Borba za istinu i 25. godina posle
7. jul 2020.
Gosti komemoracije pod nazivom „25 godina Srebrenice: podsećanje, suočavanje, pomirenje“ trebalo je u stvari da ove nedelje, uoči tužne godišnjice, govorei pred poslanicima nemačkog parlamenta. Ali pandemija korona-virusa pomrsila je račune poslaničkoj grupi stranke Zeleni.
Potpredsednica Bundestaga i legenda nemačkog pokreta zelenih Klaudija Rot je, obraćajući se na početku onlajn-komemoracije, ukazala na to da Srebrenica s pravom važi kao genocid i najveći zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Ona je Srebrenicu nazvala „simbolom gubljenja ljudskog dostojanstva“. „Patnja ni do dan-danas nije gotova mnogi grobovi nisu pronađeni, mnoge majke ne mogu da pokopaju svoje sinove i supruge“, rekla je Rot.
-pročitajte još: Lekcije iz Srebrenice
Nema garancija da se tako nešto neće ponoviti
Ona je objasnila da Srebrenica nije samo puki istorijski događaj, već tragedija koja pokazuje koliko daleko može da ide nacionalistička mržnja. „Važno je boriti se protiv nacionalizma i danas, jer nema garancija da se tako nešto neće ponoviti“, zaključila je Klaudija Rot i dodala da ovom onlajn-tribinom žele da se zahvale svima onima koji se, „uprkos ogromnim otporima s kojima se suočavaju“, bore za suočavanje s istinom o Srebrenici i za mir na području bivše Jugoslavije.
Na koga potpredsednica Bundestaga pritom misli vidljivo je i iz spiska gostiju te mini-konferencije. Na njoj se našla i Nataša Kandić aktivistkinja za ljudska prava iz Beograda, koja je izjavila da se nadala da će se do 25. godišnjice tragedije neke stvari promeniti, da će majke uspeti da sahrane svoje očeve, supruge i sinove, i da će se promeniti stav kod političara koji su i dalje – ne samo kad je Srebrenica u pitanju, već i suočavanje s ostalim ratnim zločinima na području bivše Jugoslavije – sve samo ne kooperativni. Kandić, čiji materijali su u značajnoj meri pomogli u pravnom rasvetljavanju genocida u Srebrenici, kaže da ima osećaj da među političarima u regionu postoji konsenzus da se o tim temama više ne govori.
Potreban pritisak Evropske unije
Bivši glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da je i uspostavljanje međunarodnog suda za zločine počinjene na području bivše Jugoslavije bio uspeh sam po sebi, jer se radilo o prvoj takvoj instituciji od Nirnberškog suda. Na pitanje šta smatra najvećim razočaranjima u svojstvu glavnog tužioca, Bramerc je naveo oslobađajuće presude za Momčila Perišića i Antu Gotovinu koje, „uz sve dužno poštovanje prema sudskom veću, ne može da shvati“.
Bramerca, kako je rekao, još više boli današnje glorifikovanje ratnih zločinaca i njihovih dela. „Mislim da bi Evropska unija morala da iskoristi svoje mehanizme i izvrši pritisak kako se Srebrenica ne bi brisala iz udžbenika, a fakulteti ne bi bili nazivani po Radovanu Karadžiću“, rekao je Bramerc. On je naglasio da je jedna od najvećih vrednosti Haškog tribunala njegova arhiva s dokumentacijom koja se može suprotstaviti svakom ko negira počinjene zločine.
Glas traumatizovanih
Pored genocida nad oko 8.000 žitelja Srebrenice, na onlajn-konferenciji se govorilo i o seksualnim zločinima počinjenima tokom rata u Bosni i Hercegovini. Sabiha Husić, direktorka „Medice“, organizacije koja se bori za prava žena koje su pretrpele seksualno nasilje, naglasila je potrebu rada sa ženama koje su pretrpele ne samo nasilje, već i traumu gubitka.
Prošlogodišnji dobitnik Nemačke književne nagrade Saša Stanišić, rodom iz Višegrada, u razgovoru sa poslanikom Zelenih i portparolom poslaničke grupe te stranke zaduženim za istočnoevropsku politiku, objasnio je da je on imao sreću da, uprkos tome što je s porodicom bio prisiljen da beži od kuće, nije doživeo duboke traume poput onih koji su izgubili bližnje. „Ali ja sam hteo da čujem svedočanstva tih ljudi i kroz moje knjige im dam glas“, rekao je Stanišić.
Književnost koja stvara nove grobove
On je još jednom objasnio i svoj prošlogodišnji stav i žestoku kritiku dodele Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu koji je poznat kao zaštitnik srpskih ratnih zločinaca i negator zločina u Srebrenici. „Ja sam tu kritiku naravno izneo iz političkih razloga, ali kao čitalac koji ne može da razume kako neko može da piše knjige u kojima se stalno izvrće uloge počinioca i žrtve, i to tako što se protivi činjenicama koje su već odavno dokazane i koji tvrdi da je u potrazi za istinom, ali na kraju iznosi samo istinu koja odgovara njegovim političkim i ideološkim svetonazorima“, rekao je Stanišić i dodao da se on kod Handkea zbog njegovog načina pisanja o istorijskim događajima „ne oseća ozbiljno shvaćenim“ kao čitalac. „Od toga moramo da se odbranimo. Mi smo se danas ovde okupili kako bi održali sećanje na žrtve genocida. I ako književnost to nije u stanju, onda je to književnost koja stvara još više grobova“, zaključio je Stanišić.
Stremljenje nekadašnjim ratnim ciljevima
Na kraju onlajn-konferencije učesnicima se obratila novinarka i aktivistkinja za ljudska prava iz Mostara Štefica Galić koja je ukazala na to da Bosnom i Hercegovinom i 25 godina nakon rata još uvek upravljaju „nacionalističke stranke koje su i započele rat“.
Predsednica stranke Zeleni Analena Berbok je, zatvarajući konferenciji, kritikovala činjenicu da se u Bosni i Hercegovini ratni zločinci slave kao heroji. „Do dan-danas previše političara i političarki stremi tadašnjim ratnim ciljevima, a to je stvaranje čistih etničkih područja. Za njih genocid u Srebrenici, mržnja i nacionalizam nažalost nisu dovoljna upozorenja“, zaključila je predsednica Zelenih i povukla paralele na susedstvo BiH.
„Mi znamo da menjanje granica na etničkoj bazi, o čemu se trenutno raspravlja između Srbije i Kosova, nije rešenje. Naprotiv, ono je veoma opasno, pogotovo za tako krhku državu kao što je Bosna i Hercegovina“, rekla je Berbok i obećala trajnu pomoć svima onima koji se u BiH i u regionu bore za istinu.