Centralna Evropa pod vodom, ima mrtvih

Austriju ovog ponedeljka očekuje još jedan dan sa velikim količinama kiše. Prema najavama tamošnjih meteorologa, na nekim mestima od istoka do Tirola moglo bi pasti više od 60 litara po kvadratnom metru.

U posebno lošem stanju je pokrajina Donja Austrija, koja je proglašena područjem pogođenim katastrofom.

Prema saopštenju službe za spasavanje, noć između nedelje i ponedeljka protekla je mirno, ali vlasti u ovoj istočnoj austrijskoj pokrajini do utorka očekuju dodatnih 60 litara kiše po kvadratnom metru.

Problemi u Beču

Beč, koji je geografski okružen Donjom Austrijom, u ponedeljak je imao i velike probleme sa javnim prevozom, iako su nivoi vode opadali.

Četiri od pet linija podzemne železnice vozile su samo nekim delovima svojih normalnih ruta, dok vozovi državne železnice nisu vozili južnim i zapadnim linijama prema i iz prestonice.

Oko sto putnika i četrdeset članova posade zaglavilo se na švajcarskom rečnom kruzeru na Dunavu kod Beča.

Brod je privezan uz obalu, prenosi švajcarska televizija SRF pozivajući se na turističku firmu Thurgau Travel, ali je mol poplavljen, pa putnici ne mogu sići s broda. Prema izjavama putnika, na brodu će ostati najmanje do utorka.

Pogibija u Češkoj

U poplavljenim područjima Češke takođe nema znakova olakšanja. Reka Morava izlila se u Češkoj i stigla do grada Litovela, koji je nalazi oko 200 kilometara istočno od Praga.

Kako je izvestila novinska agencija CTK, tamo su cele ulice bile pod vodom, a očekuje se dalji porast nivoa reke.

Osim toga, u Češkoj je potvrđen prvi smrtni slučaj uzrokovan poplavama. Jedna osoba utopila se u maloj reci Krasovki u Moravsko-Šleskoj regiji na istoku zemlje, dok se sedam osoba vodi kao nestalo.

Premijer Pjotr Fjala rekao je da se radi o poplavi veka, koja se statistički događa jednom u sto godina. Nastavak padavina širom zemlje očekuje se u ponedeljak, a na jugu bi kiša mogla biti posebno intenzivna.

Krizni sastanak u Poljskoj

Poljski premijer Donald Tusk sazvao je krizni sastanak svoje vlade zbog teških razaranja u ovoj zemlji izazvanih poplavama tokom vikenda. Najavio je pripremu dekreta za proglašenje stanja katastrofe.

Neprestana kiša uzrokovala je poplave na jugozapadu zemlje. U noći između nedelje i ponedeljka posebno je pogođen gradić Niza u regiji Opole.

Voda iz pritoke reke Odra prodrla je u hitnu službu lokalne bolnice, a 33 pacijenta, među kojima i deca i trudnice, čamcima su evakuisani na sigurno.

Povećanje vodostaja Labe, Lužičke Nise i Odre

U Nemačkoj je situacija s poplavama za sada relativno mirna. Ipak, na nemačko-poljskoj granici i u drugim delovima istočne Nemačke tehnička služba za hitne situacije priprema se za poplave.

Zbog jakih kiša očekuje se porast nivoa reka Labe, Lužičke Nise i Odre, a pristizanje ogromne količine vode iz susednih zemalja doprineće porastu nivoa reka.

U Drezdenu se tokom dana očekuje prelazak oznake od šest metara na reci Labi, što bi bio drugi najviši nivo upozorenja od mogućih poplava naseljenih područja, usled čega su vlasti pozvale stanovništvo na oprez.

U gradiću Gerlicu, na istoku Saksonije, ženu koja je proveravala nivo vode reka je odnela oko 700 metara nizvodno, ali je uspela da se izvuče neposredno pre brane.

U Bavarskoj se takođe očekuje nova kiša. Služba za obaveštavanje o poplavama očekuje ponovni porast vodostaja Dunava kod Pasaua, Vilsa kod Vilshofena i Isara kod Minhena.

Međutim, ne očekuju se poplave kao u junu, jer bi trebalo da se situacija od srede postepeno smiruje.

Tužba Ustavnom sudu zbog klime

Uto su u ponedeljak udruženja za zaštitu životne sredine, kao i desetine hiljada građana, podneli tužbu Ustavnom sudu Nemačke, tražeći od savezne vlade da preduzme više mera za zaštitu klime.

Jedan od podnosilaca tužbe je i Arvid Jasper, mehaničar koji se bavi postavljanjem solarnih panela. On se već godinama zalaže za zaštitu klime, ali je, kako kaže, frustriran jer politika u ovom području napreduje „samo sitnim koracima“.

Strah od klimatskih katastrofa

„Bojim se društva koje bi zbog nedostatka zaštite klime moglo doživeti slom – sa olujama, poplavama i sve većim sukobima, ratovima i migracijama“, kaže ovaj preduzetnik.

Nada se da neće doći do toga da budu prisiljeni da „prekasno sprovode radikalne mere zaštite klime“, jer bi to tada moglo ograničiti slobodu, strahuje on.

Zbog toga se Jasper, poput desetina hiljada drugih ljudi, pridružio tužbi za zaštitu klime koju su pokrenula udruženja za zaštitu životne sredine Greenpeace i Germanwatch.

To je „i protest protiv trenutne klimatske politike savezne vlade i važno sredstvo demokratije, jer sudovi nadziru politiku i postavljaju smernice“, kaže Jasper.

Zaštita klime kao ljudsko pravo

Tužioci za klimatske uslove imaju podršku odluke Saveznog ustavnog suda iz 2021. godine, koji je presudio da zaštita klime ima ustavni status. Nova žalba odnosi se, između ostalog, na izmene Zakona o zaštiti klime, koje su, prema mišljenju udruženja, protivustavne.

„Nemačka neće uspeti do 2030. da smanji emisiju CO2 ispod nivoa koji zakon dopušta“, kaže Roda Verhejen, advokatica i sutkinja Hamburškog ustavnog suda, koja je učestvovala u izradi žalbe i napisala knjigu o tome.

Verhejen strahuje da bi, ukoliko Nemačka ne ispuni svoje klimatske ciljeve, zbog poskupljenja cene goriva, gasa i struje moglo „biti drastično, a najviše će patiti oni sa malo novca“.

za (ard, dpa)