Bosanske muve i slonovi
11. decembar 2017.
Društveno i političku situaciju u BiH poslednjih meseci ponovo karakterišu neprimerena retorika nacionalnih lidera i, kao rezultat toga, osetno pogoršanje međuetničkih odnosa. Priče o privatnim paravojskama, reakcije na izjave o Kosovu i veličanje ratnih zločinaca nakon poslednjih haških presuda potvrđuju da ova zemlja prolazi kroz težak period te da kriza ugrožava i odnose u regionu.
Analitičari veruju da je aktuelna retorika u funkciji predizborne kampanje, ali ne odbacuju mogućnost veštačkog izazivanja krize radi destabilizacije BiH i regiiona. BiH je, prema nekim tumačenjima, i žrtva nadmetanja „velikih sila“ za dominaciju u ovom delu sveta. Rezultat takvih političkih igara porazan je za lokalno stanovništvo – tu su strah od novih sukoba, ekonomska besperspektivnost, težak socijalni položaj većine građana i odlazak mladih iz zemlje...
Enes Osmančević, profesor na Filozofskom fakultetu u Tuzli, sa žaljenjem konstatuje da u BiH sve ima veze sa predizbornim kampanjama, jer su izbori na svake dve godine. No, tu se ne radi samo o pooštrenoj predizbornoj retorici već i o „raspakivanju i samodemaskiranju“ političkih lidera, tvrdi Osmančević.
„Dragan Čović se samodemaskirao i potpuno je dezorijentisan, usamljen i prezren. Od njegovih 'europskih vrijednota' ostali su samo provincijalizam i populizam. Milorad Dodik se pokušava spasiti nacionalističkim izjavama za dnevnu javnu upotrebu, a istovremeno je u tajnoj diplomatiji više nego kooperativan, umiljato jagnje. Bakir Izetbegović se kasno probudio u Beogradu. Problem je što se politika ne vodi u institucijama, već kroz reprezentativnost etno-nacionalnih vođa“, kaže profesor za DW.
Između Istoka i Zapada
Naš sagovornik ističe da se u BiH i regionu igra i utakmica dominacije između Sjedinjenih Država, Evropske unije, Rusije i Turske. „Niko od ovih igrača ne odustaje, ali niko niti ne ulaže previše. Na te divergentne uticaje naslanjaju se nacionalističke politike iz susedstva, ali i BiH, a njihovi ovdašnji separatistički i iredentistički satrapi imaju jak destruktivni naboj, ali ne uspevaju.“
Pročitajte još: Milošević i Tuđman - braća u zločinu
Osmančević se koristi jednom poznatom slikom: „Bosansko pitanje je 'preslabo da se reši samo, a prejako da bude rešeno snagama koje ga poriču', kako je to napisao veliki Krleža o imaginarnoj državi Blitvi, baveći se temom nacionalizma i iredentizma, slabljenjem demokratije i jačanjem totalitarizma u Evropi između dva rata, u svom znamenitom romanu 'Banket u Blitvi'. Problem je što ovde malo ko malo šta čita. A, najnenačitaniji vode glavnu reč.“
Politička komentatorka iz Sarajeva Ivana Marić veruje da nema realnih razloga za podizanje nacionalnih tenzija, ali da političke vođe ne propuštaju prilike koje im se nude za pridobijanje birača. „Da je bilo ko od njih ostvario neke značajnije ekonomske rezultate ne bi bilo potrebe da se kače za svaku pogrešno izgovorenu reč, suvišnu izjavu ili svaku sudsku presudu. Ovako, svako od njih jedva čeka grešku suparnika i u sekundi od muve naprave slona.“
Tako smo, podseća naša sagovornica, imali situaciju da Srbija saziva Savet za nacionalnu bezbednost jer je u intervjuu za DW Izetbegović nepromišljeno izneo svoj stav o Kosovu. Verbalno prepucavanje Čovića i Izetbegovića tokom posete Aleksandru Vučiću preko noći je donelo popularnost Izetbegoviću kao borcu za BiH. „Nakon ovog prepucavanja oprostili smo im što su potpuno beskorisno išli u Srbiju s tri automobila, tri vozača i minimalno tri savetnika. Zaboravili smo da smo mi sve to platili“, dodaje Ivana Marić.
Međusobno isključive političke agende
Politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić tvrdi da se pojačane tenzije i zapaljiva retorika u BiH uvek stavljaju u kontekst predizborne kampanje, ali da bi bilo površno govor mržnje pravdati isključivo izbornim procesom. „Mislim da su takvi istupi postali političke agende nacionalnih lidera. Oni sistematično deluju na njihovom sprovođenju, a rezultat je kriza u međuetničkim odnosima i napetost u društvu.“
Pročitajte još: NATO brine o svojim balkanskim „granicama“
Agende različitih aktera su, kaže ona za DW, međusobno isključive, a politički akteri ne znaju za kompromis. „Svi patimo od balkanskog sindroma vođenja politike lupanja šakom po stolu“, kaže Tanja Topić. Ističe da mačizam u politici na Zapadnom Balkanu kompromis prikazuje kao slabost, ističući da je reč o svojevrsnom političkom nasljeđu iz prošlosti koje još uvijek opterećuje odnose unutar BiH i regije.
Ivana Marić ukazuje na cikličnost ovakve retorike – stare teme brzo se zaboravljaju, a proizvode uvek nove: „Koliko su bitne te teme o kojima se danima vode žustre rasprave, govori činjenica da se najkasnije za mesec dana razlozi za svađu zaborave. Sukobi od pre godinu i više sada su banalni i smešni, ali smo tada bili spremni da zaratimo zbog njih.“