Buđenje separatista u Republici Srpskoj?
24. jul 2010.Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić smatra da ne postoji nikakva uzročno-posledična veza između Kosova i BiH. „Ovo je rezultat jedne pogrešne politike, posebno režima Slobodana Miloševića i dugogodišnje represije na Kosovu. BiH nije vodila takvu politiku. Naprotiv, bila je žrtva takve politike, uključujući i genocid. Integritet i suverenitet BiH je potpuno zagarantovan“, rekao je Silajdžić komentarišući mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti.
Srpski član državnog Predsedništva Nebojša Radmanović ističe da BiH neće priznati Kosovo, uprkos mišljenju Suda u Hagu. „Mislim da je mišljenje Međunarodnog suda pravde jednostrano i da je to samo jedan pogled usvojen preglasavanjem“, rekao je Radmanović. Član Predsedništva BiH Željko Komšić kaže da je „konačno stavljena tačka na proces raspada bivše Jugoslavije“, te da će Srbija sada dobiti novu snagu da se okrene budućnosti. „Nadam se da će Srbija prestati da se okreće mitovima i da će od ovog trenutka početi jedno novo vreme za sve nas u regionu“, istakao je Komšić.
Dvostruka merila?
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik smatra da, u ovom slučaju, pravosudne institucije nisu bile na strani prava „nego na strani primene grube sile u političkim odnosima“. „Nemoguće je otcepiti neku teritoriju samo na bazi odluke samoproglašene grupe poslanika. To nije legitimno“, naglasio je Dodik.
„Mišljenje Suda da kosovska deklaracija nije povredila međunarodno pravo možda bi moglo pokrenuti i separatističke tendencije u BiH“, smatra Zarije Seizović, profesor međunarodnog prava sa sarajevskog FPN. „Mislim da se to ipak neće desiti s obzirom na činjenicu da su i BiH i Kosovo teritorije pod međunarodnom upravom sa specifičnim statusom pseudoprotektorata. Mislim da se neće desiti ništa spektakularno, osim što će oživeti separatistički koncepti u Republici Srpskoj“, kaže Seizović.
Seizović tvrdi da su u ovom slučaju primenjena „dvostruka merila“. „Ne znam zašto su primenjeni dvostruki aršini, jer odvajanje Kosova od Srbije jeste povreda međunarodnog prava. Međutim, Međunarodni sud pravde je u tehničkom delu ocenjivao deklaraciju o nezavisnosti i konstatovao da ona nije protivna međunarodnom pravu“, naglašava profesor Seizović. Takođe podseća da se Međunarodni sud pravde nije bavio suštinskim pitanjem, „da li su Kosovski Albanci imali pravo na secesiju“.
Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odg. urednik: Nemanja Rujević