Boris Džonson još neće da legne u jarak
29. oktobar 2019.
Ko svašta priča, ne treba da se čudi kada mu se posle podsmevaju. Premijer Boris Džonson u septembru je naglasio da mu je draže da leži mrtav u jarku pored puta, nego da još jednom odgodi „Bregzit“. No, magični 31. oktobar za koji se zemlja pripremala mesecima, sada će proći – bez rezultata.
Džonson ne može da održi taj rok i sada mu protivnici posprdno pokazuju gde je sledeći jarak u koji može da legne, ili mu nude lopate da ga sam iskopa.
Evropljani sada u udobnoj poziciji
Flextension je čudovište od reči kojom je EU u ponedeljak opisala drugo produženje roka za „Bregzit“. Radi se o fleksibilnom produženju koje znači da Britanija u okviru novog roka može da napusti EU svakog prvog u mesecu, ukoliko se ugovor sa EU o izlasku prethodno u parlamentu potvrdi i ratifikuje. Ne zna se da li će to pravilo sada okuražiti Borisa Džonsona da pokuša još jedom, ili će mu još jasnije predočiti koliko je zabetoniran položaj u kojem se našao. Krajnji rok je u svakom slučaju 31. januar sledeće godine.
Nakon intenzivnih diplomatskih kontakata sa fracuskom vladom tokom vikenda, javljeno je da Pariz više ne gaji dileme oko ponovnog produženja roka za „Bregzit“. Oklevanje Emanuela Makrona ionako je bilo zapravo više političko pokazivanje mišića nego realna pretnja da će Britanci biti istreseni iz EU bez dila.
Odluku Pariza ubrzalo je i to što se vetar u Londonu okrenuo u pravcu novih izbora. Jer, bilo je jasno da će EU izbore ili drugi referendum prihvatiti kao razlog za dalje produženje. Sve i ako je strpljenje u Briselu i prestonicama EU na izmaku, Evropljani su sada u udobnoj poziciji da mogu da posmatraju dramu, a da nisu krivi za njen rezultat.
Laburisti ponovo blokiraju nove izbore
U Donjem domu, Boris Džonson je doživeo još jedan poraz. Poslanici Laburista uzdržali su se od glasanja i vlada nije mogla da mobiliše potrebnu dvotrećinsku većinu za raspisivanje tih izbora pre Božića. Iako je Boris Džonson optužio najveću opozicionu stranku za kukavičluk i drhtanje pred odlukom birača i izjavio: „Vreme za ovaj parlament je isteklo“ – to vođu Laburista Džeremija Korbina uopšte nije pogodilo.
„Vreme je da vođa opozicije skloni svog zarđalog Trabanta sa raskrsnice jer blokira napredak“, rugao se Džonson ciljajući na ranije veze Korbina sa Istočnom Evropom. Premijer je pri tom zaboravio, ili nikad nije ni znao, da je Trabant od plastike i da ne može da zarđa.
Pri tome je jasno i da ta partija, iako se poziva na to da ljudi ne veruju Džonsonu, a anketama nikada nije lošije stajala – za 10 odsto slabije od Torijevaca. Džeremi Korbin je kao ličnost takođe na listi daleko iza Borisa Džonsona, iako mnogi birači ne veruju premijeru i daju mu loše ocene. Laburisti se sa Korbinom zaista nalaze u prilično očajnoj poziciji i zato čine sve da bi odgodili nove izbore.
Nova inicijativa već danas
Nakon svog ponovnog poraza, Bosir Džonson je najavio predlog novog zakona koji će omogućiti da odluka o održavanju novih izbora može biti doneta i uz saglasnost proste većine – bio je to predlog dvojih malih opozicionih partija, Liberala i škotske SNP, i on mu je dao nadu da bi, zajedno sa glasovima konzervativaca, mogao da osvoji većinu.
No, motivacija pomenutih stranaka dijametralno je suprotna onome što hoće premijer. One hoće da se povuče Zakon o sprovođenju „Bregzita“ tako da Boris Džonson ne bi mogao da uđe u predizbornu kampanju kao heroj uspešnog „Bregzita“. Liberali su za Evropsku uniju i hoće da zaustave „Bregzit“. A Škotska nacionalna stranka SNP, hoće da im se priključi i interno se sprema za novi referendum o nezavisnosti Škotske. Prema anketama, oko polovine Škota je sada za napuštanje Velike Britanije.
Boris Džonson ne bi dobio pomoć opozicije zabadava. Na primer, SNP hoće da pravo glasa dobiju i mladi od 16 i 17 godina kao i građani EU. To bi bitno uticalo na izborni rezultat onako kako to žele pristalice EU. Još se ne zna ako će se Boris Džonson izbaviti iz tog škripca. Moraće da napravi dosta ustupaka ako hoće da izbori budu održani pre Božića. Jer, vremena više nema: parlament bi morao da bude raspušten već sledećeg ponedeljka.
Svuda su rizici
Svojim insistiranjem na novim izborima po svaku cenu, Boris Džonson mnogo rizikuje. Jeste da konzervativci vode u anketama – ali instituti za ispitivanje javnog mnjenja su poslednjih godina već znali dramatično da se prevare. Britanski izborni sistem čini prognoze veoma teškim. A predizborni dogovori u pojedinim izbornim okruzima, na primer, između Liberala i Laburista, mogli bi da još više zamagle situaciju.
Osim toga, trenutno 50 odsto britanskih birača nije sigurno za koga bi glasalo. Ne može se predvideti da li će oni kazniti Borisa Džonsona za to što nije uspeo da izvede Britaniju iz EU 31. oktobra, ili će mu pomoći da sa novom većinom u Donjem domu napokon progura odgovarajuće zakone.
Naposletku, i Božić bi u svemu mogao da ima važnu ulogu: moguće je da će građani biti ljuti zbog toga što su umesto božićnog mira morali da dožive otrovnu predizbornu kampanju u vreme kada radije zaboravljaju na politiku i kada hoće da jedu i piju sa prijateljima i porodicom.