Borba za vlast u Španiji

Španci u nedelju izlaze na izbore koji bi mogli da prisile dve velike stranke da traže podršku od novonastalih političkih grupacija koje, uz pomoć jake podrške birača, mogu igrati ključnu ulogu u odabiru sledećeg premijera. Sa oko 40 procenata neopredeljenih birača, nezadovoljnih dvostranačkim sistemom u zemlji, španska izborna kampanja se pretvorila u jednu od najprljavijih u novijoj istoriji. Kandidati iz četiri stranke koje vode u anketama, pojačale su uzajamne lične napade ignorišući diskusije o obećanjima koja su dali na početku izborne trke. Očekuje se da će na izborima pobediti premijer Mariano Rahoj iz Narodne stranke (PP) desnog centra, ali poslednje ankete pokazuju da on bez podrške drugih političkih snaga ne može prikupiti dovoljno mesta u 350-članom kongresnom donjem domu ili u 208-članom Senatu. Za drugo mesto se bore socijalisti levog centra PSOE, druga snaga koja dominira u Španiji otkako je demokratija obnovljena nakon smrti diktatora Franciska Franka 1975, zatim rastuća stranka desnog centra Ciudadanos (Građani) i levičarska stranka Podemos (Možemo).

Oštra konkurencija

Generalni sekretar PSOE Pedro Sančez sa svoje 43 godine, predstavlja novu generaciju lidera, nasuprot staroj gardi koju predstavlja 60-godišnji Rahoj. Ali, Sančez se suočava sa konkurencijom lidera kao što je Albert Rivera, (36) iz Ciudadanosa, harizmatični političar koji je za oštre mere protiv korupcije ili 37-godišnji Pablo Iglesias, generalni sekretar Podemosa, levičar koji obećava veća davanja za socijalu u zemlji.

Rezultati nedavne ankete koju je sproveo španski dnevnik El Pais pokazuju da će Rahojeva PP pobediti sa 25,3 odsto glasova, da će PSOE proći sa 21 odsto i da će Podemos i Ciudandanos dobiti oko19 i 18 odsto glasova.

Od kako je Rahoj stupio na dužnost 2011, njegova vlada se zaglibila u stopi nezaposlenosti od 22 odsto i u nizu slučajeva korupcije visokog profila, koji uključuju neke od bliskih stranačkih saradnika premijera. Mere štednje koje je uveo Brisel i spori rast ekonomije, doprineli su nepopularnosti premijera. Rahojeva vlada se takođe bori sa nezaposlenošću mladih, koja je i dalje iznad 50 odsto. Štednja u zdravstvu i obrazovanju ostavila je mnogo Španaca bez nekih beneficija, na koje su imali pravo do pre samo nekoliko godina.

U junu 2010. godine, partneri u evrozoni su pristali da pomognu Rahoju da stabilizuje i dokapitalizuje banke u Španiji i dali kredite od 40 milijardi evra. Španija od tada otplaćuje kredite.

Kao uoči svih izbora, spekuliše se o eventualnim političkim partnerstvima. Neki analitičari veruju da su tajni sporazumi već napravljeni između PSOE, Ciudadanosa i Podemosa kako bi se sprečilo da PP zadrži vlast. Drugi veruju da bi PP i Ciudadanos mogli da se udruže i budu nova konzervativna grupacija u pozadini, koja neće ući u Rahojevu vladu, nego sa strane vršiti pritisak za reforme.