BiH nakon odluke Šmita: nova kriza i ultimatumi?

Ultimatum da se domaći političari dogovore oko izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koji je postavljen krajem prošle godine, istekao je nametnutim „paketom integriteta“ od strane visokog predstavnika u BiH. Koristeći tzv. „Bonska ovlašćenja“, Kristijan Šmit je uveo nekoliko bitnih izmena Izbornog zakona koje se odnose na skeniranje glasačkih listića, video-nadzor, snimanje na biračkim mestima i centrima za brojanje, ali ne i elektronsko glasanje, jer za tako nešto BiH, kako kaže Šmit, još nije spremna.

„Ovde se ne radi o elektronskom glasanju, mislim da nismo dovoljno napredni za to. Biće papirni listić i ti listići će biti elektronski skenirani i prebrojani, tako da ćemo onemogućiti promenu biračkih listića ili da neki listići izađu drugačiji“, objasnio je Šmit, napomenuvši da su izmenama predviđene i sankcije.

Birački odbori kao rak-rana

Birački odbori su deo koji najviše boli stranačke prvake, s obzirom na to da su manipulacijama u ranijim izbornim procesima vršili praktično njihovo preuzimanje od strane jedne partije u dogovoru s drugom, što je onda rezultiralo izbornim mahinacijama prilikom glasanja. Sada je to onemogućeno, makar na papiru, pa predsednik biračkog odbora i njegov zamenik ne smeju da budu članovi političkih stranaka, niti da obavljaju neku dužnost u njima.

„Ne smeju da budu ni članovi udruženja ili fondacije koja je organizaciono ili finansijski povezana s nekom političkom strankom, niti smeju da budu uključeni u bilo kakve aktivnosti političke stranke i moraju da budu u mogućnosti da obavljaju svoje dužnosti na politički nepristrasan način“, navodi se između ostalog u izmenama koje je nametnuo visoki predstavnik.

Sve je to, kako kaže Šmit, zbog građana BiH, kojima on želi da obezbedi „demokratske izbore“. Skeneri će omogućiti identifikaciju glasača bez mogućnosti ponavljanja i to će biti pilot-projekat, što znači da se skeneri neće koristiti na svim glasačkim mestima, već na ograničenom broju.

A taj broj, kako navode iz Centralne izborne komisije BiH, već je poznat. CIK podržava donošenje tehničkih izmena Izbornog zakona, kaže njen predsednik Suad Arnautović, upozorivši da su kao institucija pod strašnim političkim pritiskom, ali da su spremni za izbore. „Mi smo sve pripremili da organizujemo pilot-projekat u deset opština na 165 biračkih mesta, što bi značilo uvođenje novih tehnologija“, rekao je Arnautović.

Odgovor entitetskim izbornim zakonom

Međutim, u Republici Srpskoj nisu spremni za bilo kakve izmene. Još prošle godine iz Banjaluke je stigao odgovor na ultimatum da će, ukoliko bude nametanja izmena Izbornog zakona, biti donesen entitetski koji će regulisati izborni proces na entitetskom nivou.

„Sve što smo rekli, tako će biti. Ako ovo ništavilo koje se zove Šmit pokuša nešto da uradi, stavio je tačku na evropski put. I donosimo izborni zakon i naša republička izborna komisija sprovodi izbore“, rekao je Milorad Dodik sredinom februara, odgovarajući na pitanje šta ukoliko visoki predstavnik nametne izmene Izbornog zakona. Dodik se nakon odluke Šmita nije oglašavao, a tokom dana (27. marta) trebalo bi da bude utvrđen datum održavanja posebne sednice na kojoj bi se razgovaralo i o tom pitanju.

U javnosti se, neposredno pre objavljivanja odluke visokog predstavnika, pojavila i radna verzija Izbornog zakona RS kojim je definisano da republička i lokalne izborne komisije samostalno sprovode izbore.

„Sedište Republičke izborne komisije je u Banjaluci. Republička izborna komisija ima pečat u skladu sa zakonom. Republička izborna komisija ima internet-stranicu na kojoj se objavljuju svi izborni propisi, kao i sve druge odluke od značaja za izborni proces i to u roku od 24 časa od donošenja odluke“, navedeno je u radnoj verziji koja se pojavila u medijima.

Razlika u odnosu na Izborni zakon BiH je u tome što će Republička izborna komisija biti nadležna za sve izbore koje se sprovode na teritoriji Republike Srpske. Taj zakon bi trebalo da se nađe već na sledećoj sednici parlamenta o čijem datumu će Kolegijum Narodne skupštine odlučiti ove srede.

Kritika na račun Šmita iz EU

Najoštriji u reakciji na nametnute izmene Izbornog zakona bio je premijer RS Radovan Višković, koji dovodi u pitanje evropski put BiH zbog poteza visokog predstavnika. Ističe da je nedopustivo da Centralna izborna komisija BiH sama bira biračke odbore i da time izabrani članovi postaju profesionalci, i ujedno postavlja pitanje ko će da ih plati.

„Nije me iznenadilo to što pola BiH priznaje čoveka (Kristijan Šmit) koji je nelegalno na ovim prostorima, jer nema verifikaciju UN da bude visoki predstavnik. Odluka od pre nekoliko dana o otvaranju pregovora EU sa BiH u suštini je ovim nametanjem zatvorena“, rekao je Višković.

