Bilo je loše, a može još gore

„Godina je bila katastrofa“, kaže Klaudija Šmuker, ekspertkinja za trgovinu iz Nemačkog društva za spoljnu politiku.

Eskalirajući trgovinski spor između SAD i Kine, uvođenje carina na čelik i aluminijum i za Evropljane, propali samit G7 u Kanadi, posrnula Svetska trgovinska organizacija – to su samo neki od primera za stvari koje su pošle naopako u godini koja je pri kraju.

Da li će 2019. biti bolje? „Nada naravno postoji“, kaže Šmukerova. „Ali može biti da će se jednostavno nastaviti ovako. Znamo koliko je neuračunljiv američki predsednik.“

SAD i Kina

Trgovinski sukob između SAD i Kine će i naredne godine privlačiti pažnju svetske javnosti. Na samitu G20 u Buenos Airesu u decembru dve strane su dogovorile primirje koje bi trebalo da traje devedeset dana. Do kraja februara države će se uzdržati od povećanja carina i nastaviti trgovinu.

„Kina bi morala da pruži garancije Sjedinjenim Državama kada se radi o dve centralne teme“, kaže Rajiv Bisvas, glavni ekonomista za Aziju britanske konsultantske firme IHS Markit. „Suficit u trgovini sa SAD bi trebalo značajno smanjiti i takođe poboljšati zaštitu autorskih prava stranih firmi u Kini“, dodaje on za DW.

Obzirom da postoje i druge sporne teme, Džin Kanrong smatra da je postizanje dogovora do isteka roka od devedeset dana „isuviše optimistično“. Zamenik direktora Instituta za međunarodne odnose na Narodnom univerzitetu u Kini međutim smatra da je moguće da se neka vrsta „mirovnog ugovora“ u trgovinskom sporu održi do kraja 2019. godine. „U tom slučaju bi trenutno primirje trebalo da se produži nekoliko puta.“

Smirivanju situacije ni malo nije doprinelo to što su SAD u decembru uhapsile šeficu finansija kineskog telekomunikacionog koncerna Huavej. „Od tada mnogi Kinezi na SAD gledaju kao na zlo“, kaže Kanrong. „To će negativno uticati na bilateralne odnose.“

Istovremeno, SAD i druge zemlje optužuju kineske tehnološke kompanije da špijuniraju za vladu u Pekingu. „Kinezi bi morali da izgrade mnogo veći kapital poverenja kako bi se nepoverenje prevazišlo. To nije lako“, kaže Rolf Langhamer iz Instituta za svetsku privredu u Kilu. „Sumnjam da će 2019. godina u trgovinsko-političkom smislu biti bolja od 2018“, kaže on za DW.

Carine na automobile

SAD su u sporu i sa Evropljanima. U martu su uvele carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Evrope. Predsednik Donald Tramp više puta je pretio i povećenjem carina za evropske automobile. To pre svega zabrinjava nemačke proizvođače kao što su Dajmler, BMW i Volksvagen, čiji su predstavnici početkom decembra u direktnom razgovoru pokušali da odvrate Trampa od toga.

Da li je razgovor bio uspešan videće se tokom naredne godine. Langhamer smatra da „nije verovatno“ povećanje carina na automobile iz EU. „U suprotnom uopšte ne bi došlo do razgovora Trampa sa evropskim automobilskim proizvođačima. Tramp je pametan igrač. On mnogo preti, a onda je nakon direktnih razgovora iznenada spreman da odstupi od pretnji.“

Ipak je teško proceniti kako će se situacija dalje razvijati, smatra Langhamer, zato što se Trampov stav „menja iz dana u dan“.

Novi sporazum

Sa druge strane, Klaudija Šmuker smatra da Tramp želi da poveća carine na uvoz automobila. „U trgovinskom sporazumu SAD sa Kanadom i Meksikom su predviđene kvote za uvoz automobila u SAD, koje zapravo imaju smisla samo ako se povećaju carine“, smatra ova ekspertkinja. Zato će carine verovatno „biti uvedene pre ili kasnije, osim ukoliko Trampovi savetnici budu u stanju da dokažu da one nisu u interesu privrede SAD“.

Postizanje novog sporazuma o trgovini između SAD, Kanade i Meksika spada u najveće Trampove uspehe u 2018. godini. Nakon višedecenijske primene sporazuma o slobodnoj trgovini NAFTA, u septembru je svoje susede uspeo da ubedi da podrže novi sporazum. Zato se Evropska unija nada da će SAD podržati sporazum koji obuhvata i trgovinu automobilima.

Krajnji rok za STO

Jedan od najvažnijih trgovinsko-političkih zadataka koji treba da se reši u novoj godini je reforma Svetske trgovinske organizacije (STO). Glavna sporna tačka je upravo postupak rešavanja sporova. „Vremenski pritisak je tu, 2019. bi nešto trebalo da se desi“, smatra Šmuker.

SAD blokiraju izbor novih sudija u toj organizaciji i smatraju da su bile nepravedno tretirane u sporovima. Od ukupno sedam sudijskih mesta, trenutno su popunjena samo tri – prema statutu je to minimum da bi uopšte mogle da se donose odluke.

Ali mandat dvoje od troje sudija ističe krajem 2019. godine. Ukoliko se do tada ne postigne dogovor, STO više neće moći da posreduje u trgovinskim sporovima između 164 zemlje članice.

Velika nesigurnost

Izvesno u 2019. godini je samo da će, kada je reč o trgovini, mnogo toga ostati neizvesno. „Time se smanjuje interes za dugoročne investicije“, kaže Klaudija Šmuker iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. „I to se negativno odražava na privredni rast.“

Postoji opasnost i da zbog svih tih sukoba neće biti vremena za važna pitanja budućnosti: investicioni sporazum, transfer tehnologije, digitalnu ekonomiju i trgovinu uslugama.

„Celokupni nivo pregovora se prebacuje sa trgovine tradicionalnom robom na te nove oblasti“, kaže Langhamer iz Instituta za svetsku privredu. „I pored toga borba se i dalje vodi istim tradicionalnim instrumentima – carinama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android