači su na kraju konferencije bili razočarani nedostatkom konkretnih rezultata.
Opomena Rimu
Priča o zlostavljanju se nastavlja. Ovog ponedeljka u Libanu je pokrenuta istraga u hrišćanskoj zajednici „Mission de Vie“ zbog sumnji za seksualnu zloupotrebu. U utorak u francuskom Lionu počinje suđenje jednom od najgorih počinilaca do sada – bivšem svešteniku koji je priznao seksualno nasilje nad desetinama maloletnika.
Istovremeno, međunarodna mreža „Ending Clergy Abuse“ (ECA) planira da na prvu godišnjicu Vatikanske konferencije o seksualnom zlostavljanju i prevenciji krajem februara, napravi međubilans i kritički sagleda situaciju sa skandalom u Katoličkoj crkvi.