Bik i magarac
12. oktobar 2017.
Još pet dana. Do ponedeljka predsednik regionalne katalonske vlade Karles Pudždemon ima vremena da odgovori da li Katalonija proglašava nezavisnost ili ne. Ukoliko potvrdi da je proglasio nezavisnost, dobiće tri dana da takvu „odluku ispravi“. Ako to ne učini, u skladu sa Članom 155 ustava Španije, centralna vlada, na čelu sa Marijanom Rohojem, Katoloniji bi mogla da ukine autonomiji i preuzme vlast u toj pokrajini. Dok su socijalisti i liberali izrazili podršku Rahoju, Levica ga optužuje da je direktno odgovoran za katalonsku krizu i traži da se kriza reši pregovorima.
„Da situacija nije toliko ozbiljna, bila mi smešna“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Nekoliko ljudi toliko nespretno zagovora otcepljenje, da centralna španska vlada mora da pita da li je nezavisnost uopšte proglašena ili ne. Ali ništa nije smešno u tom ozbiljnom sporu u koji dva stranačka saveza proteklih dana guraju svoj region i zemlju kojoj po međunarodnom pravu pripadaju. Ukoliko iza izostanka otcepljenja, koje je najavljivao predsednik regionalne vlade Pudždemon, postoji neka strategija, onda ona nije dobro smišljena. Kako sada stvari stoje, Pudždemon neće postići pregovaračko rešenje ako mu cilj i dalje bude nezavisnost.“
„Bik i magarac jure jedan ka drugom i drugoj strani ne daju nikakvu šansu“, ocenjuje list Rajn-Nekar cajtung iz Hajdelberga: „Pudždemon je previše obećao svojim referendumom, Rahoj je izneverio mnoga očekivanja, Obojica znaju jedno: Katalonija van EU nema budućnost. Rahoj je u prednosti.“
Berlinski Tagescajtung hvali španskog premijera: „Na pseudo-deklaraciju o nezavisnosti Marijano Rahoj je reagovao bolje nego što se strahovalo. U skladu sa Članom 155 ustava on je već odavno mogao da razvlasti vođstvo u Barseloni s obzirom da ono deluje protiv zabrane otcepljenja i drugih zakona. Umesto toga, Rahoj je zvanično upitao katalonsku vladu da li je proglasila nezavisnost ili ne. Portparol katalonske vlade je korektno kazao da zvaničnu odluku treba da potvrdi parlament, što nije bio slučaj. Ukoliko Barselona to sada i pismeno dostavi Madridu, onda je za sada izbegnuto riskantno razvlašćenje regionalne vlade.“
„Na kraju krajeva radi se o novcu“, analizira ugledni Zidojče cajtung: „Tako je u Španiji od izbijanja krize na tržištu nekretnina od koje se zemlja još uvek nije oporavila. Politika štednje, nametnuta od strane Brisela, podstakla je buntovništvo među ljudima. Nastala je borba za svaki evro. Nevolja slabi solidarnost. Privredno jaki Katalonci spremni su manje nego ikad da finansiraju siromašnije delove zemlje.“
Španski sistem, podseća minhenski list, primorava regionalne vlade da novac šalju u Madrid, koji se tamo nanovo raspodeljuje. „Zemlji poput Španije je potreban federalizam koji to ime zaslužuje: pitanje je samo da li je Marijano Rahoj toga svestan. Sa druge strane, Katalonci, koji s pravom insistiraju na svom kulturnom identitetu, moraju da shvate da povlačenje granica nije pravi put. Separatizam u vreme globalizacije je moderan kao pisaća mašina u eri računara“, zaključuje Zidojče.
List Badiše nojesten nahrihten vidi moguće rešenje: „Bolju ideju od povlačenja novih granica imaju španski socijalisti koji predlažu reformu Ustava koja bi regionalnim vladama omogućila jače pravo glasa u nacionalnoj politici. Na tu reformu bi Pudždemon trebalo da usmeri svoje snage. On sada ima šansu da se dokaže kao državnik tako što bi interese Katalonije izdigao iznad svojih ličnih. Kao što je to sada učinio njegov politički protivnik u Madridu“, ocenjuje list iz Karlsruea.
„Protiv otcepljenja bogatog dela zemlja govori i princip solidarnosti“, ocenjuje list Nirnberger nahrihten: „Pogledajmo Nemačku: Bavarska koja je nekada primala pomoć, danas izdvaja daleko najviše novca za finansijsko izjednačavanje zemlje. Međutim, ni jednom razumnom čoveku ne pada na pamet da zatraži odvajanje od Savezne Republike.“
priredio Boris Rabrenović