COP26: Dogovor o smanjenju emisije metana

Inicijativu za smanjenje emisije metana pokrenuli su u septembru Evropska unija i SAD. Sada su na Svetskoj konferenciji o klimi u Glazgovu u Škotskoj inicijatori objavili da se inicijativi pridružilo gotovo 100 zemalja. Te zemlje predstavljaju 70 odsto svetske privrede. Osim Nemačke, tu su i Francuska, Kanada, Izrael i Japan. Međutim, zemlje poput Indije, Kine i Rusije, koje su među pet najvećih zagađivača atmosfere metanom, nisu na spisku.

Metan je, nakon ugljen dioksida, drugi najštetniji gas koji izaziva efekat staklene bašte i ima značajnu ulogu u globalnom zagrevanju atmosfere i zagađenju vazduha. Inicijativa ima za cilj smanjenje emisije metana za najmanje 30 odsto do 2030. u odnosu na 2020. godinu. Ako se uspešno sprovede, globalno bi otopljenje moglo da se smanji za oko 0,2 stepena do 2050, smatraju u Evropskoj komisiji.

-pročitajte još: Spasavanje šuma na planeti

„Smanjenje količine metana koji se emituje u vazduh jedna je od najefikasnijih stvari koje možemo da uradimo“, rekla je u Glazgovu predsednica Komisije Ursula fon der Lajen. Ona je inicijativu predstavila zajedno s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Na Svetskoj konferenciji o klimi Bajden je ocenio da se radi o „ključnom angažmanu“, a cilj od 30 odsto bi, smatra, verovatno mogao da bude i premašen. Američki predsednik je takođe predstavio nacionalni akcioni plan za smanjenje emisije metana u SAD. Između ostalog, već sada je značajno smanjena emisija metana iz naftnih i gasnih bušotina, cevovoda i odlagališta otpada, tvrdi Bajden.

Prednost: Metan u atmosferi se razgrađuje u roku od nekoliko godina

Gas metan ima mnogo jači efekat na zagrevanje atmosfere od ugljen dioksida (CO2). Metan je, međutim, tek drugi najvažniji gas koji izaziva efekat staklene bašte, jer se u atmosferi razgrađuje u roku od nekoliko godina, odnosno mnogo brže nego CO2. Naučnici zato napominju da bi mere za smanjenje metana bile veoma efikasne u kratkom roku.

Ljudi emituju metan iz zemlje kada razgrađuju fosilna goriva, to se dešava na primer kroz curenje u cevovodima i gasnim sistemama. Gas bez mirisa i boje proizvodi se i u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda i odlagalištima.

Drugi veliki izvor je industrijska poljoprivreda, pre svega stočarstvo. Kao preživari, goveda, ovce i koze tokom probave proizvode velike količine metana u želucu.

Stručnjaci upozoravaju da, ako emisije metana i dalje budu visoke, ciljevi Pariskog sporazuma o zaštiti klime neće biti ostvarljivi. Prema statističkim podacima Međuvladinog saveta za klimatske promene (IPCC) koje je citirala Komisija EU, metan je odgovoran za polovinu dosadašnjeg globalnog otopljavanja od oko jedan stepen Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim vremenom.

qu/uh (dpa, afp, rtr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu