Zamislite da direktor strane kompanije premijeru suverene države napiše pismo u kojem mu preti da će, ako se donese zakon nepovoljan po profit te kompanije, zatvoriti firmu i ostaviti stotine ljudi bez posla. Zamislite da još taj direktor podseća premijera kakve bi to efekte imalo po „privlačenje stranih investicija“. Zamislite onda da kroz par godina ta zemlja donese novi zakon – baš onakav kakav odgovara toj stranoj kompaniji.
Kako se to zove? Lobiranje bez plišanih rukavica? Ucena? Kakva je to vlast? Beskičmenjačka? Kome ona služi? Građanima ili stranim investitorima? Kakva je zemlja u kojoj se tako menjaju zakoni? Država ljudi ili banana-republika?
Ako ne znate o čemu pričam, verovatno niste imali gde da pročitate. U četvrtak je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila jednogodišnje istraživanje (u kojem je autor ovog teksta imao priliku da učestvuje) o uticaju izdavača, posebno nemačkog Kleta, na zakon o udžbenicima u Srbiji. Saznanja su preneli uobičajeni sumnjivci poput Danasa i Peščanika i niko više.
A trebalo bi svakog da zanima kome i kako idu desetine miliona evra od sve skupljih udžbenika koje roditelji, hteli ili ne, moraju da plate. Ovo istraživanje je ujedno i tužni dokaz o tome kako se i za koga donose zakoni u Srbiji.
Ukratko, Kletu se nije svideo zakon koji pripremaju bivši ministar prosvete Srđan Verbić i ekipa, a kojim bi se sprečilo da nastavnici svake godine menjaju komplete knjiga, da cene udžbenika budu proizvoljne i sve više te da izdavači potkupljuju nastavnike „znakovima pažnje“, kao što su putovanja i tableti, kako bi odabrali baš njihove knjige.
I tako je direktor Kleta, evropskog diva koji u međuvremenu drži i polovinu srpskog tržišta udžbenika, olizao plajvaz i aprila 2015. napisao sitnu knjigu premijeru Aleksandru Vučiću podsećajući ga da je on, Vučić, u nekakvom razgovoru u Štutgartu natuknuo da će izmeniti Verbićeve predloge. Dokumentovano je da se u stvar mešala i nemačka ambasada i izvestilac Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister, i on Nemac, koji se takođe raspisao tim povodom. Verbić i njegovi saradnici iz tog doba tvrde da je bilo još sijaset pritisaka, ali su zakon ipak progurali krajem 2015.
Na Verbićevo mesto došao je ministar Mladen Šarčević koji je zajedno sa premijerkom Anom Brnabić u februaru ove godine išao na promociju jednog Kletovog udžbenika. Konačno, prošlog meseca usvojen je novi zakon koji kao da je pisan za Klet.
Ukratko, nastavnička veća ponovo mogu da menjaju udžbeničke komplete svake godine. Dok je Zakon iz 2015. zabranjivao poklone nastavnicima osim blokčića, olovaka i primeraka udžbenika, sada opet može da se poklanja sve što je „male vrednosti“, a šta je „mala vrednost“ – to se ne kaže. Prošli zakon je nalagao da se promocija udžbenika mora održati u prostorijama škole u trajanju od jednog dana, a sada opet može da bude i po zlatiborskim hotelima ili sličnim mestima gde nastavnike obično vodaju izdavači.
Ministar trgovine Rasim Ljajić nikada nije potpisao pravilnik kojim bi se ograničile cene udžbenika, a koji je Verbićevo ministarstvo svojevremeno predložilo. Tako su najskuplji kompleti udžbenika upravo Kletovi za sedmi i osmi razred koji staju preko 50.000 dinara. Slobodno tržište po sistemu – nastavnici biraju, a roditelji moraju da plate koliko god da košta.
Da ne bude zabune, mnogi nastavnici u čije poštenje ne treba sumnjati kunu se da Klet za brojne predmete ima najbolje udžbenike. Ali nije u tome stvar.
Taj isti Klet dolazi iz Nemačke gde su većinom škole vlasnici udžbenika koji se onda prenose sa generacije na generaciju. Vremenom se nešto raskupusa pa se dokupi, roditelji nešto sitno doplate. Kompleti udžbenika se menjaju samo kada se zbilja objavi nešto revolucionarno. To školu košta, i nastavnici dobro moraju da obrazlože zašto menjaju udžbenike.
Ali u Srbiji će nadalje moći da se menja i menjka, da se pišu dopunjena i izmenjena izdanja sve bolja i neophodnija od prethodnih, da se poklanjaju tableti i putovanja nastavnicima koji biraju udžbenike, da se divlja sa cenama i zavlači ruka u džep roditeljima. To je tržište za koje se vredi boriti – prema procenama, teško je 50 miliona evra godišnje.
Na posletku, nezamislivo je da se direktor jedne izdavačke kuće u onakvom tonu obrati kancelarki Angeli Merkel. Ali kod Vučića to očito može da prođe, premda u javnim nastupima prekomerno glumi gromadu na koju strane ambasade, lobisti i interesne grupe ne ostavljaju nikakvog utiska. Njemu je, kaže, merodavan samo narod, onaj isti koji od sve jadnijih primanja plaća preskupe udžbenike svojoj deci.