1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Budućnost ili kraj novinarstva?

15. oktobar 2013.

Hafintgon post kombinuje tradicionalno novinarstvo sa pisanjem blogova i komentarima korisnika. Ta internet-stranica veoma je popularna u Sjedinjenim Državama, dok izdanje za Nemačku izaziva kontroverze.

https://p.dw.com/p/19za4
Foto: DW/K. Prevezanos

Neki očekuju kraj novinarstva u Nemačkoj, a drugi misle da se na nedavno lansiranje nemačkog izdanja sajta Hafintgon post predugo čekalo. Medijski stručnjaci, blogeri i korisnici interneta proveli su mesece u debati o mogućim prednostima i manama dolaska te internet-stranice u Nemačku.

Od stranih izdanja koja potiču iz Sjedinjenih Država, „huffingtonpost.de“ je osmo po redu, a u planu im je da do kraja sledeće godine budu prisutni u 14 država. Prema rečima Olivera Ekerta iz „Tumorou Fokus Medija“, kompanije koja objavljuje nemačko izdanje Hafintgton posta, sledeća zemlja na spisku je Brazil.

Za nemačko izdanje očekuje se da će da profitira na osnovu slave i koncepta američkog „huffintgtonpost.com“. Tu stranicu osnovala je 2005. godine Arijana Hafington (fotografija gore), a na njoj su vesti integrisane sa blogovima, komentarima korisnika i člancima koje su pisali profesionalni novinari. Među gostujućim autorima bio je i Barak Obama, kao i Madona. Originalni koncept Hafington posta biće usvojen na novim tržištima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

„Hafington post na nemačkom nudi vesti i priče autora sa jedne strane“, rekao je Ekert za Dojče vele. „Sa druge strane, svaki čitalac može da komentariše i raspravlja, a povrh svega, može i sam da objavljuje članke. Nijedna druga stranica na nemačkom ne pruža tu mogućnost.“

Oliver Ekert: Jedinstvena stranica na nemačkom tržištu
Oliver Ekert: Jedinstvena stranica na nemačkom tržištuFoto: Tomorrow Focus Media

Novinari Hafington posta često prepisuju medijski sadržaj sa drugih stranica i ne istražuju sami izvore materijala koji objavljuju. To takozvano „agregativno novinarstvo“ često je na udaru kritike medijskih stručnjaka u Nemačkoj i u inostranstvu.

„Mi ne krademo sadržaj i ne objavljujemo rad drugih ljudi kao svoj“, rekao je Ekert. „Umesto toga, mi ističemo da je sadržaj drugih medija služio kao osnova našeg rada. Prezentovanje i ocenjivanje izvora stoji u prvom planu.“

Američko izdanje prati 77 miliona ljudi širom sveta

I Hafington post ceni autorski rad novinara istraživača. Taj portal je prošle godine dobio Pulicerovu nagradu, što je najviša počast u američkom novinarstvu. Prema statistikama tog sajta, svakog meseca Hafington post poseti skoro 48 miliona pojedinačnih čitalaca u Sjedinjenim Državama i više od 77 miliona njih širom sveta. Nije poznato koliko poseta svaki korisnik ima na ovoj stranici.

Najveći portal za vesti u Nemačkoj, „bild.de“, ima 250 miliona poseta svakog meseca, dok internet-verzija nedeljnika Špigl, „spiegel.de“ ima 187 miliona poseta mesečno. Međutim, tačan broj čitalaca iza tih poseta nije objavljen.

Sa rastućim brojem stranih izdanja, Hafington post se nada da će moći da uspostavi svetsku prisutnost. U svakoj zemlji, taj portal radi sa lokalnim medijskim partnerima. U Francuskoj, to je medijska kuća Mond, a u Nemačkoj to je internet-kompanija „Tumorou Fokus“, koja izdaje nedeljnik Fokus.

Ciljevi izdanja na nemačkom jeziku već su postavljeni. Nemački Hafington post morao bi da počne da zarađuje najkasnije do 2016. godine. Tri miliona evra, koliko je uloženo u posao, trebalo bi da poraste na devet miliona mesečne zarade. To bi učinilo nemački Hafington post, čije se sedište nalazi u Minhenu, petom najvećom platformom vesti u Nemačkoj.

Druga strana izdanja nisu ni blizu tih brojki. U maju, prosečno 2,8 miliona korisnika je posetilo britansko izdanje, nešto više od tri miliona je bilo na francuskoj stranici, a 1,2 miliona čitalaca je otišlo na špansko izdanje tog portala.

Američko izdanje Hafington posta
Američko izdanje Hafington posta

„Pozdravljamo digitalnu transformaciju“

Prema Ekertovim rečima, izdanje na nemačkom biće usredređeno na nekoliko glavnih oblasti u početku, a onda će da proširi svoje pokrivanje. Politika i biznis će biti dve glavne oblasti. „Uz to, pokrivaćemo i zdravlje i životne stilove“, kaže Ekert. „Tehnologija će isto svakako biti jedna od velikih tema kojima ćemo se baviti.“

Izbor glavnog urednika tog portala pokazuje kolika se važnost poklanja tehnologiji. Sebastijan Mates je, pre dolaska na tu funkciju, vodio rubriku za tehnologiju i znanje u magazinu „Virtšaftsvohe“: „Vizija Hafington posta će biti jasna: mi pozdravljamo digitalni preobražaj, ali ne zatvaramo oči pred problemima,“ rekao je Ekert. „Digitalizacija sada prati sve aspekte života: posao, društvo, kulturu i politiku.“

Bilo je puno reči među izdavačima i drugim portalima vesti u vezi sa nemačkim izdanjem Hafington posta. Oni se plaše da će nova konkurencija da im „ukrade“ korisnike i da ošteti njihove zarade. Do kraja 2013. godine, šezdeset nemačkih izdavača novina žele da počnu da naplaćuju posete na svojim portalima. Kažu da je njihova početna ideja održanje kvalitetnog novinarstva, koje bi tako dugoročno opstalo na Internetu.

