Carski rez – rizik ili spas?
14. maj 2018.
Gde ima previše carskih rezova?
U mnogim delovima Evrope, Azije i Amerike se svako četvrto dete rađa carskim rezom. U Nemačkoj na svet tako dolazi svako treće dete, u Brazilu čak svako drugo. Prema poslednjim informacijama američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, na osnovu kojeg je sačinjena naša grafika, Srbija spada u grupu zemalja u kojima se carski rez vrši u 25 do 30 odsto slučajeva. Međutim, noviji podaci Instituta za javno zdravlje „Batut" govore da je taj procenat dogurao blizu 40 odsto.
Gde ima premalo carskih rezova?
Najmanje ovih zahvata je u afričkim zemljama Nigeru, Čadu, Etiopiji, Burkini Faso i Madagaskaru gde je udeo carskog reza ispod dva odsto. Te zemlje spadaju u one sa najvećim prirodnim priraštajem i najmanjim BDP po glavi stanovnika.
Koja stopa carskih rezova je prihvatljiva?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je primereno vršiti carski rez u deset do petnaest odsto slučajeva. To odgovara udelu trudnoća u kojima se javljaju komplikacije koje se mogu prevazići carskim rezom. U jednoj studiji SZO je ustanovljeno da svega 14 od 137 ispitanih zemalja ima stope carskog reza približne preporučenim – recimo Ukrajina, Namibija, Gvatemala ili Saudijska Arabija. U svim ostalim se to čini prečesto ili previše retko.
Koji su rizici za majku?
U bogatijim zemljama se carski rez često planira, posebno kod majki iznad 35 godine života. Zahvati uglavnom prolaze bez problema, ali teškoće se mogu javiti posle. Svakim takvim zahvatom raste rizik od opasnog pomeranja placente, česta su krvarenja, tromboze i srasline. U 17 odsto slučajeva posle carskog reza dolazi do smanjenja reproduktivne moći žene.
Koji su rizici za dete?
Studija zdravstvenog osiguranja Barmer je pokazala da se najmanji deo žena odlučuje za carski rez jer se tako porođaj lakše planira. Većina majki se odlučuje za zahvat jer se boje za zdravlje deteta i žele da ga poštede stresa prirodnog porođaj.
No trudovi i prirodni dolazak na svet pomažu bebi da iz pluća potisne vodu koja se skupi tokom boravka u materici te da počne da diše. Kod carskog reza se to sve preskače što je šok za novorođenče. Stoga deca često nakon carskog reza trebaju pomoć veštačkim disanjem ili završe na intenzivnoj nezi. Dugoročno, povećava se rizik od astme, dijabetesa, alergija i autoimunih oboljenja.
Jednom carski rez, uvek carski rez?
Ožiljak od reza može se ponovo otvoriti tokom sledećeg, prirodnog porođaja. To se međutim dešava retko. Ukoliko je između dva porođaja prošlo više od dve godine, ožiljak puca u manje od jedan odsto slučajeva.
Da li klinike profitiraju od carskog reza?
Carski rez košta više od prirodnog porođaja u većini zemalja. Pri carskom rezu lekari u Nemačkoj obračunavaju zdravstvenom osiguranju oko 1.000 evra više nego pri prirodnom porođaju. No i sam postupak više košta kliniku pa se na kraju finansijski ne isplati. To je važno u ukupnoj računici jer svaka klinika vodi računa o profitu. Porođaji su u Nemačkoj inače slabo isplativ posao pa je od ponovnog ujedinjenja zemlje zatvorena skoro polovina porodilišta. Taj trend se nastavlja uprkos povećanom natalitetu.