Bilo je i značajnijih događaja od "cirkusa Šešelj"

Nacionalistička retorika haškog optuženika Vojislava Šešelja na privremenoj slobodi nakon 11-godišnjeg pritvora privukla je veću medijsku pažnju od svih drugih zbivanja u Haškom tribunalu 2014. godine. Ne samo medijsku. Proizvela je i rasprave u Evropskom parlamentu i hrvatskom Saboru, i bila razlog da donesu rezoluciju, odnosno deklaraciju, kojima je osuđeno njegovo ponašanje i pasivnost beogradskih vlasti u odnosu na njega.

Ni tužilaštvo Haškog tribunala nije se moglo oglušiti na činjenicu da njihov optuženik na privremenoj slobodi ni za dlaku ne menja svoju velikosrpsku i ratnohuškačku retoriku zbog koje je, između ostalog, protiv njega i podignuta optužnica, pa je glavni tužilac Serž Bramerc zatražio od Pretresnog veća da povuče svoju odluku o privremenoj slobodi. Na to je Šešelj, uoči samog katoličkog Božića, zatražio da to isto veće pokrene postupak protiv tužioca jer je "zloupotrebio dužnost", prihvatajući da bude "politički instrumentalizovan" i postane "produžena ruka hrvatskog režima i briselske administracije". Po Šešelju i timu njegovih pravnih savetnika, Barmerc treba da bude "rigorozno disciplinski kažnjen".

Tako je vestima o lideru srpskih radikala ili o "cirkusu oko Šešelja", kako je rekao predsednik Nacionalnog saveta Srbije za saradnju sa Hagom, Rasim Ljajić, završena ova godina u Haškom tribunalu, čija vrata su zatvorena još 20. decembra, pošto su sudije i celokupan personal otišli na odmor do 19. januara.

Završeno suđenje Karadžiću

Stekao se utisak kao da se ništa važnije u Haškom tribunalu ove godine nije ni desilo. A neće biti da je tako. Bilo je značajnijih događaja od isterivanja Šešelja iz Ševeningena na privremenu slobodu. Pre svega, to je završetak suđenja Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskohercegovačkih opština, opsadu Sarajeva i uzimanje pripadanika međunarodnih snaga za taoce. Poslednji svjedok na ovom suđenju ispitan je u februaru, a u septembru su predstavnici tužilaštva i odbrane održali završne reči, čime je faktički stavljena tačka na ovaj postupak. Preostalo je još samo izricanje presude, koje ne treba očekivati pre sredine 2015. godine.

Tužilac Alan Tiger je u završnoj reči rekao da je ratni predsednik Republike Srpske bio pokretačka snaga etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini. Po njegovim rečima, zločini u troipogodišnjem ratu nisu počinjeni protiv pojedinaca, već protiv celih neželjenih zajednica s ciljem da se nasilno promeni demografska slika te zemlje. "Jedino pravo ime za taj zločin je genocid", rekao je tužilac Tiger i zatražio da se Karadžiću izrekne najteža kazna koju predviđa Statut Haškog tribunala, a to je doživotni zatvor. Optuženi, koji je zastupao sopstvenu odbranu, negirao je krivicu i odgovornost za sve zločine navedene u optužnici. Rekao je, primera radi, da u 1260 dana rata Sarajevo nije ni ogrebano, da je bio najveći prijatelj muslimana, iza sebe je ostavio samo dobra dela i zaslužuje jedino oslobađajuću presudu.

Bio je to poslednji iskaz Radovana Karadžića u sudnici Haškog tribunala, na kraju četvorogodišnjeg suđenja, na kojem je saslušano oko 600 svedoka, predočeno preko 11000 dokumenata i na 48 000 stranica zabeleženo sve što je rečeno na zasedanjima.

O Tomašici (ipak) pred Haškim tribunalom

Mnogo značajnija odluka od puštanja Šešelja na privremenu slobodu je i prihvatanje zahteva tužilaštva da se pred Haškim tribunalom otvori dokazni postupak o masovnoj grobnici Tomašica kod Prijedora. Zahtev tužilaštva prihvatilo je Pretresno veće u predmetu Ratka Mladića. Kako su ocenile sudije tog veća, novi dokazi nakon otkrivanja Tomašica, bacaju i novo svetlo na ubistva na području Prijedora i ulogu Vojske Republike Srpske, kojom je komandovao optuženi Mladić, u egzekucijama i prevoženju ubijenih u masovnu grobnicu. Kao što je poznato, u njoj su pronađeni posmrtni ostaci 450 ubijenih civila iz Kozarca, Hambarina, Bišćana i drugih mesta i sela prijedorskog regiona, kao i iz logora Keraterm i Omarska.

