Bilans skandala koji je uzdrmao Folksvagen

Na prvi pogled se čini da je nepravedno: oko četvrt miliona ljudi je pre četiri godine od Folskvagena dobilo odštetu u iznosu i do 6.000 evra zbog takozvanog „Dizelgajta“. Ali, mnogi od onih koji su se priključili grupnoj tužbi za sada nisu dobili ništa. I to uprkos činjenici da su i oni žrtve istog skandala, iako su i oni kao kupci manipulisanih vozila pretrpeli istu štetu, iako su i oni preduzeli pravne korake. Da li su priključivanjem u grupnu tužbu „kladili“ na pogrešnog konja?

Taj „konj“ se zove „myRight“, u prevodu „mojePravo“. Oko 33.000 vlasnika Folskvagenovih automobila je tom pravnom servisu svojevremeno „ustupilo“ svoja potraživanja zbog manipulisanih vozila. Cilj je bio da se tako inicira uspešna zajednička tužba, odnosno postupak pred nadležnim sudom u Braunpvajgu, u Donjoj Saksoniji, gde se nalazi Folksvagenova centrala. Zauzvrat je „myRight“ je preuzeo sve troškove i sve rizike u pokušaju da se izbori za isplatu odštete – i na kraju dobije 35 odsto provizije od sume za koju uspe da se izbori na račun odštete od Folskvagena. To je mnogima zvučalo kao privlačna opcija, toliko privlačna da se tokom 2017. godine 15.000 ljudi priključilo tužbi, a godinu dana kasnije njih još 18.000.

Proces okončan nagodbom

Na kraju ih je, međutim, preostalo samo 150, kako je izjavio jedan predstavnik Pokrajinskog suda u Braunšvajgu. To su ljudi koji se do kraja nisu odlučili za pojedinačne, individualne tužbe, ljudi koji nisu pristali na vansudske nagodbe i nisu se povukli. Bili su strpljivi. S „myRight“ oni i dalje čekaju presudu, a prošlo je već šest godina od podizanja tužbe. Kako stvari sada stoje, presuda bi mogla da bude objavljena 22. aprila ove godine.

„Bila je to dobra stvar za potrošače, ali nas je sve to koštalo mnogo energije“, kaže osnivač servisa „myRight“ i njegov direktor Sven Bode. „Sa znanjem od pre šest godina opet bismo uradili isto, ali s današnjim znanjem ne.“

A zašto ne? Dok je „myRight“ čekao na to da se pravosuđe pokrene, Savezno udruženje centra za zaštitu potrošača podiglo je svoju tužbu protiv Folksvagena zbog ugradnje uređaja za falsifikovanje podataka o emisiji štetnih gasova. Taj postupak je okončan još pre četiri godine i to nagodbom. Svi kupci koji su se priključili toj tužbi, u proseku su mogli da računaju na odštetu u iznosi od oko 15 odsto izvorne vrednosti vozila (prilikom kupovine).

Posledice presude Vrhovnog suda

Taj potez je doduše za obe strane predstavljao određeni rizik. Postojala je mogućnost da nakon presude budu na gubitku. Sudije su teoretski mogle tim potrošačima da dosude i veću odštetu nego što je to bilo definisano nagodbom, ali su mogli isto tako i da dođu do zaključka da Folksvagen nije namerno, ciljano manipulisao. Udruženje potrošača i proizvođač zato su „odigrali na sigurno“. U stilu one narodne „bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“. Tako je i došlo do sporazuma. Folksvagena je taj vrabac, prema nekim procenama, koštao ukupno nešto više od 750 miliona evra.

Koncern je, kako stvari stoje, možda ipak mogao i da uštede deo tog novca, jer je vrabac vremenom polako ostajao bez perja. Naime, jednom presudom Vrhovnog suda ta nagodba je doslovno „očerupana“. Vrhovni sud je nakon nagodbe s Udruženjem potrošača zaključio da Folksvagen treba da nadoknadi štetu (u odnosu na cenu plaćenu prilikom kupovine), ali i dodao da u tu kalkulaciju treba uračunati i kilometre koji su u međuvremenu vlasnici prešli tim vozilima.

Pritom je korišćena argumentacija da jedan auto tokom svog životnog veka pređe očekivanih 250.000 kilometara. „Na kraju to znači da mnogi potrošači zbog broja pređenih kilometara u skandalu oko izduvnih gasova više neće ni dobiti nikakvu odštetu“, objavio je „myRight“. „Vrhovni sud je praktično dao motivaciju da se manipulacija zataškava što duže moguće, a onda se čitav postupak toliko otegao da na kraju više nije ni bilo isplate odštete“, ljutito kaže Bode.

