Bukagija od 150 grama
30. januar 2019.
Kada se začuje alarm, Hans-Diter Amtor i njegove kolege odmah pogledaju na ekran računara: gde zvoni? Ko je u pitanju? A onda posegnu za telefonom. U najvećem broju slučajeva pitanje „zašto?“ se odmah razjasni.
„Većina alarma se aktivira zato što se ispraznila baterija nanogice“, kaže Amtor. I to je dobro – jer sve drugo bi moglo da znači probleme sa nekom od 104 osobe koliko ih u Nemačkoj trenutno nosi elektronske bukagije.
Nadzornici u zatvoru, nadzirani – napolju
Amtor i 17 njegovih kolega rade za GUL, Zajedničku centralu nemačkih pokrajina za elektronski nadzor. Ona se nalazi u Vajterštatu u Hesenu, nedaleko od Frankfurta. Kada se oglasi alarm, bilo zato što je baterija na nekoj od nanogica gotovo prazna ili zato što je neko napustio područje po kojem sme da se kreće ili zato što je pokušao da se oslobodi rekvizita – jedan marker na karti pokazuje mesto na kojem se nanogica nalazi.
Većina nosilaca elektronskih bukagija su bivši osuđenici koji su odležali zatvorsku kaznu od najmanje dve godine, ali još važe kao „veoma opasni“, kako to objašnjava Amtor: „Zato te ljude treba nadzirati.“
Dve trećine ljudi sa nanogicom su počinioci seksualnih krivičnih delikata koji su odslužili kaznu. No, ljudi sa takvim aparatom na nozi mogu biti i lica koja policija smatra potencijalno opasnim. Doduše, ovu drugu primenu ne dopuštaju sve nemačke pokrajine, već samo Bavarska, Hesen, Meklenburg-Prednja Pomeranija ili Baden-Virtemberg. „Potencijalno opasnim“ se smatraju, recimo, osuđeni za porodično nasilje koji prete da će ubiti bivšu suprugu, ali i oni koji još nisu počinili krivična dela, odnosno nisu pravosnažno osuđeni, tačnije – islamisti.
Potencijalno opasni su i razlog zbog kojeg se kancelarije GUL nalaze u vajterštatskom zatvoru. Pre toga su bili u maloj prostoriji zgrade suda u Bad Vilbelu. „To je bilo suviše nebezbedno“, kaže jedan portparol hesenskog Ministarstva pravde. Jer, opasna lica ne prezaju od napada na GUL. Visoke zatvorske zidine nude bolju zaštitu. Tako da nadzornici sede u zatvoru, dok su oni koje nadziru – napolju.
Onaj ko hoće u centralu GUL, prema tome, ulazi u zatvor, i mora da prihvati zatvorska pravila i na prijavnici ostavi ključeve, mobilni telefon i sve što nosi u džepovima, a potom sledi prolazak kroz detektor metala. Na prijavnici se ostavljaju i lične isprave, a put do kancelarije GUL vodi kroz zatvorsko dvorište, više teških zamandaljenih vrata, pored ograda sa bodljikavom žicom.
No, stroga pravila ne važe samo za posetioce GUL. Ni sami zaposleni u centrali ne smeju da unose tamo mobilne telefone. Objašnjenje: ako dođe do uzimanja talaca, mobilni telefoni ne smeju biti nadohvat ruke.
To znači da Amtor i njegove kolege nemaju nikakvu mogućnost komunikacije sa spoljnim svetom i to tokom 12 sati koliko im traje smena. Za vreme smene u kojoj su uvek dvojica kolega zajedno, dozvoljeno je samo da se koristi toalet i da se jede. Izlaženje pred vrata, leškarenje, gledanje televizije – sve to je zabranjeno.
Zaštita podataka važi i za nadzirane
Ponovo se oglasio alarm, ovaj put iz Tiringije. Na ekranu se vidi: lice sa nanogicom vozi ulicom u koju ne sme da ulazi. Svejedno iz koje savezne pokrajine stigne alarm, procedura je uvek ista. GUL telefonom poziva dotičnu osobu (koja je dobila mobilni telefon koji mora da nosi sa sobom) i traži objašnjenje.
Ako se osoba ne javlja ili sumnjivo odgovara na pitanja, obaveštava se nadležna policijska stanica koja nastoji da što brže moguće stigne do dotične osobe. Ako je reč o osobi koja se smatra posebno opasnom, nema poziva, već policija odmah izlazi na teren.
Nanogica preko GPS sistema redovno šalje signale centrali GUL. „Ovo nije nadzor u realnom vremenu u kojem se stalno zna gde se nadzirana osoba nalazi“, naglašava Amtor. Alarm se oglašava samo ako nešto „nije u redu“ čak i ako se lice sa nanogicom nalazi van domašaja mobilne telefonske mreže.
„Ako je sve u redu, mi ne znamo da li se dotična osoba nalazi u samoposluzi ili na radnom mestu.“ Ionako je sve anonimizovano. „Čak ni mi ne znamo imena nadziranih osoba“, objašnjava šef GUL. Jer, i za osobe sa nanogicom važi zaštita podataka o ličnosti.
Trenutno nadzirane osobe dobijaju nove nanogice. One su teške 150 grama, 30 grama lakše od starih, otporne su na vodu a baterija im se puni bežičnim putem i može da se koristi i do 50 sati bez novog punjenja. U Nemačkoj nanogica može da se nosi najviše pet godina i samo na osnovu specijalne sudske odluke. Posle maksimalno dve godine, proverava se da li još postoji potreba za tom merom.