Bubnjevi i pištaljke subotom
7. januar 2019.
„Uz bubnjeve i pištaljke oni marširaju beogradskim ulicama, svake subote, već peti put“, piše dnevnik Zidojče cajtung o protestima u Beogradu: „Posebno su glasni kada se nađu u blizini predsedničke palate. 'Vučiću, lopove', viče tada gomila. A buka postaje zaglušujuća kada se protestna povorka zaustavi pred zgradom državne televizije RTS – kako tamo ne bi prečuli demonstrante o kojima u medijima bliskim vladi skoro ništa ne može da se vidi.“
„Tu su studenti i penzioneri, nezaposleni i zaposleni; prilično su široko obuhvaćeni protesti protiv korupcije i nepotizma te zbog besperspektivnosti koju mnogi osećaju. No, pre svega protiv sve većeg nasilja u državi koje je odavno prešlo na političku ravan. Konkretan povod za demonstracije bio je napad na šefa srpske Levice Borka Stefanovića kojeg je krajem novembra brutalno pretukla grupa batinaša. Počinioci se još slobodno kreću, trojica prvobitno osumnjičenih su pušteni iz zatvora. Vučić je osudio napad, ali opozicija smatra da predsednik ima bar deo odgovornosti zbog svoje agresivne retorike.“
„I zaista, izgleda da su učestali fizički napadi na političke protivnike. Pre godinu dana je na Severu Kosova ubijen srpski političar Oliver Ivanović koji se usprotivio kursu vlade u Beogradu. Sredinom decembra je istraživačkom novinaru Milanu Jovanoviću u njegovoj kući u beogradskom predgrađu podmetnut požar. U zahteve protestnog pokreta spada ne samo rasvetljavanje tih trojih slučajeva, već i ostavka ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića koji je optužen za kriminalizaciju društva.“
Novinar Peter Minh navodi da je prema svim anketama Vučić još „čvrsto u sedlu“ a opozicija „pati od hronične podeljenosti“, no, predstavnici opozicije nisu u prvim redovima „protesta protiv diktature“, grupe koja je „šaren savez uglavnom mladih ljudi povezanih preko Fejsbuka“.
„Vučić bi zato mogao da se uzda u to da će i najnoviji talas protesta u dogledno vreme jenjati – zbog nedostatka unutrašnje strukture i vodećih ličnosti koje bi mu dale identitet.“ Novinar citira i jednu studentkinju koja spada u organizatore protesta, koja je u jednom intervjuu rekla da je spremna za „maraton“, da se zna da će to biti „duga trka sa mnogo prepreka“, ali da to neće zaustaviti demonstrante.
Osim izveštaja, isti novinar je napisao i kratak komentar. Minh je napravio poređenje između Beograda i Budimpešte, „gde su ove zime desetine hiljada ljudi izašle na ulice, a pri svim razlikama između dve zemlje, povod za gnev sličan: i u Srbiji i u Mađarskoj, ljudi demonstriraju protiv sve autoritarnijeg kursa svojih vlada. To je dobra vest, jer demonstranti polažu na evropske vrednosti slobode i demokratije.“
„I zaista, srpski predsednik Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban su umnogome braća po duhu – koriste vlast da bi podveli medije pod svoju kontrolu (...) i uspostavili partokratski sistem. Ali to nije jedino što im je zajedničko: obojicu u njihovim napadima na demokratiju štiti Evropska narodna stranka (EVP). Orbanova stranka Fides u Evropskom parlamentu pripada grupi Evropske narodne partije a Vučićeva Srpska napredna stranka je pridruženi član. Orban je potreban za postizanje većine, a Vučić treba da vodi Srbiju u EU. No, ako pri tome cilj opravdava sva sredstva, Narodna partija neće da izda samo sopstvene ideale, već i sve one koji u Beogradu i Budimpešti izlaze na ulice.“
priredio Saša Bojić