BRIKS jači od G8?

Cilj zemalja ubrzanog industrijskog razvoja je jasan: one žele da promene globalni poredak u kome su SAD hegemonijalna sila. „Zemlje BRIKS su forum koji nije zadovoljan međunarodnim poretkom. Isključenje Rusije iz grupe G8 bi moglo da dovede do daljeg porasta značaja tog foruma“, prognozira Peter Birle, rukovodilac Istraživačkog odeljenja Iberoamričkog instituta IAI u Berlinu. Prema njegovim rečima, tih pet zemalja bi želele da trajno promene odnose moći utvrđene posle 1945. godine i da relativizuju poziciju SAD: „Te države vide sebe kao sile u usponu koje pred sobom imaju veliku budućnost“, rekao je ovaj stručnjak na 15. sastanku posvećenom odnosu Brazila i Evrope održanom u Štutgartu.

BRIKS pokazuje mišiće

Posebno Brazil polaže na povećanje saradnje između pet zemalja BRIKS. Odmah po završetku fudbalskog prvenstva sveta i samo tri meseca uoči predsedničkih izbora u oktobru, ta zemlja 15. i 16. jula u gradu Fortalezi organizuje sledeći susret predstavnika te grupe. Važna tema sastanka će biti osnivanje zajedničke banke za razvoj sa osnivačkim kapitalom od 100 milijardi dolara.

Brazilsko ministarstvo spoljnih poslova gaji velike simpatije za ovu ideju. „Banka za razvoj je znak ekonomske snage zemalja BRIKS i njihove spremnosti da unaprede međusobnu finansijsku saradnju“, rekao je jedan diplomata visokog ranga koji je već na prošlom samitu ove grupe u Durbanu radio na tekstu o osnivanju pomenute banke.

Zastoj u reformama MMF

Poslednji konflikt između BRIKS i SAD nije bio tako davno. Tek na Prolećnom zasedanju Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda održanom sredinom aprila u Vašingtonu, američki Kongres je stavio veto na sprovođenje reforme MMF koja je dogovorena još 2010. Pri tome su članovi MMF 2010. odlučili da zemlje urbrzanog industrijskog razvoja dobiju šest odsto glasova više u okviru te institucije. Jer, samo u proteklih deset godina, udeo BRIKS u globalnom bruto društvenom proizvodu povećao se sa 18 na 28 odsto.

Ledeno doba između Brazilije i Vašingtona

U Brazilu je veto američkog Kongresa naišao na nerazumevanje i ogorčenje. On je doprineo daljem pogoršavanju ionako napetih odnosa između dve zemlje. Jer, posle skandala oko špijunskih aktivnosti američke tajne službe NSA, brazilska predsednica Dilma Rusef distancirala se od Vašingtona i otkazala posetu Vašingtonu planiranu za septembar 2013. Još je njen prethodnik, Luiz Inasio Lula da Silva, svojim unapređivanjem kooperacije zemalja južne hemisfere uspostavio protivtežu političkoj dominaciji SAD u Latinskoj Americi. Sve veća robna razmena među zemljama ubrzanog industrijskog razvoja dovela je do toga da je Kina 2009. odmenila SAD kao glavni naručilac brazilskih proizvoda. Od 2012. je Kina i najvažniji uvozni partner Brazila.

Za Dilmu Rusef postoji i nešto što je još važnije od povećane robne razmene između Kine i Brazila. To je političko-strateška saradnja sa Kinom. Učešće kineskog predsednika Sija Đinpinga na samitu BRIKS u Fortalezi za Brazil ima aosolutni prioritet. Jer, to je prva poseta kineskog šefa države Braziku i regionu. Posle samita, biće održavn i sastanak šefova država ili vlada Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC).

„Ćuti i pregovaraj...“

Strateško okretanje Brazila Aziji i Africi je ubrzala i kriza u Ukrajini. Što je veća izolacija Moskve, to je bolje i razumevanje među zamljama BRIKS. Ni Brazil ni Kina, ni Indija ni Južnoafrička Republika ne komentarišu događaje u Kijevu ili na Krimu. Princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja je snažno zbližio ovu grupu inače poprilično različitih zemalja. „BRIKS je za Brazil platforma za sticanje ugleda na međunarodnoj sceni“, smatra Kristina Pecekilo, politikološkinja sa Univerziteta u Sao Paolu: „pet zemalja te grupe je bolje zastupljeno u grupi BRIKS nego u grupi G8“.