„Bilo je teško, biće još teže“
4. novembar 2018.
Druga runda sankcija od ponedeljka (5. novembar) cilja najosjetljiviji sektor iranske privrede – izvoz nafte. Reč je o „najstrožim sankcijama svih vremena“ – rekao je američki predsjednik Donald Tramp. Sankcije će takođe veoma ograničiti iranske veze na međunarodnom finansijskom tržištu kao i poslove u brodogradnji.
Tramp je svoju odluku obrazložio time da vlada u Teheranu „podržava terorizam“ i širi nasilje na Bliskom istoku. Cilj mera je, kako kaže Tramp, „maksimalni pritisak“ kako bi Islamska republika počela da se ponaša drugačije.
„Mi se ne bojimo američkih sankcija“, naglasio je nedavno iranski predsednik Hasan Rohani. SAD žele, kaže on, da „psihološkim, a potom i ekonomskim ratom potkopaju iranski legitimni sistem“. Vlada je oformila različite radne grupe kako bi umanjila posledice američkih sankcija. Rohani je u sredu na sjednici kabineta izjavio: „Situacija je bila teška poslednjih meseci, a narednih bi mogla da bude još teža.“
Privredna kriza bez kraja
Iran poslednjih meseci preživljava ekonomsku krizu. Valuta te zemlje u ovom trenutku vredi upola manje nego što u aprilu. Jedan dolar se trenutno prodaje za 170.000 rijala, a samo pre godinu dana je jedan dolar iznosio 32.000 rijala.
Cene osnovnih životnih namirnica su eksplodirale. Predstojeći pad izvoza nafte preti da ekonomski uguši zemlju. Jer, 40 odsto iranske privrede zavisi od prihoda od prodaje nafte. Prema medijskim napisima, posebne dozvole za izvoz nafte bi trebalo da važe za osam zemalja među kojima su Južna Koreja, Japan i Indija, a možda i Turska.
Nakon naftne industrije i petrohemije, automobilska industrija je druga po snazi privredna grana koja je jako pogođena sankcijama. Već nakon prve runde američkih sankcija s početka avgusta proizvodnja je opala za 40 odsto. „Oslonili smo se na naše evropske partnere“, kazao je Mohamadreza Najafimaneš, predsedavajući Saveza auto-dobavljača Irana u razgovoru za DW.
Evropski partneri poput Dajmlera, Folksvagena i Pežoa su se nakon kratke saradnje povukli iz Irana. „Nismo očekivali da će Evropa tako lako odustati od saradnje i poslovanja s nama. Znate koliki mi potencijal ovde imamo!? Iran se pridržava atomskog sporazuma. Ova situacija nam svima ide na štetu“, dodao je on.
Ništa novo od EU
Evropska unija želi da se čvrsto pridržava atomskog sporazuma, isto kao i zemlje potpisnice Kina i Rusija. Brisel, kako bi Iranu dao razlog da se drži sporazuma, želi da novom finansijskom institucijom na neki način zaobiđe sankcije koje su Sjedinjene Države jednostrano pooštrile.
Tako bi trebalo da bude osnovano posebno telo kojim bi se omogućile „legitimne finansijske transakcije“ sa Iranom, što bi onda omogućilo evropskim preduzetnicima da nastave poslovnu saradnju s tom zemljom. No, ne zna se kada bi to moglo da počne da funkcioniše, a ne zna se još uvek ni ko bi to trebalo da osnuje. Zemlje članice EU se plaše besa Sjedinjenih Država pa reaguju suzdržano. A vreme teče...
Sredinom oktobra su SAD pooštrile sankcije protiv 20 iranskih firmi i banaka zbog njihovih navodnih veza sa Islamskom revolucionarnom gardom, koja kontroliše široko rasprostranjenu privrednu imperiju. Među njima je i Persijska banka, koja je do sada imala ključnu ulogu u uvozu lekova i poljoprivrednih proizvoda.
Iranski novinar, Reza Hagigatnejad je rekao da „SAD žele da pokažu da pomno prate finansijske aktivnosti Revolucionarne garde“. „One žele da pokažu koliko može skupo da košta kooperacija sa Revolucionarnom gardom“, smatra Hagigatnejad.
No, kao što uvek biva kada je reč o korišćenju nepopularnih mjera poput ekonomskih sankcija, one najteže pogađaju one najslabije. Zbog toga se strahuje od strašnih posledica sankcija za milione Iranaca.