Cene gasa i struje: EU razmatra zajedničke mere

Samo u septembru cena zemnog gasa za potrošače u Evropskoj uniji skočila je za 17 odsto. Brojna domaćinstva ovih dana dobijaju pisma neprijatne sadržine u kojima ih obaveštavaju o povećavanju njihovih mesečnih računa.

Tako veliki rast cena gasa i struje za stručnjake nije iznenađenje. Već nekoliko meseci se uočava da je potražnja u čitavom svetu velika, da je istovremeno u Holandiji smanjena proizvodnja, da su skladišta gasa u EU poluprazna, da da Rusija ne želi da poveća količine koje isporučuje.

Letos su službenici EU rast cene gasa – što je osetno povećalo i inflaciju – ocenili kao privremenu pojavu koja može da se izdrži. Ali sada, kad povećana cena gasa i s tim povezani rast cene struje stiže do novčanika običnih ljudi, ali i do blagajni preduzeća, brojni ministri privrede u Evropskoj uniji zvone na uzbunu.

-pročitajte još: Zima dolazi, a Evropi prete nestašice struje i gasa

Francuski strah od „žutih prsluka“

„Ove cene su jednostavno neizdržljive“, izjavio je francuski ministar finansija Bruno Lemar na sastanku sa koleginicama i kolegama iz EU u Luksemburgu. „Mogli bismo da dobijemo novi pokret ’žutih prsluka’“, upozorio je pre nekoliko dana francuski poslanik u Evropskom parlamentu Paskal Kanfin. Povod za masovne proteste tzv. „žutih prsluka“ u Francuskoj 2018. bilo je povećanje poreza na dizel. Francuski ministar Lemar, njegova koleginica iz Španije, kao i kolege iz Italije i Grčke, zahtevaju da Evropska unija zajednički reaguje. Španije i Italija već su najavile subvencije za domaćinstva sa nižim primanjima.

Francuska bi mogla da zamrzne cene do sledećeg proleća. Ali na sastanku ministar u Luksemburgu ostalo je nejasno kako bi to tačno trebalo da funkcioniše i ko bi na kraju trebalo da plati te subvencije za siromašnije domaćinstva. Neke zemlje s juga Evrope pominju zajedničku nabavku gasa kako bi se smanjila cena. Druge bi kupovinu energenata ili subvencije da finansiraju preko budžeta EU, a možda i novim zaduživanjem.

Diplomate iz severnih članica EU su uzdržane prema takvim idejama. Nemačka – najveće tržište gasa u Evropi – sigurno će za sada da pričeka. Očekuje se da će tržište regulisati situaciju do proleća, izjavila je prošlog petka jedna portparolka Ministarstva privrede u Berlinu.

„U opticaju je mnogo ideja, a osnovno raspoloženje ostaje optimistično“, tvrdi irski ministar finansija Pašal Donohe. „Još se neće odlučivati o konkretnim merama“, kaže finska ministarka finansija Anika Sariko, koja je inače sumnjičava prema intervencijama u energetsko tržište.

-pročitajte još: Nemci ignorišu moskovske igre sa cenom gasa

EU razrađuje moguće mere

Iduće nedelje Evropska komisija će objaviti spisak mogućih mera, najavio je komesar EU za privredu Paolo Đentiloni. On spominje moguću zajedničku nabavku i stvaranje zajedničkih zaliha. „Ali to neće biti jednostavna rešenja, neće biti tradicionalna rešenja. Za to će biti potrebno vreme.“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je Norvešku koja povećava eksploataciju zemnog gasa i kritikovala Rusiju koja to ne radi. Ona se zalaže za odvajanje cene struje od cene plina i povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora. Kod cene certifikata za emitovanje ugljen dioksida neće biti intervencija, najavio je komesar EU Đentiloni.

Francuski ministar finansija Bruno Lemar zagovara nuklearne elektrane, na koje inače otpada veliki deo proizvodnje električne energije u Francuskoj. On smatra da bi i to trebalo proglasiti „održivim“ i „neškodljivim za klimu“, jer se u toj proizvodnji ne emituje ugljen dioksid i jer je tako proizvedena struja jeftinija od one dobijene uz pomoć gasa. Zemlje koje odustaju od korišćenja nuklearne energije za proizvodnju struje sumnjičave su prema tom predlogu, ali komesar Đentiloni ipak je najavio da će „i to biti preispitano“.

Rusija bi mogla da poveća isporuke

Ruski Gasprom je najveći ponuđač zemnog gasa u Evropskoj uniji s udelom od 37 odsto. Prema navodima nemačkih ponuđača gasa, rusko državno preduzeće ispunjava svoje obveze, ali trenutno nije spremno da poveća isporuke. Moguće je da Rusija na taj način želi Evropskoj uniji da pokaže koliko je zavisna od njenog gasa, ali diplomate EU nisu sigurni da je to zaista tako.

Sporni gasovod Severni tok 2, koji direktno iz Rusije gas dovodi u Nemačku, još je u probnoj fazi. Puštanje u pogon moguće je tek za četiri meseca, kad prođe certifikaciju nemačke Savezne agencije za mreže. U aktuelnoj krizi on zato verovatno neće igrati nikakvu ulogu. Jedan portparol Saveza nemačke energetske i vodoprivrede (BDEW) izjavio je za novine „Rajniše Post“ da je snabdevanje tokom zime sigurno, iako su skladišta gasa popunjena samo 68 odsto. Istovremeno, i on je rekao da je moguć dalji rast cene tog energenta.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u nedelju je opovrgao nagađanja u EU da Rusija ne želi da izvozi više gasa: „Da li je Gasprom spreman da sklapa nove ugovore? Gasprom je za to zainteresovan, jer su naši potrošači u Evropi naši najvažniji partneri“, rekao je Peskov.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu