„Carstva dolaze i odlaze – a mi smo još uvek ovde“

DW: Šta Vas pokreće, šta Vas motiviše?

Željko Jovanović: Moja najveća motivacija je duboko uverenje da se naša zajednica može razviti u nešto veće od onoga što smo danas. Ideja kolektivne borbe, kolektivna spremnost da se organizuje je vizija koju imam. A deljenje te vizije sa svim ljudima s kojima radim je nešto što upravlja mojim radom, mojim životom i mojim angažmanom u evropskoj politici.

Kako mislite da svoju viziju pretvorite u stvarnost?

Mislim da je najveća korist i privilegija koju sam imao u poslednjih nekoliko godina rad sa Fondacijom Otvoreno društvo. Imao sam šansu da upotrebim resurse mreže kako bih svoju viziju sproveo u praksi: viziju kolektivnog delovanja u romskim zajednicama. Super je što Fondacija Otvoreno društvo već trideset godina podržava Rome. I znam da nema mnogo ovakvih koncepata. Možda je ovo jedino mesto na svetu gde je ovakva vizija u potpunosti podržana.

Govorili ste o svom viđenju kolektivne spremnosti romske zajednice na samoorganizovanje. Koje su posebnosti te spremnosti?

Istorijski gledano, doživeli smo nasilje i odbacivanje otkako smo došli u Evropu pre nekoliko stoleća. Suočili smo se s progonom, sterilizacijom, genocidom i još uvek smo tu. Dakle, u našoj zajednici je reč o tome kako se možemo prilagoditi drugim zemljama, drugim kulturama, drugim religijama, drugim situacijama. Videli smo kako zemlje dolaze i odlaze u prošlosti, carstva dolaze i odlaze – a mi smo još uvek ovde, u međuvremenu smo stanovništvo od dvanaest miliona ljudi u Evropi.

Kada bi svi Romi ili većina Roma živeli u jednoj zemlji, zasebnoj nacionalnoj državi, poput mnogih drugih u Evropi, bili bismo srednje velika država EU. Bili bismo veći od Luksemburga, Malte, Slovačke, Mađarske, ali nismo imali priliku da se organizujemo kao drugi u prošlosti.

Sposobnost prilagođavanja, preduzimljivost, pronalaženje rešenja, sposobnost govorenja različitih jezika, čak i sposobnost preživljavanja u najgorim situacijama – postoji nešto u ovoj kulturi i tradiciji i istoriji na čemu želimo da gradimo strategiju.

Spominjete sposobnost prilagođavanja. S druge strane, romska zajednica je sačuvala svoju jedinstvenu kulturnu baštinu, svoj identitet. Kako je to uspelo?

Kad pogledate sposobnost naše zajednice da se prilagodi – uvek smo morali da pravimo izbor. Šta moramo da žrtvujemo i šta želimo da zadržimo?

Na primer, ja se zovem Željko Jovanović. Imam srpsko ime. Srpsko prezime. Moji roditelji odrasli su u pravoslavnom okruženju. I mi smo pravoslavni hrišćani. Govorimo i srpski. Ali u isto vreme zadržali smo neke tradicije, neke načine zajedničkog života u našoj zajednici.

Tako smo s vremenom nastavili tradiciju oko važnih životnih događaja: kada nam se rađaju deca, kada se naši mladi venčaju, način na koji sahranjujemo svoje mrtve, način na koji slavimo, način na koji tugujemo, sve te životne događaje koji su vrlo specifični.

Kultura, kao što znate, nema jasnih granica. Naravno, mešamo se i s kulturama oko nas. Ali i danas se u svakoj zemlji i u svakoj zajednici može videti da romske zajednice imaju neke specifične načine života, razmišljanja i svetonazore koji se razlikuju od onih oko nas. Naravno, imamo i puno toga zajedničkog. Ali ova ideja o prilagodljivosti za nas je bitna. U isto vreme, želimo da istražimo nove načine za preživljavanje i napredak u zemljama u kojima živimo.

Spolja ponekad izgleda da je romska zajednica još uvek vrlo zatvorena. Često se čini da je vrlo teško naći pristup. Postoji li razlog za to ili je reč o nesporazumu?

Zavisi od konteksta. Neki ljudi misle da je romska zajednica previše zatvorena. Drugi kažu da je zajednica previše otvorena. Iznova i iznova bili smo iskorišćavani i diskriminisani – čak su i nacisti hteli da znaju više o našoj prirodi kako bi svoj plan sproveli u delo. Toliko smo puta bili maltretirani. Iz tog razloga u zajednici postoji svojevrsni zaštitni mehanizam.