"Priča o Prijedoru je jeziva" - rekao je tužilac Tiger u završnoj reči na suđenju Karadžiću i obrazložio: na samom početku rata hiljade ljudi je ubijeno i isto toliko zatvoreno u zloglasne logore, gde su neljudski mučeni. Proterano je preko 40 000 ljudi, zbog čega je etničko čišćenje u Prijedoru, kao u još šest bosanskohercegovačkih opština, Ključu, Sanskom Mostu, Vlasenici, Zvorniku, Bratuncu i Foči, doseglo razmere genocida.

Tužilaštvo je već tražilo da se dokazni postupak o masovnoj grobnici u rudniku Tomašica otvori na suđenju Karadžiću, ali je Pretresno veće u martu ove godine odbilo taj zahtev s obrazloženjem da je postupak faktički već završen i da dodatno izvođenje dokaza "ne bi bilo u interesu pravde".

Tužioci nisu odustali od namere da prezentuju dokaze o jednom od najvećih zločina u ratu u Bosni i Hercegovini i ponovili su zahtev i Pretresnom veću pred kojim se sudi Ratku Mladiću. Ovo veće, kojim predsjedava holandski sudija Alfons Ori, u oktobru je prihvatilo zahtev i zbog Tomašice i njenih žrtava će se ponovo otvoriti dokazni postupak tužilaštva.

Isti svedoci i Karadžićeve i Mladićeve odbrane

Tomašica će biti nešto u potpunosti novo na suđenju Ratku Mladiću. Optužnica protiv ratnog komandanta Glavnog štaba VRS gotovo je istovetna sa onom protiv Karadžića. Obojica su optužena za iste zločine, a brane se na isti način: totalnim negiranjem svih navoda optužnice i izvođenjem mahom istih svedoka koji ponavljaju svoje iskaze. Primera radi, svoj dokazni postupak Mladićevi branioci su u maju ove godine počeli pobijanjem navoda tužbe o artiljerijskom i snajperskom teroru nad Sarajevom i izveli su devet svedoka. Svih devet svedočilo je i na suđenju Karadžiću. Ponovili su iste priče i na isti način negirali krivicu i predsednika Republike Srpske i komandanta njene vojske: dva napada na tržnicu Markale, granatiranje građana u redu za hleb u ulici Vase Miskina i u redu za vodu na Dobrinji, kao i ubistvo dece na Alipašinom mostu nisu počinili pripadnici VRS nego Armija BiH, sa ciljem da za te zločine budu optuženi Srbi.

Takva ponavljanja iste priče samo na drugom suđenju imali su za posledicu drastično smanjivanje interesovanja medija i javnosti za jedno od najznačajnijih suđenja u Haškom tribunalu. Stiče se utisak kao da misija ovog međunarodnog suda predugo traje. Nirnberški sud pred kojim je suđeno najvećim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, završio je rad za 11 meseci. Haški tribunal je ušao u 22. godinu postojanja.

"Konkretna usmerenost" za slobodu ili kaznu

U ovoj 2014. godini izricanjem definitivne presude bivšim srpskim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću, Vladimiru Lazareviću i Vlastimiru Đorđeviću od 14 do 22 godine zatvora, okončana su sva suđenja za zločine na Kosovu.

Sva petorica visokih zvaničnika osuđena su za proterivanje albanskog stanovništva sa Kosova 1999. godine iako njihova delatnost nije imala "konkretnu usmerenost" da se počine zločini za koje su optuženi. Suprotno tome, upravo zato što, pomažući snage Vojske Republike Srpske, nije imao na umu da ih "konkretno usmerava" na zločine, oslobođen je 2013. svake krivice general Momčilo Perišić, prethodno osuđen na 27 godina zatvora.

Uzaludno je glavni tužilac Serž Bramerc početkom ove godine tražio da Žalbeno veće kojim predsedava američki sudija Teodor Meron, preispita svoju odluku: dvostruki aršin je ostao. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Perišić bio je lišen "konkretne usmerenosti" i oslobođen je. Bili su je lišeni, po konstaticiji sudija, i petorica zvaničnika, pa su osuđeni i služe kazne po evropskim zatvorima. Senka tog dvostrukog aršina ne može da se izbriše sa zbivanja u Haškom tribunalu 2014. godine. Na nju je mislio i glavni tužilac Bramerc kad je u svom izveštaju Savjetu bezbednosti početkom decembra pomenuo "narušeno poverenje" javnosti, a posebno žrtava u odnosu na odluke Haškog tribunala ove i prošle dve godine.