Bregzit bez otpora
18. decembar 2019.
Članovi novoizabranog parlamenta u Londonu u utorak (17.12.) su položili zakletvu. Počinju sa radom odmah. U četvrtak će kraljica pročitati saopštenje vlade, a u petak premijer Boris Džonson želi da dobije podršku donjeg doma parlamenta za svoj Zakon o Bregzitu.
Velika većina za konzervativnu vladu znači to da bi ona sada nesmetano mogla da sprovede svoje planove. I Boris Džonson sada pokazuje u kom će se smeru stvari razvijati: on želi da promeni zakon o Bregzitu tako da svako produženje prelaznog roka bude ilegalno.
Džonson želi da izvrši pritisak na EU
Tokom predizborne kampanje, Boris Džonson je neprestano obećavao da Veliku Britaniju želi 31. janura sledeće godine da povede ka izlazu iz EU. I da želi striktno da se pridržava prelazne faze koja će tada početi. Kako je dogovoreno, ona se završava 31. decembra 2020. godine.
Većina posmatrača to nije shvatila previše ozbiljno, jer premijera inače nije briga za njegova obećanja. Ali Džonson sada želi i pravno da blokira mogućnost produženja Bregzita za jednu ili dve godine. Time sam sebi vezuje ruke, a Evropskoj uniji prislanja pištolj na grudi.
Istovremeno, premijer želi da poništi sve dogovore koje je tokom jeseni postigao s pristalicama Evrope i protivnicima „tvrdog“ Bregzita. To se odnosi na prava radnika na nivou EU i na pravni nadzor parlamenta nad budućim trgovinskim ugovorom. Nakon nadmoćne pobede, on više ne mora da se obazire na one političke grupacije koje žele da se pridržavaju evropskih propisa.
Nakon što su planovi premijera saopšteni, britanska funta odmah je izgubila na vrednosti koju je imala pre izbora.
Pregovori pod vremenskim pritiskom
Za EU to znači da ima još veoma malo vremena da sa Velikom Britanijom razgovora o sporazumu o slobodnoj trgovini. Samo jedanaest meseci. Glavni pregovarač Brisela, Mišel Barnije, već je upozorio da nije moguć sveobuhvatni ugovor koji bi obuhvatao odredbe vezane za bezbednosnu saradnju ili nauku i kulturu. I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je istakla da bi o vazdušnom saobraćaju i finansijskim uslugama moglo tek kasnije da se pregovora. U najboljem slučaju tokom sledeće godine biće moguć mali sporazum o bescarinskom prometu robe, ukoliko se preuzmu i kopiraju već postojeći obrasci.
Boris Džonson tako želi da Evropljane primora na ustupke. A to znači da EU ponovo mora da dokaže da je u stanju da deluje jedinstveno. U protekle dve godine ona je svoje zahteve uspevala da sprovede kada je reč o ugovoru o izlasku iz EU. Zato što je do kraja ostala jedinstvena. Ali u drugoj pregovaračkoj fazi, zajedništvo bi moglo da nestane zbog interesa pojedinih država-članica – posebno kada je reč o zajedničkom tržištu i očuvanju standarda EU. Mišel Barnije je upravo u poseti Holandiji koja je usko povezana s britanskom privredom. Barnije će razgovarati s premijerom Markom Ruteom.
Torijevci koji kažu „da“
U ponedeljak uveče britanski premijer pozvao je 109 novih konzervativnih poslanika na privatnu žurku u London. Tamo su jedni drugima još jednom mogli da čestitaju na velikoj izbornoj pobedi. Posebno euforični bili su predstavnici severnoengleskih izbornih jedinica koje su po prvi put posle više decenija pripale torijevcima.
Nakon odlaska proevropskih poslanika i čitavog jezgra starih političara iz liberalnog spektra konzervativne stranke – od Kena Klarka preko Dejvida Goka do Ember Rad – torijevci su vidljivo otišli udesno. Zelene klupe donjeg doma parlamenta ispunjene su lojalistima koji će podržavati sve planove Borisa Džonsona.
Tako premijer u narednom mandatu može nesmetano da vlada. On želi svom ukusu da prilagodi birokratiju u Vestminsteru. Novi predsedavajući parlamentu Lindi Hojl, kako se očekuje, neće biti prepreka konzervativnoj vladi, kao što je to bio njegov prethodnik Džon Berkov. Hojl je izabran još početkom novembra i sada bi trebalo da ga podrži novi donji dom parlamenta. To je čista formalnost.
Opozicija na podu
Ali najveća sreća za Borisa Džonsona je to što je opoziciona Laburistička stranka uzdrmana nakon debakla na izborima. Trenutno u donjem domu parlamenta niko nije u stanju da se suprotstavi premijeru – izuzev snažno ojačane Škotske nacionalne stranke SNP, koja sada traži nov referendum o nezavisnosti.
Laburisti su trenutno bave sami sobom. Bes preostala 203 poslanika izazvala je najava šefa stranke Džeremija Korbina da će na toj funkciji ostati do marta. Mnogi iz te poslaničke grupe na njegovo mesto žele da dovedu nekog novog laburistu.
Istovremeno, u stranci su se rasplamsali interni sukobi. Levo krilo stranke, koje je donedavno podržavalo Džeremija Korbina, sada hoće da dovede novi liderski tim sa Rebekom Long Bejli kao novom predsednicom stranke. To bi značilo da stranka nastavlja dalje nepromenjenim kursom, bez obzira na izbornu katastrofu i gubitak 42 mandata. Umerenije snage u stranci još uvek se formiraju i one stranku žele da pozicioniraju više ka centru. Još uvek je neizvesno ko će iz te borbe izaći kao pobednik.
U svakom slučaju, premijer može da se opusti. Da jednostavno uživa u sukobima u redovima opozicije.