Provizija i troškovi advokata

Iz koncerna Folksvagen analiza slučaju zvuči nešto drugačije: „Poslovni model ’myRight’ cilja na to da se i neosnovani zahtevi za odštetom bez ikakve provere koriste s ciljem jačanja njihove pregovaračke pozicije“, izjavio je jedan portparol Folksvagena. „Zato se zahtevi za odštetom u svakom pojedinačnom slučaju moraju brižljivo proveriti pred sudom, a sve to zahteva mnogo vremena.“

Servis „myRight“ je zato svojim klijentima ponudio da iz grupne tužbe „izvuku“ one slučajeve koji imaju najviše izgleda za uspeh i da umesto toga pomognu svojim klijentima da preko pojedinačnih tužbi dobiju odštetu. „Više od 5.000 pojedinačnih tužbi je tako iz Braunšvajga prebačeno na mnoge druge pokrajinske sudove. Tako je veoma neefikasno, zato što svaki od tih sudova mora iznova da se hvata u koštac s tim pravnim pitanjima. To sve može da se obavi i deset puta brže“, kaže ekonomista Bode dok ponosno pokazuje „3.807 pozitivnih pojedinačnih tužbi“. U nekim slučajevima se radilo o više od 40.000 evra odštete, u nekima više od 20.000 eura koje je morao da plati Folksvagen – dakle mnogo više od onih maksimalnih 6.257 evra koje su dobili ljudi koji su se priključili nagodbi Udruženja za zaštitu potrošača.

Bio je to dakle „debeli, masni golub“, kako kaže Bode. I taj golub sad najradije obilazi krovove advokatskih kancelarija ureda. U čemu je kvaka? Sudeći po dokumentima kojima raspolaže „Stiftung Warentest“, nezavisna organizacija za zaštitu potrošača, jedna vlasnica Folksvagenovog vozila dobila je tako manju odštetu nego što su na njenom slučaju zaradili „myRight“ i avokatska kancelarija koja je bila zadužena za njenu žalbu.

Vlasnica je, naime, morala da ustupi svoju proviziju servisu „myRight“, a istovremeno je Folksvagen preuzeo i troškove angažovane advokatske kancelarije. U brojkama taj primer izgleda ovako: 1.200 evra na konto odštete za vlasnicu vozila, a na drugoj strani 650 evra provizije za „myRight“ i 1.100 evra za advokate. Poređenja radi, u okviru nagodbe s Udruženjem za zaštitu potrošača vlasnica bi dobila 2.500 evra.

Ciljana, namerna manipulacija

Sve to zajedno predstavlja veliku frustraciju za one koji nisu dobili nijedan evro odštete. Da li je moguće da oni nisu pretrpeli nikakvu štetu, kako to sugeriše presuda Vrhovnog suda? „Folksvagen je svojim mušterijama namerno prodavao automobile koje oni nisu hteli da kupe. Mnogi su hteli ekološki auto“, kaže Bode. On pritom povlači paralelu s jednim ranijim skandalom vezanim za zaštitu potrošača: „Kupite lazanje, a u njima je konjsko meso. To je ciljana prevara.“ Osim toga, kako dodaje, kupcima pogođenih vozila pretila je i moguća zabrana korišćenja vozila zbog nepoštovanja ekoloških normi u zemlji.

Nakon što je skandal otkriven, nadležne nemačke službe naredile su Folksvagenu da „apdejtuje“ softver u svojim automobilima. Na taj način je, kako se tvrdilo, trebalo da se ta vozila navodno pridržavaju normi po pitanju emisije štetnih gasova, a sudeći po navodima stručnjaka sve to nije imalo praktično nikakav efekat na potrošnju ili snagu vozila. Da li je možda sve to na kraju išlo na štetu dugotrajnosti vozila? Da li je tako onda skraćen rok trajanja vozila?

Manipulisani motor „s dobrim ugledom“?

I zaista, vlasnici pogođenih vozila, ali i automehaničarske radionice, svedočili su o tehničkim problemima, na primer demoliranim turbo-punjačima nakon „apdejta“. Oni su naime sumnjali da je promenom softvera smanjena količina azotnih oksida, ali da se u motoru stvarala veća količina čađi, što je dugoročno gledano štetilo auto-delovima i rezultiralo skupim popravkama. Da li je dakle ta šteta nastala zbog korišćenja automobila ili je zaista posledica softverskog „apdejta“, dakle manipulacije? I kako to sve utiče na vrednost polovnog vozila prilikom njegove prodaje?

Trgovci polovnim vozilima, barem oni koji su kupovali manipulisane dizelaše s povećom kilometražom, odmahuju rukom: „U zemljama u kojima ti automobili završavaju, motor se rastavi za 300, 400 evra, očisti se, uradi remont, motor se ponovo sastavi i onda su ostaci čađi irelevantni“, kaže jedan trgovac koji je hteo da ostane anoniman.

A pomalo je tragikomična njegova sledeća izjava: „Dobra reputacija motora“ je mnogo važnija od njegove istorije manipulacije. „On bez problema prelazi i pola miliona kilometara.“

jz/sm (swr)