Broj obolelih od malih boginja ponovo raste
16. jul 2013.
Braonkasto-ružičasti osip tipični je simptom zaraze malim boginjama. Nije jedini, a svakako ne i najgori. Često ga prate visoka temperatura, nos koji curi i kašalj. Problem leži u tome što male boginje slabe imuni sistem, čineći one koji pate od akutne infekcije podložnijim ozbiljnim bolestima, kao što su zapaljenje pluća ili encefalitis, a koje mogu da budu smrtonosne. Širom sveta, komplikacije koje uzrokuju male boginje završavaju sa 200.000 smrti godišnje.
Dok zaraza malim boginjama skoro da ne postoji u Sjedinjenim Državama, u poslednje vreme zabeležen je porast sa 122 na 2.308 zaraženih u Nemačkoj svake godine, a neki od slučajeva imali su i smrtni ishod. U ovom trenutku, virus je prisutan prvenstveno u Berlinu u Bavariji, a nemačko Ministarstvo zdravlja izveštava da je u prvoj polovini 2013. godine bilo već 900 slučajeva. Pri tome, govori se o tendenciji rasta obolelih.
Kako je to moguće, kada je vakcinacija protiv malih boginja uvedena u sistem pre više od tri decenije? Dok je stopa vakcinisanja takozvanom MMR vakcinom, koja stvara imunitet protiv malih boginja, zaušaka i rubeole, povećana poslednjih godina, mnogi roditelji su tokom devedesetih izabrali da ne vakcinišu svoju decu. To znači da mladi između 15 i 30 godina čine rizičnu grupu za dobijanje virusa, kaže Aneta Mankerc, direktorka Nacionalnog centra za male boginje, zauške i rubeolu sa nemačkog Instituta „Robert Koh“.
Obavezna vakcinacija?
Prema Nemačkoj medicinskog asocijaciji, deca bi trebalo da budu vakcinisana dva puta: prvi put između 11 i 14 meseci starosti i drugi put četiri do šest nedelja kasnije. Stopa prve vakcinacije u 2011. iznosila je 96,6 odsto, a druge 92,1. Druga vakcinacija omogućava skoro potpunu zaštitu protiv zaraze. Eksperti procenjuju da bi stopa vakcinacije od 95 odsto širom sveta trajno uništila virus.
Da bi se sprečile buduće epidemije malih boginja u Nemačkoj, Ministar zdravlja Danijel Bar otvorio je diskusiju o obaveznoj vakcinaciji. Obavezna vakcinacija je uspostavljena u zemlji davne 1874. godine, pre svega protiv velikih boginja.
Druge industrijalizovane zemlje imaju strožije zakone danas. U Sjedinjenim Državama, dokaz o duploj vakcinaciji MMR vakcinom mora da se pokaže pre nego što se dete upiše u školu. Vakcinacije u skandinavskim zemljama su dobrovoljne: tamo medicinske sestre raspravljaju o ovoj temi sa porodicama i podstiču ih na vakcinaciju, kaže Mankerc.
Volfram Hartman, predsednik Nemačkog pedijatrijskog društva, nedvosmisleno poziva na obaveznu vakcinaciju protiv malih boginja. Trenutni talas zaraze pokazuje da lekari ne mogu da zavise od volje roditelja da li će vakcinisati svoju decu. Zakonski okvir koji nudi obaveznu vakcinaciju jeste nemački Zakon o zaštiti protiv zaraznih bolesti. Uz ovaj akt, vlasti imaju mogućnost da uspostave obavezno vakcinisanje za decu, kojoj preti rizik da dobiju veoma opasne bolesti.
Bolesti iz detinjstva važne za imuni sistem?
Mihael Fridl, predsedavajući Asocijacije doktora za individualne odluke o vakcinaciji, ne slaže se sa obaveznom vakcinacijom. Pošto je bolest uvek individualni proces, odluka u vezi sa tim mora da se ostavi pojedincu, misli on. On nije protiv vakcinacije malih boginja, već je kritički nastrojen prema vakcinisanju dece u ranom detinjstvu. Prema njegovom mišljenju, male boginje, kao i druge bolesti koje izazivaju visoku temperaturu, imaju važnu funkciju. S jedne strane, one pomažu deci da bolje razumeju svoja tela, a sa druge, one pomažu da se ojača imuni sistem.
Deca mogu dobro da se nose sa temperaturom do svoje sedme godine, kaže Fridl. “Mnoge bolesti koje mogu da uzrokuju velike probleme kod odraslih imaju veoma nisku stopu pojavljivanja mogućih komplikacija ako dobiju odgovarajući tretman. Prema mom mišljenju, to uključuje ostavljanje dece da se izbore sa visokim temperaturama.”
Vakcine su takođe rizične
Sa druge strane, Aneta Mankerc kaže da “jačanje nečijeg imunog sistema” ne mora da podrazumeva izlaganja osobe virusu malih boginja. Još važnije je to što vakcina može da spasi hiljade života, kaže ona. Ljudi koji se vakcinišu ne štite samo sebe, već i druge. Ipak, pošto vakcina protiv malih boginja koristi žive oslabljene viruse, može da dođe i do neželjenih efekata.
U jednom od deset slučajeva mogu da dovedu do povišene temperature i glavobolje ili ređe do grčeva u stomaku. “Zapaljenje mozga je takođe jedan od rizika vakcinacije,” kaže Mankerc, mada je odnos jedan u milion, odnosno 1.000 puta je manje verovatno da će do toga doći, u odnosu na stanje zaraženosti malim boginjama.
Male boginje su veoma zarazne. Virus se širi kroz disajne puteve ili kontaktom sa tečnostima nosa ili usne duplje zaražene osobe, kašljanjem ili kijanjem. Kontakt ne mora da bude direktan, pošto virus može da ostane aktivan satima.
Infekcije malim boginjama su naročito opasne za bebe mlađe od godinu dana. “Jedno od 5.000 dece razvija subakutni sklerotični encefalitis. Ova degenerična vrsta encefalitisa uvek ima smrtonosni ishod, ako se ne leči u početnoj fazi. Roditelji, čija deca dobiju takvu dijagnozu, mogu samo da ih gledaju kako umiru”, kaže Mankerc.
Autor: Dženifer Fracek / Nevena Cukućan
Redakcija: Jakov Leon