BiH između tri civilizacijska kruga
31. januar 2018.
Prema nekim teorijama o društveno-političkim procesima u svetu nakon Hladnog rata – a među poznatijima je „Sukob civilizacija“ Semjuela Hantingtona – Bosna i Hercegovina se u geopolitičkom smislu nalazi na trusnom području između zapadne (hrišćanske), slovensko-pravoslavne i islamske civilizacije. Iako predviđanja pomenutog autora nisu naročito optimistična u pogledu koegzistencije velikih civilizacija, analitičari u BiH veruju da različitosti u toj zemlji mogu da budu iskorišćene za opšte dobro, ne samo BiH, već i regije.
- pročitajte još: Erdoganova senka nad Balkanom
Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja kaže da BiH, zahvaljujući činjenici da je tronacionalna država u kojoj žive Srbi, Hrvati i Bošnjaci „ima mogućnost da gradi dobre odnose sa tri civilizacijska kruga“. „Činjenica je da je BiH pridružena članica Organizacije islamske konferencije i da kroz te veze mnogo toga može da postigne, kako na rejtingu u svetu, tako i na ekonomskom planu. Takvu mogućnost umanjuje činjenica da iz tog islamskog kruga zemalja dolazi i nekoliko struja verskog fundamentalizma i radikalizma. BiH ima dobre odnose sa Turskom koja u Savetu za sprovođenje mira predstavlja Organizaciju islamske konferencije, a može da ima i dobre odnose sa Iranom, državom koja ima ugled u svetu, bez obzira na svoje unutrašnje karakteristike“, kaže Šolaja za DW.
„Najistočniji Zapad, najzapadniji Istok“
Ugledni bosanskohercegovački diplomata i prvi ambasador BiH u Turskoj Hajrudin Somun, tvrdi da BiH, po svom multietničkom i multireligijskom identitetu, ne može da pripada zapadnoj ili istočnoj civilizaciji. „Još kao gimanzijalac pisao sam da je BiH ’najistočniji Zapad i najzapadniji Istok’. Veze sa svetom islama mogu da joj koriste, ali ne toliko koliko veze sa Zapadom, samim tim što su ’bosanski muslimani’ orijentisani prema Evropi, a čak su joj i bliži i po etničkom, odnosno slovenskom sastavu“, kaže Somun za DW.
- pročitajte još: Dokle seže Erdoganova ruka na Balkanu?
Govoreći o odnosima BiH sa Turskom i drugim većinski muslimanskim zemljama, naš sagovornik podseća da do rata devedesetih godina većina muslimana Srednjeg istoka, Azije i Afrike gotovo da nije ni znala za postojanje muslimana u Jugoslaviji. „Pošto je BiH bila dugo u sastavu turske (osmanske) imperije, veze su duboke i trajne, kao što je slučaj sa narodima koji su nekada bili u sastavu imperijalnih ili kolonijalnih sila. Tako da se te veze nastavljaju u mnogim oblastima koje nisu isključivo vezane za pipadništvo islamu polovine stanovništva BiH. Za razliku od drugih naroda i država na Balkanu kojima je vladala Osmanska imperija, na primer Albanije i Bugarske, bosanskohercegovački odnosi s Turskom još su kompleksniji, s obzirom na to da njene susedne zemlje – Srbija i Hrvatska – nikada nisu odustale od politike proširenja na račun teritorije BiH“, ističe Somun.
Između nacionalizama
„U tom svetlu i danas bi trebalo posmatrati odnose BiH s Turskom“, kaže naš sagovornik. „Poslednjih petnaestak godina, otkako je u Turskoj na vlasti Partija pravde i razvoja, na površinu je isplivao religiozni faktor. Međutim, politika turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pre svega je pragmatična, odnosno ekonomska, tako da religioznost nije uticala na jačanje ekonomskih odnosa Turske i BiH. Najbolji primer takve pragmatične politike jesu mnogo veće investicije i poslovi koje Turska zaključuje sa Srbijom nego sa BiH, bez obzira na očekivanja pojedinih bošnjačkih vođa i njihovog dodvoravanja turskom predsedniku. ’Nova Turska’ koju vodi predsednik Erdogan, koristi se Bosnom u ideološkom pokrivanju naroda koji su pripadali Osmanskoj imperiji, što BiH mnogo više šteti nego što joj koristi“, ističe Somun.
Somun smatra da je pozicija BiH između velikih civilizacija nepovoljna, pre svega zbog „povampirenog nacionalizma“. „Bosna i Hercegovina je stešnjena između dva takva nacionalizma, pravoslavno-srpskog i katoličko-hrvatskog – koji neprekidno, od povlačenja Osmanlija s Balkana do njihove propasti, vuku na svoju stranu. A njen treći, i demografski sve dominantniji element – Bošnjaci, još nema do kraja definisan nacionalni identitet. Islam kao njegova komponenta čini ga još neravnopravnijim i slabijim u današnjoj evropskoj i zapadnoj ofanzivi islamfobije“, kaže Somun.
Na duži rok ipak – EU
Banjalučki profesor Miloš Šolaja ističe da bi u BiH „trebalo poštovati“ i druge civilizacijske pravce, kao što je to slučaj sa entitetom Republika Srpska koja gradi dobre odnose sa Rusijom i drugim pravoslavnim zemljama i da bi veze sa različitim civilizacijskim krugovima trebalo iskoristiti za ekonomski prosperitet. Ekonomski analitičar iz Tuzle Admir Čavalić kaže da BiH još uvek ne koristi mogućnosti efikasnijeg povezivanja s muslimanskim svetom u kontekstu ekonomske saradnje.
- pročitajte još: BiH između Zapada, Putina i Erdogana
„Najbolji primer za to su direktne strane investicije. Naime, tek se Turska pojavljuje kao ozbiljan investitor u našu zemlju, ali ipak daleko iza Austrije, Srbije, Hrvatske i drugih evropskih zemalja. Slična situcija je i sa spoljnotrgovinskim odnosima, gde uglavnom trgujemo sa zemljama Evropske unije i članicama CEFTA. Iako BiH još uvek nije članica Svetske trgovine organizacije (STO), postoje mogućnosti intenziviranja ekonomske saradnje sa islamskim svetom, naročito nakon pristupa STO. Ekonomski posmatrano, nije dovoljno intenzivirati samo protok ljudi, već i roba i kapitala. Svakako, trebalo bi naglasiti da BiH teži EU-integracijama, što podrazumeva da se na dugi rok naše ekonomske aktivnosti uglavnom fokusiraju na zemlje EU“, kaže Čavalić.