Napokon. Dugo je trajalo. Predugo! Ali, Angela Merkel je konačno donela važnu odluku: odustala je od dosadašnjeg odbijanja „braka za sve“. Kancelarka hoće da u Bundestagu svaki poslanik prema svom nahođenju odluči da li gejevi i lezbejke kada je reč o braku treba da imaju jednaka prava kao i heteroseksualni parovi. Jasno je: „brak za sve“ će moći da se ostvari.
Civilizacijski korak
Ta odluka je trebalo da bude odavno doneta. Ona je civilizacijski korak napred u zemlji u kojoj nijedan građanin više nije hendikepiran zbog svoje seksualne orijentacije. Upravo kada je reč o braku, zajednici u kojoj dvoje ljudi preuzimaju odgovornost jedno za drugo i zajednički život, u Nemačkoj se još uvek krši taj princip. Jeste da od 2001. postoji „registrovano partnerstvo“. Ono umnogome liči na brak, ali se od njega ipak razlikuje. Homoseksualci imaju velike probleme kada je reč o regulisanju obaveza oko dece. Još uvek nije moguće da dva partnera zajedno usvoje dete nekog trećeg. To homoseksualci s pravom doživljavaju kao diskriminaciju. A diskriminacija je i to što društvo pojam „braka“ ne želi da primeni na homoseksualne veze.
Tipično za Merkelovu
Način na koji je kancelarka promenila svoje pozicije o istopolnom bau, sve je samo ne ubedljiv: to je opet bilo tipično za nju. Tek posle dugog oklevanja i zatezanja, posle mučnih diskusija za vreme čitavog njenog mandata, ona je odustala od svojih dosadašnjih pozicija. Pri tome nije stupila napred vedra koraka, nije uzela ljude za ruke i povela ih u bolju budućnost, već se izrazila nekako uvijeno: nije jasno rekla kakva je tačno njena pozicija i da li je odustala od svojih često citiranih ličnih rezervi prema ravnopravnosti.
Ako pogledamo pažljivije, videćemo da odstupanje od prinude poslaničkog kluba nije istovremeno i eksplicitno zalaganje za ravnopravno tretiranje homoseksualnih brakova, a kamoli aktivno oblikovanje politike. Kancelarka je otišla samo onoliko daleko koliko je morala. Ona hoće svima pomalo da udovolji. I to je vrlo sračunato. Između ostalog, i da ne bi više nego što je potrebno nervirala konzervativce u stranci i privredi.
Jasno je da su se Angela Merkel i Demohrišćani povinovali onome što je bilo neizbežno. Otkako su se Zeleni, Liberali i SPD (tim redom!) rešili da ne ulaze u koalicije sa onima koji neće brak za sve, pritisak se povećao. A kancelarka je zajedno sa svojom strankom bila prilično izolovana.
Primer paragrafa 175
Da može i drukčije, to je Unija prošle nedelje pokazala zajedno sa drugim strankama u Bundestagu. Parlament je jednoglasno doneo odluku o rehabilitaciji homoseksualaca osuđenih prema paragrafu 175 Krivičnog zakonika. Sada, međutim, nema mnogo vremena. Ako Merkelova veruje da svojim kasnim pristankom može da ukrade malo vetra iz jedara drugih stranaka, onda se grdno vara. Jer, one zahtevaju od nje da pred kraj ovog mandata donese odluku o ravnopravnom tretiranju brakova.
Signal svima
Na kraju je to što je Merkelova promenila pozicije vesela poruka za LGBTI-zajednicu. Brak za sve će postati zakonit, to je sigurno. Nije važno da li će do toga doći sada ili posle izbora za Bundestag. Nemačka se tako priključuje drugim velikim evropskim susedima. No, to nije samo signal ka spolja, već i ka unutra, ultrakonzervativcima i desničarskim populistima koji hoće da otruju našu slobodnu društvenu klimu. Mi smo za slobodarske vrednosti našeg Osnovnog zakona. Sada i sa brakom za sve!