Bregzit: Šta EU zapravo želi?

Lideri Evropske unije su u čudu i puni nedoumica, i nakon što je britanska premijerka Tereza Mej na jedvite jade u ponedeljak (21.1.) predstavila nešto što bi samo s mnogo mašte moglo da se nazove „Planom B“ za Bregzit.

Briel želi malo više jasnoće uoči 29. marta, datuma kada bi Velika Britanija i zvanično trebalo da izađe iz EU, i insistira na tome da je sada London na potezu, a ne obrnuto, kako to sugerišu sa ostrva. Evropski lideri insistiraju na tome da britanski političari kažu šta žele. Oni sami već imaju sopstveno mišljenje o tome kako bi Bregzit trebalo da izgleda.

Koje su pozicije EU?

Evropka unija nedvosmisleno je za to da Velika Britanija ostane u sklopu Unije i da opozove Član 50 ugovora EU koji predviđa izlazak. S obzirom na to da takav razvoj događaja nije izgledan, omiljeni Plan B za EU bi bio da Velika Britanija, poput Norveške, postane članica Evropske slobodne trgovinske zone (EFTA). To bi Britance zadržalo unutar slobodnog tržišta. Velika Britanija bi zauzvrat trebalo da prihvati pravilo slobodnog kretanja, da se podvrgne još mnogim drugim EU-pravilima i finansijski da doprinese budžetu, iako ne bi više imala pravo glasa.

Zauzvrat bi Brisel bio spreman da odloži Bregzit najmanje do izbora za Evropski parlament krajem maja. No da bi uopšte moglo ozbiljnije da se pregovara, Evropljani od Velike Britanije očekuju da postavi svoje crvene linija, recimo po pitanju carinske unije. To bi moglo da rezultira „mekšim“ Bregzitom od onog kakvom sada teži Tereza Mej.

Ako sve ipak ostane pri predlogu britanske premijerke, Brisel je najavio da može da stvori uslove i za takav scenario, ali da se zakonska podloga ne može menjati. Članice EU žele da izbegnu „tvrdi“ Bregzit, ali su zapravo već počele da se pripremaju na takav razvoj događaja.

Kako su se izjasnili lideri EU?

Nemački ministar spoljnih poslova već je jasno izrazio svoju frustraciju zbog neodlučnosti Britanaca. On je apelovao na vladu Tereze Mej da u pozitivnoj formi definiše svoje želje. „Mi sada znamo šta Britanci ne žele – a morali bismo na saznamo šta žele“, rekao je Hajko Mas.

Nemački državni sekretar za evropska pitanja Mihael Rot ponovio je Masove zahteve, ali je istovremeno rekao i da bi Britanci mogli da razmisle o odluci o napuštanju EU i da uzmu u obzir i mogunost organizovanja drugog referenduma. „Vrata EU ostaju otvorena i zato bi možda trebalo razmisliti“, rekao je Rot.

Nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će dati sve od sebe samo da Britanija uspe da „sređeno“ izađe iz Evropske unije. Ona je naglasila da je samo po sebi razumljivo da njena vlada pomaže da se oblikuje proces izlaska u razumnom obliku. „Ne želimo da ljudi za 50 godina vrte glavom i pitaju se: 'Zašto se nisu potrudili da pronađu neki kompromis?'“

Irska ministarka za evropska pitanja Helen Mekenti naglasila je da Irska neće ulaziti u bilateralne pregovore s Velikom Britanijom oko tzv. „bekstop“ sporazuma koji predviđa da sve dok se ne pronađe konačno rešenje za pitanje irsko-irske granice, Velika Britanija ostaje u carinskoj uniji. Mekentijeva je naglasila da će Irska pregovarati samo kao jedna od 27 članica EU. „Mi nećemo i ne možemo da pregovaramo bilateralno, jer to nismo činili ni tokom celokupnog pregovaračkog procesa“, rekla je ministarka za irski javni servis RTE.

Šta žele pojedine zemlje-članice?

Zemlje-članice takođe žele „meki“ Bregzit, ali ne po cenu daljih ustupaka koji bi vodili povlasticama većim od onih koje imaju same zemlje-članice. No, svaka zemlja ima neku svoju brigu u vezi s Bregzitom:

Nemačka je najjasnije stavila do znanja da neće dozvoliti da se Velika Britanija „izvuče“ bez dodatnih obaveza. Najveća briga Berlina jeste da zaštiti integritet zajedničkog tržišta.

Irska je zemlja koja bi bila najviše pogođena „tvrdim“ Bregzitom, posebno ekonomski. Kao jedina zemlja s kopnenom granicom s Velikom Britanijom, ona se trudi da se ta granica ne pretvori u „tvrdu“ granicu koja preseca irsko ostrvo. Zato EU i insistira na „bekstopu“, koji je bio i ostao najveći kamen spoticanja u pregovorima.

Francuska je takođe skoncentrisana na zaštitu zajedničkog tržišta, ali ima i neke specifične brige vezane uz teritorijalnu blizinu Velike Britanije. Parizu je zato stalo da se saobraćaj u lukama obavlja neometano, bez da se smanjuju standardi. Dodatna briga je i ribarstvo, što je tema o kojoj bi tek u budućnosti trebalo iscrpnije da se diskutuje.

Španija se graniči s britanskom prekomorskom enklavom Gibraltar i tradicionalno ima jake trgovinske veze s Velikom Britanijom. U interesu joj je, dakle, „meki“ Bregzit. Kao turističkoj zemlji, Španiji je stalo i do toga da britanski turisti i dalje neometano mogu da dolaze na španske plaže.

Poljska briga su brojni Poljaci koji žive u Velikoj Britaniji, njih više od milion. Rumunija ima sličan problem. Te dve zemlje takođe strahuju i od toga da bi, nakon što Velika Britanija iziđe iz EU i prestane da uplaćuje u zajednički budžet, to moglo finansijski da pogodi i njih, kao i druge zemlje koje više dobivaju iz budžeta nego što u njega uplaćuju.

Švedska je, kao i Nemačka, jedna od zemalja koje najviše uplaćuju u zajednički budžet i ne želi da popunjava rupu koja će nastati kad Velika Britanija ode. Zato joj je stalo do toga da Britanci u svakom slučaju plate svoj „izlazak iz braka“ (oko 44 milijarde evra). I Austriju i Finsku, kao neto platiše, mogla bi da interesuje ta tema.

Belgija i Holandija takođe plaćaju više u budžet nego što od njega profitiraju. I te zemlje su geografski blizu Velikoj Britaniji i u interesu im je da se prekogranični saobraćaj odvija bez prepreka. No njima je takođe stalo do očuvanja evropskih institucija i neće dozvoliti sporazum koji bi išao u korist Velike Britanije, a na uštrb ostalih.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android