„BiH je ključ sigurnosti, a ne Kosovo“
29. maj 2018.
DW: Gospodine Šepiću, članovi Predsedništva BiH bili su pre nekoliko dana ovde u Berlinu na poziv kancelarke Angele Merkel. Da li je taj susret doprineo rešenju problema u kojima se zemlja trenutno nalazi?
Senad Šepić: Vidljivo je da sva tri člana Predsedništva u Berlinu nisu postigli ništa konkretno. To je bilo i za očekivati jer su njih trojica i uzrok problema u Bosni i Hercegovini. A i uoči dolaska bilo je jasno s kojim pozicijama dolaze kod Angele Merkel. Unapred je dakle bilo jasno da neće biti nekog rešenja, što je uostalom potvrdila i sama kancelarka, a i članovi Predsedništva nakon susreta.
Da li Nemačka i međunarodna zajednica uopšte vide neku perspektivu u smislu pomaka u rešavanju problema, npr. oko Izbornog zakona, dok su ovi predstavnici na vlasti?
U Nemačkoj, ali polako i u ostatku Evropske unije, odgovornima postaje jasno da ovi ljudi koji su čitavu priču oko približavanja Bosne i Hercegovine EU oteli i koriste je u svoje svrhe, jer znaju da je ona atraktivna biračima i da oko nje postoji najviši stepen konsenzusa, nisu rešenje problema, nego su deo problema. Oni i nemaju interesa da pronađu i ponude rešenje. Zato bi odgovorne u Evropskoj uniji trebalo uveriti u to da postoje alternative koje zemlju mogu da stabilizuju i okrenu je u drugom smeru.
I tu Vi vidite sebe sa svojom strankom/pokretom Nezavisni blok?
Ja se zajedno s ostalim kolegama i istomišljenicima koji su osnovali razne političke pokrete trudim da ponudimo jedan novi narativ, jedan srednji put za BiH u kojem će se stabilizovati i balansirati nacionalni, evropski i građanski identitet. Mislim da je to forma koja BiH može da izvuče iz onog u čemu se sada nalazi i pokrene je napred. I te teme treba gurnuti u centar pažnje, a ne da se govori o Titu i prošlosti dok se stvarni problemi izbegavaju. Mi se stalno okrećemo oko nekih problema koji blokiraju delovanje: sada imamo Izborni zakon, pre je bio Ustav, pa još pre referendum u Republici Srpskoj. Uvek se nađe neka etnička tema na kojoj se mobilišu birači i nešto što nas blokira da ne možemo dalje. A akteri koji zloupotrebljavaju te teme uvek su isti. Za problem s Izbornim zakonom znalo se pre godinu i po, ali se rasplamsao tek sada uoči izbora. To je idealno oružje, jer se zaborave sve druge teme.
Koji je konkretno vaš „kontraplan“ tom mehanizmu koji se ponavlja godinama?
Mi kao prvo želimo da probleme zemlje – dakle konkretne probleme, ekonomske, iseljavanje – stavimo na prvo mesto i nakon toga pridobijemo partnere u Evropskoj uniji koji će imati sluha za novi pristup. Želimo da postignemo to da se političari koji obećavaju Evropsku uniju mere po tome šta su zaista uradili na ostvarenju tog cilja.
Mislite li da je delimično, kao što to tvrde neki nemački politikolozi, krivica na Briselu zbog toga što je situacija u BiH takva kakva jeste?
Mislim da Evropska unija poslednjih godina jednostavno nije bila prisutna u BiH. Znam da EU trenutno ima drugih prioriteta, ali to je pogrešno. Bosna i Hercegovina je ključ stabilnosti u regionu, možda mnogo više nego Srbija i Kosovo. Malo je nelogična situacija, jer se u BiH mnogo investiralo, a rezultata je malo. To pokazuje nesposobnost lokalne političke elite, ali i nedostatak inicijative iz Evropske unije.
Zašto očekujete da će građani na sledećim izborima odjednom odustati od logike koje se drže već godinama birajući opcije isključivo po etničkom principu i odjednom se okrenuti jednoj građanskoj nadetničkoj opciji kakvom vi vidite svoj pokret/stranku?
Ja sam optimista – ako pogledam rezultate poslednjih lokalnih izbora. Pokazalo se da ljudi imaju kapaciteta za biranje potpuno novih ljudi, potpuno nove politike. Sedam je nezavisnih načelnika. To su sve pripadnici stranke kojoj sam ja pripadao (SDA) i svi su se kandidovali kao nezavisni kandidati, jer unutar svoje stranke nisu mogli da se profilišu. I pobedili su. Mislim da je opcija u tome da se pronađe ravnoteža između desnih stranaka koje igraju isključivo na kartu nacionalizma i levih koji taj aspekt potpuno ignorišu što isto tako nije ispravno.
Da li Vas građani doživljavaju kao neku novu verziju SDA?
Mi smo napravili jedan multietnički projekt. Osnivači Nezavisnog bloka dolaze iz redova srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda. Postoje medijski spinovi, najčešće od ljudi iz moje bivše stranke, kao i iz nekih levih stranaka, koji pokušavaju da nas smeste uz jedan narod. Ali kako protiče vreme, toga je sve manje i ljudi uočavaju jasan profil koji se ne stavlja nacionalno u prvi plan. Naravno kao jedno od osnovnih građanskih prava je pravo na nacionalno izjašnjavanje. Ali to nije jedini aspekt. Mi stojimo iza slogana: i građanska i nacionalna i evropska Bosna i Hercegovina.
A kako vas doživljavaju u Evropskoj uniji?
Postoji tu neka vrsta opreza, ali oni koji su bolje informisani o stanju u BiH dočekuju nas otvorenih vrata. Kod mnogih međutim postoji ta neka beznadežnost kada je u pitanju BiH i mi moramo da im objasnimo da postoji alternativa onome što je sada prisutno. Usuđujem se da kažem da je sve više onih koji vide da je ovo što ja radim sa svojim saradnicima ključ rešenja problema u Bosni i Hercegovini. I mislim da će ova vrsta percepcije svakim danom biti sve veća.
Kakvu bi ulogu mogla da odigra BiH-dijaspora na Zapadu?
Mi smo i prvi politički projekt u BiH koji je izradio novu platformu za pristup dijaspori. Nama je neophodno to znanje, iskustvo, pa i investicije ljudi koji su otišli van. To je vidljivo i u nekim krajevima gde ima mnogo ljudi koji žive vani, poput recimo Cazinske krajine, gde vidite da ljudi nekim problemima pristupaju na način na koji su to naučili na Zapadu. Zato smo u svom programu pristupili dijaspori na novi način, kako bismo im pokazali da su nam potrebni kao partneri, a ne samo kako bismo ih iskoristili. Dijaspora je vrlo važan faktor za budućnost BiH i mislim da je kroz kontakte s iseljenicima ta naša namera i prepoznata.