Pre samo nekoliko godina, izgledalo je da je finansijska kriza prevaziđena, kao i da je jedno od najvažnijih pitanja u Evropskoj uniji da li bi predsednika Evropske komisije trebalo da postavlja stranka koja je pobedila na izborima za Evropski parlament. Takve stvari danas izgledaju potpuno irelevantno. Sada ne može da prođe ni mesec dana a da se ne desi nešto što krnji supstancu EU.
Na predstojeći izlazak Velike Britanije iz EU smo se već navikli. Već i odluka o „Bregzitu“ sa svim svojim posledicama dovodi u pitanje EU, Mađarska i Poljska su se oprostile od konsenzusa pravne države koji se podrazumevao. Španija je zbog katalonskog separatizma u najtežoj krizi u poslednjih nekoliko decenija. Nekontrolisana migracija u Evropu se pretvorila u tešku probu i otvorila ideološke raskole koji su doskora bili nezanimljivi. Sve veću naklonost uživaju stranke koje žele da potisnu ili čak sasvim ukinu EU.
Ništa više ne izgleda normalno
Ni van Evrope stvari ne izgledaju bolje. Bilo da se radi o Trampu, Erdoganu ili Putinu, tradicionalni partneri postaju nepouzdani, a neki se čak i preobraćaju u neprijatelje. I da se vratimo u EU: ubistvo jedne investigativne novinarke je možda moglo da se očekuje u Rusiji, ali u idiličnoj Malti? Dokle smo stigli!
Sve se to dešava istovremeno. Ono što se do pre nekoliko godina podrazumevalo, sada se više ne podrazumeva. Nove evropske integracije kao ideja-vodilja? – Beše nekad…
Pitanje je kako će Evropa da savlada to haotično stanje. Angela Merkel, dosad neprikosnovena vodeća figura, oslabljena je posle izbora za Bundestag. Ona svoju ulogu neće moći da igra tako suvereno kao ranije.
Makron je već demistifikovan
Emanuel Makron se sam nudi kao spasilac evropske ideje. No evropski vunderkind brzo gubi svoj šarm i to ne samo u Francuskoj. Ako budu sprovedene njegove finansijskopolitičke reformske ideje, to bi bilo učinjeno nauštrb Nemačke. Ali, ni to nije dovoljno: Makron sada upozorava EU na opasnost od novih ugovora o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, jer je građanima navodno dosta globalizacije i od nje sada moraju da budu zaštićeni. Povlačenje pred neprijatnim svetom – je li tako izgleda evropska ideja?
Tačno je, duh vremena trenutno veje u pravcu nacije, identiteta, izopštavanja. Predlog predsednika Evropske komisije Junkera da se evro i šengenski prostor prošire na sve zemlje EU, zato nije samo nebulozan, već i kontraproduktivan.
Ono što je Evropskoj uniji potrebno u ovoj situaciji, nisu velike vizije, već rešenja problema: ilegalna imigracija treba da se suzbije, oko toga su svi složni, dalja digitalizacija je takođe nesporna, a od veće saradnje na planu odbrane bi svi mogli da profitiraju. To su stvari koje hoće da unapredi i ovaj samit. Trenutno ih nema više, ali ne bi smelo da ih bude ni manje.