Nakon odluke Šmita, stiglo je i saopštenje iz Brisela u kojem se navodi da se od lokalnih vlasti očekuju reforme, a da bi ovlašćenja visokog predstavnika trebalo koristiti samo kao poslednju meru. U saopštenju koje potpisuje portparol EU Peter Stano, navodi se da je „opsežna međunarodna supervizija nekompatibilna s evropskom budućnošću BiH“.

„Evropska unija je izrazila snažnu sklonost prema tome da Parlament BiH preuzme svoju odgovornost i usvoji te reforme, kao što su se lideri državne koalicije obavezali da će to učiniti na vreme za sprovođenje tokom opštinskih izbora u oktobru“, saopšteno je iz Brisela.

Podrška Liberala

Takav stav dijametralno je suprotan sa stavom ostalih međunarodnih predstavnika u BiH, posebno američkih i britanskih diplomata. Oni u potpunosti podržavaju odluku Kristijana Šmita i korišćenje bonskih ovlašćenja u slučaju Izbornog zakona. Zajednički je stav da je neuspeh domaćih političara da se dogovore oko tog pitanja rezultiralo reakcijom visokog predstavbika.

Podrška Šmitu stiže i od izvestioca za Zapadni Balkan poslaničke grupe nemačkih Liberala (FDP) u Bundestagu Tomasa Hakera koji kaže: „Odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita da iskoristi svoja Bonska ovlašćenja je neophodna i primerena, s obzirom na predstojeće lokalne izbore u BiH. On pritom preuzima važne preporuke OEBS/ODIHR, GRECO i Venecijanske komisije i sprovodi ih s obzirom na nedostatak političke volje lokalnih političkih donosioca odluka. Izmene izbornog zakona jasan su znak jačanja integriteta izbora i Centralne izborne komisije“, navodi Haker uz očekivanje da, nakon ovog poteza Šmita, ovogodišnji lokalni izbori u BiH neće više biti podložni izbornim prevarama.

HDZ-ov predlog ide u zaborav

Dok srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović smatra da je potez Šmita unazadio zemlju tri koraka unazad i da je to šamar demokratskom procesu u evropskom putu BiH, njen kolega iz Predsedništva, predsedavajući Željko Komšić, ne misli tako. Naprotiv.

„Biće potrebno vreme da vidimo sve efekte izmena, ali trenutno izgleda kao da će glas građana Bosne i Hercegovine da vredi više nego ranije, jer će se glasovima manje manipulisati“, ocenjuje Komšić, navodeći da je za BiH dobro što se pravi korak napred u procesu pristupanja Evropskoj uniji i što HDZ nema više mogućnost da podmeće svoje političke ambicije u vidu trećeg entiteta u proces zaštite izbornog integriteta.

HDZ BiH i njen prvi čovek Dragan Čović još se nisu oglasili oko nametanja tzv. „paketa integriteta“ Izbornog zakona, dobrim delom i zbog toga što je samo dva dana pre nametnute odluke ta stranka u proceduru uputila svoj predlog izmena Izbornog zakona. Tim predlogom, kojeg je na usaglašavanje u Savet ministara uputio HDZ-ov ministar pravde Davor Bunoza, definisano je da bi za člana Predsedništva BiH ubuduće bio biran onaj Hrvat koji, uz opštu većinu glasova s teritorije Federacije BiH, dobije i većinsku podršku u kantonima s relativnom ili apsolutnom većinom hrvatskog stanovništva.

Predlog su, međutim, odbili predstavnici u Sarajevu vladajuće Trojke, kao i američka ambasada u BiH, jer se tim zakonom praktično, kako su rekli, uvodi hrvatska izborna jedinica u Federaciji BiH.

„HDZ BiH ne može na silu da dođe do rešenja koje preferira. Mora iskreno da pregovara i da radi na postizanju konsenzusa i kompromisa neophodnih za promenu Ustava BiH. Stranka je za to imala veoma mnogo vremena, ali to nije uradila“, ukazali su iz američke ambasade u BiH.

Veća izlaznost

Samo dan uoči nametanja Šmitove odluke koju je Trojka pozdravila i najavila da će zakon prihvatiti, prvi čovek SDP BiH (deo Trojke) Nermin Nikšić takođe je odbacio Čovićev predlog.

„Ovo jeste iskorak za HDZ, ali za nas je i dalje neprihvatljivo. Trojka insistira na sprovođenju presuda Evropskog suda pravde, a ne samo Ustavnog suda BiH“, rekao je Nikšić, ističući da predlog HDZ ne može da bude deo paketa tehničkih izmena Izbornog zakona, jer za novi model izbora članova Predsedništva mora da se promeni ustav države.

A što se tiče „paketa integriteta“, stručnjaci smatraju da je potez Šmita očekivan, posebno nakon što je pre četiri meseca postavljen rok za izmene i domaći dogovor. Bivši član CIK BiH Vehid Šehić kaže da je Šmit uvažio predloge OEBS-a, ali i koalicije „Pod lupom“ koja prati izborne procese tokom nekoliko poslednjih ciklusa. Birački odbori su, kaže Šehić, bili slaba karika, zbog čega je odluka Šmita očekivana.

„Ove izmene bi mogle da utiču na veću izlaznost. Ovo je zaštita dostojanstva građana, što se političarima ne sviđa. Ovim se iz jednačine izbacuje ljudski faktor koji može da promeni volju birača. To je najbitnije u čitavom izbornom procesu“, smatra Šehić, a prenosi N1.