1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Brisel sve bespomoćniji zbog rata u Ukrajini

Riegert Bernd Kommentarbild App
Bernd Rigert
22. mart 2022.

Ove sedmice se u Briselu sastaju EU, NATO i G7. Traže se sredstva protiv ruskog agresora. Ministri spoljnih poslova EU već su održali sastanak. Njihovi zaključci su skromni, ocenjuje dopisnik DW iz Brisela Bernd Rigert.

https://p.dw.com/p/48p9c
Symbolbild EU Ukraine Fahnen
Foto: Yuriy Dyachyshyn/AFP/Getty Images

Pozivi hrabrog ukrajinskog predsednika u pomoć Evropskoj i NATO postaju sve hitniji i očajniji: više oružja, oštar energetski embargo Rusiji, više koridora za izbeglice, zona zabrane letova, borbeni avioni! Odgovori Evropljana i Zapada ostaju isti i deluju sve bespomoćnije s obzirom na brutalnost i nečovečnost diktatora iz Kremlja u njegovom ratu u Ukrajini.

Ministri spoljnih poslova EU smatraju da nisu u poziciji da drastično pooštre sankcije. Odbrambeno oružje se isporučuje onoliko koliko se može naći u sopstvenim magacinima. Vojni angažman u vazdušnom prostoru Ukrajine ili čak na zemlji, ne dolazi u obzir, jer bi to značilo rat širom Evrope.

Nedostatak praktičnih sredstava

Šefovi diplomatija zemalja-članica EU sada otvoreno opisuju Vladimira Putina onim što on i jeste: ratni zločinac. Slike uplakanih ljudi i uništenih gradova Ukrajine su srceparajuće. Ali, ni ministri EU, ni šefovi država i vlada NATO, koji će se takođe ove sedmice sastati u Briselu, nemaju praktična sredstva za zaustavljanje ludila.

Bernd Riegert, DW
Bernd Riegert, DW

Sankcije koje su uvedene uticaće na Putina i rusko društvo samo srednjoročno ili dugoročno. NATO na taj način ruskom vlastodršcu ne može da izbije iz ruku njegovo oružje. Rusija bi takođe verovatno neko vreme mogla da preživi aktuelni embargo na naftu, gas i ugalj. S druge strane, države koje zavise od ruskih energenata, poput Nemačke, same bi sebi nanele ozbiljnu štetu koja bi ugrozila privredu, prosperitet i, na kraju krajeva, solidarnost sa izbeglicama.

Zato je EU s pravom odbila takav potez. Verovatno je pametniji način skinuti se što je brže moguće sa snabdevanja ruskim energentima. A i to će biti veoma teško.

Mnogo pitanja, malo odgovora

Ministri spoljnih poslova EU nemaju zadovoljavajuće odgovore na pitanja o crvenim linijama, o posledicama ukoliko Putin upotrebi hemijsko oružje, potpuno zbriše gradove ili ako nakon Ukrajine napadne i Moldaviju ili Gruziju. Jasno je samo jedno: ako bi bila napadnuta teritorija NATO, savez bi uzvratio udarac. To je obećanje – ali da li bi se ono zaista i održalo? U to u baltičkim zemljama, Poljskoj ili Rumuniji moraju veoma čvrsto da veruju – u suprotnom ne bi bilo više nikakvog zaustavljanja diktatora Kremlja i njegove vojske.

U pozadini aktuelnog rata, „strateški kompas“ koji su usvojili ministri spoljnih poslova za Evropsku uniju je kao nekakav „papirni tigar bez zuba“. Veća vojna nezavisnost i strateška uloga EU u svetu visoki su i daleki ciljevi. Sada se mora raditi na naoružavanju i jačanju sopstvene odbrane kako bi odvraćanje bilo verodostojnije. Ali sve su to stvari koje u ovom trenutku ne pomažu – ni ovde, ni sada. A ne pomažu ni ljudima u Ukrajini.

Ko može da eliminiše tiranina?

Kako bi se zaustavila ratna mašinerija cilj Evropske unije i NATO bi trebalo da bude hitna promena režima u Moskvi. Gde su tajne službe i specijalne jedinice, koje su sposobne da sruše podlog tiranina kao što je Vladimir Putin?

U poređenju sa sovjetskim rukovodstvom u Hladnom ratu, Vladimir Putin je zaista i nepredvidljiviji i nemilosrdniji. Tada je uzajamno zagarantovano uništenje još uvek funkcionisalo, jer se znalo: Onaj ko prvi prekorači crvenu liniju, umreće drugi. A da li odvraćanje deluje i danas? Da li je to Putinu svejedno? To su pitanja s kojima će EU, NATO i G7 morati ove sedmice da se pozabave u Briselu. Odgovore do sada nema niko.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.