Bon u Betovenovu čast
10. septembar 2010.
Za Ilonu Šmil, intendantkinju međunarodnog Betovenovog festivala, velika je sreća to što je Ludvig Van Betoven 1770. godine baš u idilično uspavanom Bonu ugledao svetlost dana: „To je jedino što niko nije mogao da uzme takozvanom saveznom gradu. Ne može se živeti samo od političke tradicije, ona danas interesuje samo mali broj ljudi ovde, a kada otputujem u Venecuelu, Gruziju ili Vijetnam, to ne zanima nikoga. Tamo ljudi pitaju gde je Betoven rođen“, kaže Šmilova.
A rodni grad velikog muzičara je trenutno u velikoj formi. Na festivalu će biti održano više od 150 koncerata i priredbi, a program će, kao i obično, biti veoma raznovrstan. Sve se odigrava pod motom „Na otvorenom“. To znači da će, između ostalog, biti organizovano i javno gledanje filmova o Betovenu i to na Minsterskom trgu na kome može da se okupi više hiljada ljudi.
Na Betovenovim melodijama se uči
U tradiciju Betovenovog festivala spada i neka vrsta kulturne razmene – na svakom festivalu se predstavlja neki mladi orkestar iz inostranstva. Posle vijetnamskih gostiju prošle godine, sada je na redu „Sinfonika heliopolis“ iz brazilskog velegrada Sao Paola. Za takve orkestre, učešće na Betovenovom festivalu ima veliki značaj. Brazilski orkestar će i sledeće godine održati nekoliko koncerata u Nemačkoj, a 2013. se planira velika prezentacija Nemačke u Brazilu, kada će u toj zemlji biti postavljen, kako to organizatori zovu, jedan „Betovenov satelit“.
Osim toga, i ranije se pokazalo da su simfonije Ludviga Van Betovena vrlo podesne za obuku mladih muzičara i orkestara. U poslednje vreme čak talentovana deca vežbaju sviranje instrumenata tako što učestvuju u izvođenju Betovenovih simfonija, pri čemu sviraju samo deonice i tonalitete kojima vladaju, a druge delove kompozicije propuštaju. Pokazalo se da na uzrastu od 5,6 ili 7 godina deca mnogo brže usvajaju melodiju koju su čula tako reći „preko dirigentskog pulta“, iako tehnički njome još ne vladaju u potpunosti. Taj princip je usvojen i u azijskim i afričkim zemljama.
Autori: Klaus Gerke / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević