BRIKS plus: doprinos „pravednijem svetu“?

Bilo je iznenađujuće ono što je u četvrtak prepodne (24. avgust) najavio južnoafrički predsednik Siril Ramafosa: šest novih zemalja pridružiće se BRIKS-u. To su Argentina, Etiopija, Egipat, Saudijska Arabija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati.

One bi trebalo da pristupe od 1. januara 2024. godine, a savez bi otada trebalo da se zove BRIKS plus. „Ovim samitom, BRIKS je otvorio novo poglavlje“, rekao je Ramafosa. „Novo poglavlje za stvaranje pravednog sveta. Pravedan svet. Svet koji je inkluzivan i prosperitetan.“

-pročitajte još: Šta hoće BRIKS?

Etiopija ili ipak neka druga država?

Konferencija za novinare koja je prvobitno bila zakazana za sredu, naknadno je otkazana. Zvanično nije saopšteno zašto. Rečeno je, međutim, da je bilo diskusije o tome zašto Etiopija. Navodno je u trci bila i Indonezija.

Ali, onda je Ramafosa pobedio. Ne može biti, rekao je navodno on, da se o proširenju odlučuje na samitu u Južnoafričkoj Republici, a da se ne primi nijedna crnačka afrička država.

Egipat jeste geografski u Africi, ali se on smatra arapskom zemljom. Zato dakle Etiopija.

Taj spor nije zvanično potvrđen.

-pročitajte još: Afrika traži svoj interes između Rusije i Zapada

Novi svetski poredak?

Mnogi posmatrači veruju da će savez država BRIKS plus da pomeri političko i ekonomsko težište širom sveta. Stara grupa, BRIKS, predstavljala je 42 odsto svetske populacije i oko 25 odsto globalne ekonomske proizvodnje. BRIKS plus, buduća grupa, predstavljaće 37 odsto svetske ekonomije i 46 odsto svetske populacije.

Moćan blok, kažu mnogi analitičari. Dovoljno da se suprotstavi Zapadu, kojeg zemlje BRIKS-a vide kao previše moćnog i previše dominantnog. Dakle, novi svetski poredak?

Stiven Grazd sa Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove kaže da će se tek videti da li BRIKS plus može da bude moćan protivnik ili samo konkurent. Interesi budućih jedanaest članica BRIKS plusa previše su različiti, kao i njihove ekonomske i političke strukture, ali i ciljevi.

Kina i Rusija su očigledno autokratije. Kao i Iran. Brazil, Indija i Južnoafrička Republika su parlamentarne demokratije. Kao i Argentina. Ali, gde bi trebalo svrstati ostalih pet novih članica? U Etiopiji je donedavno besneo rat. Ljudima u Egiptu se još više krše njihova prava.

Stvar sa Saudijskom Arabijom i Iranom

Posebno je teško shvatiti to što će u BRIS plusu biti Saudijska Arabija i Iran. One su zapravo smrtni neprijatelji. Obe zemlje pretenduju na prevlast na Bliskom istoku. Iran podržava pobunjenike u Jemenu, protiv kojih se Saudijska Arabija već duže vreme bori.

Kina je početkom godine napravila poluuspešan pokušaj posredovanja, i Grazd o tome kaže: „Biće zanimljivo videti da li to zaista funkcioniše. Te dve zemlje će još dugo biti ljuti rivali na Bliskom istoku. Ne mislim da će sporazum poput ovog koji je sada objavljen omogućiti da odjednom nestane zla krv između te dve zemlje.“

Treba pritom napomenuti da su dve zemlje početkom godine saopštile da će uspostaviti diplomatske odnose. Razlog je očigledan: konfrontacija je i jednoj i drugoj zemlji donela više štete nego koristi. Nijedna strana ne može da savlada onu drugu.

Politički ili ekonomski savez?

Prvog i drugog dana samita mnogo se pričalo o ratu u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin žestoko je kritikovao Zapad u dve video-poruke. On se u utorak žalio na zapadne sankcije protiv, kako je rekao, „suverenih zemalja“, a koje ujedno, kako kaže, prvenstveno pogađaju najsiromašnije zemlje sveta. Pod „suverenim zemljama“ podrazumevao je, naravno, Rusiju, a pod „najsiromašnijim“ afričke države.

U sredu je to ponovo uradio. Zapad je „izazvao“ rat protiv Ukrajine.

Poslednjeg dana, međutim, o tome nije bilo ni reči. Putin je se u video-poruci zahvalio zemljama BRIKS-a na proširenju i pohvalio način na koji je pregovore vodio južnoafrički predsednik.

Samo je kineski predsednik Si Đinping kratko napomenuo da bi i nova grupa BRIKS plus trebalo da bude za obezbeđenjivanje mira u svetu. Niko, međutm, nije pričao o tome kako bi stvari trebalo da idu sa zemljom kao što je Iran.

Generalno, bilo je dosta reči o ekonomskoj i saradnji banaka u zemljama-članicama. Poslednjeg dana samita, niko nije govorio o zajedničkoj valuti, o čemu se stalno raspravljalo prethodnih dana. OTaj projekat je za sada verovatno sklonjen s dnevnog reda.

rk/ss (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.