Borba za svaku opštinu na Kosovu

Građani Kosova, naročito oni iz albanske zajednice, podeljeni su oko lokalnih izbora koji će se održati 3. novembra. Mnogi nisu zadovoljni postojećom ekonomskom situacijom, brojnim aferama, nepotizmom, sudskim procesima protivu čelnih ljudi nekih opština koji su opet kandidovani od strane njihovih partija.

Loša ekonomska situacija

„Živimo u veoma lošoj ekonomskoj situaciji. Pogledajte samo plate onih koji su te sreće da uopšte rade. Ogorčena sam ogorčena zbog toga. Svi smo u kreditima. Sa druge strane, neko i ne zna koliko ima novca u raznim bankama. Ipak, ja ću glasati sa nadom da se ovome stane na put“, kaže Mirveta Šalja, dodajući i da veliki broj političkih subjekata, koalicija i pojedinaca, koji su u zakazanom roku predali izborne liste, govori da je na Kosovu „politika i dalje najunosnije zanimanje“.

„Ja lično neću izići na izbore zbog toga što na listićima nema državnih simbola. Za koga da glasam? Ne znam da li je to za Srbiju ili za Kosovo,“ pita se Aljban Krueziu.

Dobro je, opšti je stav, što će se kao posledica briselskog sporazuma izbori po prvi put održati i na severu Kosova.

„Mišljenja sam da je dobro što se po prvi put izbori održavaju na celoj teritoriji Kosova, računajući i sever. Očekujem da će biti bolje i na ekonomskom i političkom planu i da ćemo tako načiniti ozbiljne korake ka integraciji u Evropsku uniju. Što se izlaska Srba na ove izbore tiče, to je znak njihovog razočarenja u dosadašnje predstavnike. Ja im želim sreću i da izaberu svoje najbolje predstavnike koji će raditi za Kosovo i njih same“, kaže Kujtim Pačarizi.

Veliko interesovanje Srba

Srbi su prijavili 29 političkih partija, inicijativa ili pojedinaca. Jedinstvena srpska lista, „Građanska inicijativa Srbija“ koju podržava Beograd, a ima svoje kandidate u deset opština, od toga šest južno od Ibra, izaziva brojne kontroverze.

„Tako smo trebali da uradimo i mi, ali nismo toliko složni kao oni. I na ovaj način Srbi će više biti okrenuti ka Beogradu, a ne ka Prištini“, tvrdi Krueziu.

Rajma Sagdati ne misli tako i čestita Srbima što su se odlučili na taj korak poželevši im „sreću na izborima“: „To je pozitivan korak, uopšte, i za njih i za državu Kosovo, i za Srbiju. Znači da su pregovori u toku i da će uspeti, a kako će se dogovoriti – to oni znaju“.

Osim Albanaca i Srba, liste sa svojim kandidatima podneli su i predstavnici ostalih nacionalnih zajednica. Bošnjaci su Centralnoj izbornoj komisiji prijavili šest stranaka, dve koalicije i jednu građansku inicijativu. Turci su se po prvi put podelili i oni izlaze na tri liste. Romi, Egipćani i Aškalije imaju po jednu listu u onim opštinama gde ih ima u većem broju.

Ko će pobediti u Prištini i Prizrenu?

Kod samih Albanaca vodiće se oštra borba za svaku opštinu. Ipak, najveća će biti za Prištinu i Prizren, dva najveća, a samim tim i najznačajnija grada za političke predstavnike. Sama činjenica da je kandidat Demokratske partije Kosova (DPK) za gradonačelnika Prištine Agim Čeku, aktuelni ministar bezbednosnih snaga Kosova, govori sama za sebe. Premijer Hašim Tači, istovremeno i predsednik te stranke, ide dotle da Prizren naziva „Jerusalimom DPK“.

U obe te opštine protivkandidati će im biti čelnici Demokratskog saveza Kosova, najveće opozicione partije čiji je predsednik Isa Mustafa, aktuelni gradonačelnik Prištine, odnosno Ećrem Krueziu, njegov potpredsednik i u dva mandata gradonačelnik Prizrena.