Bombom na novinara

Za Tufika Softića dileme nema: naručilac i ovog poslednjeg napada je neka kriminalna grupa o kojoj već godinama piše u nedeljniku „Monitor“ ili u dnevniku „Vijesti“. Ali, kako tih grupa ima više, od one Darka Šarića preko Nasera Keljmendija pa do Safeta Kalića i ekipe koja švercuje razne vrste profitabilne robe na crnogorsko-kosovskoj granici, on još ne može precizno da kaže o kome se radi, kao što je, na primer, sa velikom izvesnošću znao ko je bio naručilac njegovog premlaćivanja pre šest godina. „U poslednje dve-tri godine ispisao sam čitav serijal tekstova o švercu, organizovanom kriminalu i kriminalnim grupama u Crnoj Gori i regionu, posebno na severu zemlje. Tako da bih ja ovaj poslednji napad više vezao za te kriminalne grupe ovde, možda čak i u mojim Beranama“, kaže Softić.

Raniji napadači zaštićeni

Na pitanje Dojče velea da li je nečinjenje državnih organa, odnosno neotkrivanje naručilaca i nalogodavaca prvog napada ostavilo otvoren prostor za novi, Softić odgovara: „Tako je. Apsolutno se slažemo. Mislim da je pitanje sasvim na mestu. Pored policijske spremnosti, za te slučajeve treba da postoji jasna politička volja. Mislim da do sada nije bilo političke volje da se reši onaj slučaj iz 2007. godine. Čak su ljudi na koje sam ja ukazivao prstom, na neki način bili zaštićeni u Crnoj Gori, nisu nikada privedeni, nisu nikada procesuirani. Zbog čega je to tako, možemo samo da nagađamo. A nema nikakve sumnje da dok se ne reše ti stari slučajevi, neće se rešiti nijedan novi slučaj. Evo, ja sam u utorak (13.8.) bio u policiji i zamislite da mi posle toliko godina tek sada uzimaju DNK zbog slučaja iz 2007. godine i provere nekih materijalnih dokaza koje imaju, a koji su čamili negde u Forenzičkom centru u Danilovgradu!?“

Pritisak Brisela

Softić je uveren da će crnogorska vlast morati mnogo ozbiljnije da istraži poslednji slučaj, jer je sada pod pojačanim svetlima i pritiskom međunarodne zajednice, posebno Evropske unije sa kojom je Crna Gora otvorila pristupne pregovore, a koja je već osudila taj napad i zatražila hitnu i delotvornu istragu. „Poglavlja 23. i 24. ne mogu se otvoriti dok imamo ovakve nerešene slučajeve. Pre svega, mislim na ubistvo urednika dnevnika ’Dan’ Duška Jovanovića, jer je to bilo najdrastičnije i najtragičnije, pa na sve ostale slučajeve napada na novinare“, kaže Softić.

Nema povlačenja, nema predaje

Upitan da li zbog ovakvih slučajeva Crna Gora opravdano zauzima poslednje mesto u regionu po stepenu medijskih sloboda na listi „Reportera bez granica“, on odgovara da napadi na njega i reakcija države najbolje potvrđuju tu ocenu. „Čemu mogu da se nadaju novinari ili mladi ljudi koji žele da se bave novinarstvom, posebno istraživačkim, ako vide da se dešavaju ovakve stvari. Stoga Crna Gora, ako ne reši te slučajeve, kao što ih do sada nije rešila, apsolutno zaslužuje da se nađe na dnu lestvice po stepenu medijskih sloboda“.

Softić dodaje da će uprkos svemu nastaviti da se bavi istraživačkim novinarstvom i razotkrivanjem kriminalnih i korupcionaških aktivnosti u Crnoj Gori i u regionu: „Ušao sam duboku u tu problematiku i svako povlačenje bi značilo da se predajem, da dižem ruke od ovog posla, a ja nisam tip koji se tako lako predaje.“

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković