Brutalizacija nemačkog društva

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer i predsednik Konferencije ministara unutrašnjih poslova nemačkih pokrajina Markus Ulbig, objavili su statistiku o trendovima kriminala u protekloj godini. Kao i proteklih godina, ukupan broj krivičnih dela poznatih policiji iznosi više od šest miliona – i time ostaje na relativno visokom nivou. Taj broj uključuje kršenja imigracionog zakona, na primer slučajeve ilegalne imigracije ili druge povrede azila i prava na boravak. Ta krivična dela mogu da izvrše samo stranci, a s obzirom na veliki broj izbeglica, naglo je porastao i broj tih krivičnih dela. Osim toga, porastao je i broj krivičnih dela koja uključuju nasilje, kao i politički motivisanog kriminala. Nemačka štampa se osvrće na različite aspekte te statistike.

Badiše cajtung (Frajburg): „Iz dalekih ratova u Nemačku ne stižu samo udarni talasi, već i ljudi – jadni ljudi koji traže zaštitu, gnevni ljudi koji su mržnju i sukobe iz svoje domovine poneli sa sobom u nepoznato i ljudi koji krše pravila i zakone. O tome bi trebalo otvoreno govoriti. Statistika kriminala za 2016. prilika je za iskrenu debatu: Da, prihvatanjem više od milion izbeglica u zemlju došli su i ljudi koji ne poštuju zakone. Da, postoje mnoge grupe koje strane sukobe hoće da nastave na našem tlu. To je neprihvatljivo. Mi odlučno moramo da branimo naše pravo i naš način života. Pritom ne smemo da padnemo u zamku onih koji smatraju da nam je bolje ako se zatvorimo.“

Zidkurir (Konstanc): „Kriminolozi su u prošlosti često isticali: mi živimo u bezbednoj zemlji. Ubistva su šezdesetih i sedamdesetih bila mnogo češća. Danas to izgleda drugačije. Autori najnovije statistike kriminala dobro su uradili što su sakrili razlog za povećanje kriminala u zemlji: Priliv izbeglica nije nam doveo samo obrazovane ljude i one koji su spremni da se integrišu – kao što to veruju mnogi naivni i dobronamerni Nemci. Stigla nam je i problematična grupa, koja postoji u svakom društvu: to su pretežno mladi muškarci, koji su ravnodušni prema zakonima i bilo kakvim pravilima. Pritom su i Nemci postali skloniji kriminalu. Generalno se može govoriti ’brutalizaciji’ nemačkog društva.“

Flensburger tagesblat (Flensburg): „Dok sa Bliskog istoka kopnenim putem dolaze velike porodice, na opasan prelaz preko Mediterana usuđuju se uglavnom mladi Afrikanci. Oni su mnogo češće u sukobu sa zakonom nego izbeglice iz Sirije ili Iraka. Iako broj izbeglica iz Tunisa, Alžira i Maroka već opada, ostaje pitanje – kako sprovesti njihovu integraciju. Jer: to je ključ za mirnije društvo u Nemačkoj.“

Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg): „Mnogo izbeglica znači više kriminala i zaista nikome ne pomaže ako se to saznanje sakrije pod tepih. Međutim, ksenofobija je kada se iz toga izvuče zaključak da su svi migranti kriminalci. To očigledno nije slučaj. Zbog toga u istinu spada i sledeće: veći deo krivičnih dela navedenih u statistici dogodio se u izbegličkim domovima – zbog skučenosti i nedostatka perspektive. To znači da, ako želimo da sprečimo kriminal, hitno mora da se poboljša situacija ljudi koji su u izbegličkim domovima. Drugi problem koji proizilazi iz statistike jeste da se ’brutalizacija’ društva u celini nastavlja. I da raste. To se ogleda u povećanju kriminala i kod Nemaca. Takođe je sveprisutan nedostatak uzajamnog poštovanja.“

Hesiše niderzeksiše algemajne (Kassel): „Činjenice bi trebalo sagledati s odgovarajućom senzibilnošću. To, između ostalog, znači: da, više izbeglica znači više kriminala, ali većina žrtava tih krivičnih dela su druge izbeglice. Drugi primer: ne, naravno da nisu svi migranti kriminalci, ali ima prestupnika iz Severne Afrike koji sudstvo u Nemačkoj često vuku za nos.“

Rajnfalc (Ludvigshafen): „Kriminalističkoj statistici ne nedostaju detalji: izveštaj ima 150 stranica i desetine tabela. Uprkos tome, to nije dovoljno da bi se stekla potpuna slika. Povećanje nasilja ministar unutrašnjih poslova objašnjava ’brutalizacijom’ društva. Međutim, on ništa ne govori o dubljim razlozima te pojave. Samo brojevi, tu ne pomažu.“

Priredila: Dijana Roščić