S druge strane, vrlo smo otvoreni. Kada dođete u romske zajednice uvek osećate vrlo toplo gostoprimstvo. Istovremeno, neki predstavnici naših zajednica strahuju da smo ponekad previše otvoreni i da gubimo svoju kulturu, svoj jezik i određeni nivo zaštite da bismo i dalje bili ono što jesmo. To je uvek kompromis.

Ljudi se razvijaju, kulture se razvijaju i uvek postoji kompromis između onoga što bi trebali usvojiti i onoga što bi trebalo zadržati. Taj se dijalog odvija i unutar naše zajednice.

Koliki je doprinos romske zajednice evropskoj ideji? Šta Evropa može postići kroz vaše inicijative, kroz saradnju s romskom zajednicom?

Trenutno osnivamo najveću romsku fondaciju u Evropi, a verovatno i u svetu. To znači da ćemo imati priliku kakvu nijedna generacija romskih aktivista nije imala. Prilika je pokazati snagu, talent i lepotu romske zajednice.

Prvo na našoj agendi je ekonomsko jačanje Evrope. Vidite, Evropa je kontinent koji stari, čak i Nemačkoj treba 400.000 novih radnika svake godine kako bi održala ekonomsku dominaciju u Evropi i konkurentnost u globalnoj ekonomiji.

S druge strane: Romi su najmlađa etnička populacija u Evropi. Lako je razumeti da je naša zajednica izvor budućih radnika. Zemlje gube mnogo novca zbog rasizma. Taj bi novac mogao biti imovina koju bi vlade mogle povećati kroz poreze, javne prihode, produktivnost i tako dalje ako bi ulagali u obrazovanje i zapošljavanje Roma.

Pogledajmo region Zapadnog Balkana gde je glavni cilj postići više pomirenja, boljeg međusobnog razumevanja i kulturne raznolikosti. Postoje li odgovori na te izazove unutar romske zajednice?

Ako pogledate region Zapadnog Balkana, gde su pre 30 godina bili međuetnički ratovi, mi smo bili „kolateralna šteta“, ali ne i akter tih ratova. Dakle, nismo ih mi izazvali. Ali kad pogledate pregovore i mogućnosti pomirenja, mi ne sedimo za stolom. I verujem da je to vrlo štetno za budućnost naše zapadnobalkanske zajednice. U svakom slučaju.

Možemo pokazati da je moguće živeti zajedno s ljudima koji ne dele istu veru i iste vrednosti. Ali i dalje možete koegzistirati, sarađivati, živeti u miru. I to je nešto što ne samo Zapadni Balkan, nego i cela Europa nije naučila. Pogledajte rat u Ukrajini. Pogledajte uspon krajnje desnice, čak i u Nemačkoj. Zapadni Balkan je još uvek vrlo rizično područje kada je u pitanju očuvanje mira. Ali romska zajednica ovde svakako nije faktor rizika, već faktor stabilnosti.

Upravo je osnovana Fondacija Roma za Evropu, Vi ste njen predsednik. Reč je o ambicioznom projektu. Vaš mandat trajaće sedam godina. Šta želite postići u tih sedam godina?

Mislim da ćemo imati šta da pokažemo. Rjšenja koja su važna ne samo za ekonomski, politički i kulturni prosperitet Roma, već i cele Evrope. Evropa, ovaj stari i ekonomski poljuljan kontinent koji se nalazi u političkim problemima, treba rešenja.

Vidimo kako populisti i desničarski ekstremni političari ne samo da osvajaju sve više mesta u parlamentima, već su i na čelu vlada. Evropa je kontinent koji se bori za sopstveni identitet i vrednosti. Verujem da se rešenja koja ćemo pronaći moraju razvijati i nakon 2030. kako bi bila značajna ne samo za Rome, već i za evropsku ekonomiju, politiku i kulturu.

Budući da smo sada u vremenu praznika, pitala bih Vas za Vaše želje. Želja za vašu zajednicu: Šta želite da Romi više učine? A šta je vaša želja za većinu u društvu?

Za moju zajednicu: nadam se da možemo videti snagu u svakom od nas; da različitost među nama prepoznajemo kao izvor snage, a ne kao izvor podela. A ako od ovog Božića uspemo da okupimo još više naših najboljih i najpametnijih, naših ideja i doprinosa, onda će sve različitosti koje smo poslednjih godina naglašavali biti izvor snage. Možemo biti deo nečeg većeg od onoga što smo danas.

A za većinu u društvu to znači buđenje iz mesečarenja u autoritarnosti, u fašizmu, u beznađu, od čega će se naša društva vrlo teško oporaviti. U tom smislu, mislim da se većinsko stanovništvo mora probuditi kako bi oživdlo ljude, politiku, vođstvo, kako bi Evropa bila bolje mesto. Nadovezujući se na lekcije koje smo naučili iz Drugog svetskog rata.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.