Hafington post je besplatan internet-portal koji zarađuje novac kroz reklame. Dok se bude širio, taj portal želi da postane svetski brend koji privlači velike kompanije i međunarodne reklamne kampanje.

Arijana Hafington sada u upravi AOL
Arijana Hafington sada u upravi AOLFoto: Getty Images

Nema novca za gostujuće autore

Model te internet-stranice koji uočljivo prikazuje komentare korisnika je kontroverzan, zato što ti autori za svoj doprinos nisu plaćeni. U isto vreme, Arijana Hafington je zaradila 230 miliona evra kada je 2011. godine prodala Hafington post grupi AOL. Ona je trenutno glavna urednica podružnice AOL-a, medijske grupe Hafington post.

Prema rečima Uva Kamana, lansiranje nemačkog izdanja portala veoma je rizično. Kaman je direktor Instituta Grim, koji se bavi istraživanjima medijskog tržišta u Nemačkoj. On kaže da ne vidi skoro nikakvu potrebu za novom Internet stranicom.

„U Nemačkoj, postoje veoma dobro uspostavljena tržišta brendiranih izdanja, kako štampanih, tako i onih na internetu“, rekao je Kaman za Dojče vele. „Pitanje je da li uvozna platforma koja meša sve živo – od spoljnih blogova do spoljnih članaka – može da napravi dovoljno privlačan profil.“

Sa druge strane, Jorg Sadrožinski veruje da će novi proizvod kao što je Hafington post obogatiti nemačko medijsko tržište. Od 2011. godine, Sadrožinski je vodio Nemačku novinarsku školu u Minhenu, koja se smatra jednom od vodećih u zemlji. On je prethodnih 13 godina bio na čelu „tagesschau.de“, jedne od najvećih nemačkih internet-stranica.

„Novinarstvo pomalo ima veze sa poverenjem“, kaže Sadrožinski za Dojče vele. „I zato taj portal prvo mora da izgradi poverenje kod svojih čitalaca.“

Nedostatak internet-platformi

„Mislim da se na pokretanje Hafington posta u Nemačkoj predugo čekalo,“ kaže za Dojče vele novinar i bloger, Danijel Fine. On smatra da su stari nemački portali sa vestima u potpunosti zamenljivi: „Svi oni samo prate svoju štampanu ili televizijsku produkciju“ kaže Fine. „Zaista nema mnogo medijskih organizacija koje se usredređuju samo na internet.“

Kako Fine tvrdi, model Hafington posta sličan je Fejsbukovom, gde se komentari korisnika pojavljuju pored profesionalnih novinarskih radova: urednik bloga čita komentare gostiju i uređuje ih ako je neophodno, pre nego što ih prikaže na internet stranici.

Arijana Hafington u francuskoj redakciji portala
Arijana Hafington u francuskoj redakciji portalaFoto: picture alliance/abaca

Međutim, Fine kaže da nemačkom izdanju neće biti lako, „zato što je nemačka internet-scena, u poređenju sa američkom, kritičnija prema novim projektima.“

„Očekujem da će korisnici imati protivrečne stavove prema nemačkom izdanju, kao i u slučaju Fejsbuka“, kaže on. „Oni će se žaliti, ali će ga svakako koristiti.“

Obezvređivanje novinarstva

Druge internet.stranice su preuzele model Hafington posta. Američki Bazfid (buzzfeed.com) sadrži različit materijal sa interneta. Osnivač Džouna Pereti kaže da je od tog portala hteo da stvori najvažniji izvor vesti i zabave u doba društvenih mreža i mobilnih uređaja.

Pereti i predsednik Bazfida, Ken Lerer, zajedno su 2005. godine osnovali Hafington Post sa Arijanom Hafington. Pojedinačni medijski brendovi mogli bi da počnu da gube na značaju, zato što sada postoje platforme koje sakupljaju i ulepšavaju najbolji sadržaj sa interneta i kao takvog ga nude korisnicima.

Međutim, mnogi u Nemačkoj zbog toga sumnjaju u kvalitet novinarstva u budućnosti. „Ovakve platforme, na kojima svako može da objavi sadržaj bez bilo kakve naknade, doprinose obezvređivanju novinarstva zato što više nije očigledno da kreativan proces, koji podrazumeva pisanje i izveštavanje, i dalje vredi“, kaže Sadrožinski.

Prema Kamanovom mišljenju, budućnost kvalitetnog novinarstva konačno zavisi od samih čitalaca: „Od suštinskog značaja će biti da svi mi, kao publika, prepoznamo naporan rad koji se ulaže u izvanredna novinarska dela i da ga nagradimo.“

Autorke: Klaudija Prevezanos / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković