Bundesver u Litvaniji: 4.000 vojnika u cilju odvraćanja
27. jun 2023.Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus boravio je u Litvaniji manje od pola sata pre nego što je objavio vest dana. Još na aerodromu, iznenadivši čak i sopstvene novinare, rekao je: „Nemačka je spremna da stacionira snažnu brigadu u Litvaniji na stalnoj osnovi.“ Time je privremeno stavio tačku na diskusiju koja traje mesecima, iako mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
Litvaniju je poslednjih meseci posetilo više važnih nemačkih političara. Predsednik Frank-Valter Štajnmajer bio je tamo krajem maja, a predsednica Bundestaga Berbel Bas u junu. I Nemci su stalno i na svim nivoima, nekad manje, a nekad više, bili suočeni sa željom Litvanije da se Bundesver trajno stacionira na Baltiku.
Litvanci su se pritom pozivali i na obećanje Olafa Šolca iz 2022. Pre skoro godinu dana, posle razgovora s predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom, kancelar je najavio da će Nemačka pojačati svoj doprinos zaštiti Litvanije. Ipak, i posle toga, mnogo štošta je ostalo nejasno. Nemačka već sada obezbeđuje značajan deo jedinica NATO u okviru programa „Enhanced Forward Presence“ (EFP). Tako je gotovo 800 vojnika Bundesvera, ali oni se rotiraju na svakih šest meseci.
-pročitajte još: Ruska strategija za Baltik
Umesto brzog raspoređivanja – stalno stacioniranje
Od 2017. nemački model za zaštitu istočnog krila NATO je bio sledeći: imati trupe spremne za Litvaniju – ali u Nemačkoj. Na redovnim vežbama vojska se obučavala da ljude i materijal što brže prebaci iz Nemačke u Litvaniju, kopnom, morem i vazduhom. To trenutno uvežbava hiljadu vojnika tokom manevara „Griffin Storm“. Oni su od sredine juna u Litvaniji, sa oko 300 tenkova i artiljerijskom opremom. Brigadni general Navrat, koji je odgovoran za tu vežbu, kaže da je to dobro funkcionisalo.
Međutim, imajući u vidu događaje u Rusiji tokom vikenda, odnosno pobunu Vagnerovaca Jevgenija Prigožina, pitanje je da li bi veliki transfer vojnika iz Nemačke u Litvaniju zaista bio dovoljno brz u hitnim slučajevima.
A ako pitate ljude iz prakse, kao što je 38-godišnji narednik Tomas koji učestvuje u manevrima u Litvaniji, čućete da je premeštanje ljudi i materijala „logistički izazov“. Snabdevanje je „naravno ograničeno“, jer ne možete, kako kaže, sve poneti sa sobom iz Nemačke. Međutim, ako budu stalno stacionirane, jedinice bi mogle da uspostave sopstvenu infrastrukturu u Litvaniji i da se snabdevaju lokalno. Nemačka vojska bi tako „definitivno bila spremna da brže reaguje“.
Geografski položaj čini Litvaniju ranjivom
To je važan faktor, jer geografski položaj sa granicama sa Belorusijom i ruskom eksklavom Kalinjingradom, Litvaniju čini ranjivom. Stručnjak za pitanja odbrane Kristijan Meling iz Nemačkog saveta za spoljne poslove kaže da u baltičkim državama postoji „nedostatak strateške dubine“. To znači da bi u slučaju napada ruska vojska mogla veoma brzo da prođe do Baltičkog mora i zauzme ili barem odvoji Estoniju, Letoniju i Litvaniju.
Pristupanje Finske i Švedske NATO malo toga bi promenilo, zato što bi u hitnom slučaju te dve zemlje svoju vojsku morale da iskrcaju amfibijski preko Baltičkog mora. Zato bi stalno prisustvo 4.000 vojnika Bundesvera moglo da ima efekat odvraćanja.
Slično kao SAD u Nemačkoj
Pistorijus je obećao 4.000 nemačkih vojnika – ali uz dva ograničenja: brigada će se razvijati istim tempom u kojem Litvanija bude obezbeđivala odgovarajuću infrastrukturu. Predsednik Litvanije Nauseda obećao je da će pripremama dati visok prioritet. On želi da ubrza tehničke i pravne procedure kako bi se najkasnije do 2026. obezbedili stambeni objekti, poligoni, skladišta municije, ali i škole i vrtići.
Jer, nemačkim vojnikinjama i vojnicima trebalo bi da se omogući da dođu i sa svojim porodicama. To bi bio „sistem stanovanja“ sličan onome koji vojnici Sjedinjenih Država već decenijama imaju u Nemačkoj. Ipak, i dalje je otvoreno pitanje da li će dugoročni zadatak u inostranstvu biti dovoljno privlačan za mnoge u Bundesveru.
Stoltenberg hvali nemačke planove
Pored neophodne infrastrukture, na to mora da pristane i NATO. Ipak, to je više formalnost. Generalni sekretar alijanse je na zajedničkoj konferenciji za novinare pohvalio najavu nemačkog ministra Pistorijusa. Prema Jensu Stoltenbergu, Nemačka tako pokazuje snažno liderstvo.
To će verovatno pozdraviti i najvažnija NATO-nacija, Sjedinjene Američke Države. Pogotovo što će tema „Evropa i njeni napori da se odbrani“ verovatno imati veću ulogu u predstojećoj izbornoj kampanji u SAD.
uh/dr (ard)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.