Između Zapada, Putina i Erdogana

Tagescajtung: „Pre nekoliko sedmica ponovo je bilo govora o ratu u Bosni i Hercegovini. Situacija se u međuvremenu primirila, ali je tamošnja situacija primer koliko je situacija na južnim granicama Evrope i dalje napeta. Bosne i Hercegovina, koja je u poslednjih sto godina tri puta bila glavno poprište ubijanja u regionu, još uvek je seizmograf za razvoj situacije na tom području. Uvek se najpre na primeru BiH vidi kada je na Balkanu kriza, a krize u tom regionu uvek su bile povezane s konfliktima velikih sila. Na prelomnoj tački – u Sarajevu – i danas se najbolje pokazuju interesi međunarodnih aktera. Tu se ne ogledaju samo suprotnosti susednih zemalja – Srbije i Hrvatske – već i Evropske unije, Rusije, SAD – ali i islamskih sila: Turske, a u nove vrijeme i zalivskih zemalja, poput Saudijske Arabije.“

„Mešanjem sa strane, podgrejani su konflikti između tri tabora u BiH. Sada je to čak i mnogo lakše nego ranije, s obzirom na pokušaj uništenja multinacionalnog i multireligioznog društva u ratu devedesetih godina prošlog veka, nakon čega je usledila administrativna podela zemlje na srpski deo republike i bošnjačko-hrvatsku federaciju. Srpski nacionalizam seže daleko u prošlost. Od 19. veka želi se stvaranje ’Velike Srbije’. Slično važi i za Hrvate. Nacionalisti iz oba tabora i danas Bosni i Hercegovini osporavaju pravo na postojanje i žele da ovladaju zemljom ili da je između sebe podele. Samo se Bošnjaci, muslimani, i jedan deo levičarskih, nenacionalističkih struja i danas čvrsto drže ideje o multinacionalnoj državi. Međutim, međunarodne sile su Dejtonskim sporazumom garantovale postojanje Bosne i Hercegovine, a sporazum se danas dovodi u pitanje. Evropska unija je, istina, u Solunu 2003. obećala svim zemljama Balkana da bi u dugoročnom periodu mogle da pristupe Uniji, ukoliko se budu razvijale demokratski kao pravne države i to je stanovništvu ulilo veliku nadu. Pravne države i demokratije bi stabilizovale region i time otvorile put pozitivnom ekonomskom razvoju. Međutim, s krizom u EU i nedostatkom evropske vizije, sve to bi moglo da se nagne i na drugu stranu. Tome bi još trebalo dodati i da se SAD zabavljaju same sobom.“

Podrška muslimanskom stanovništvu

„Sve to dovelo je do političkog vakuuma u regionu i pojave novih političkih igrača koji pokušavaju da na Balkanu ostvare svoje interese. Otkako je Vladimir Putin promenio kurs u svojoj evropskoj politici, on na Balkanu pokušava da pronađe saveznike kako bi sprečio politiku Zapada koja se odnosi na evropske integracije. Rusima je najvažnije pravoslavno stanovništvo. Narodi u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, ali i u Grčkoj, tradicionalno gaje velike simpatije prema Rusiji. Rusija ekonomski nastoji da stvori zavisnost od njenog gasa. I ne samo da mnoge od tih zemalja zavise od ruskog gasa – u Srbiji i Republici Srpskoj naftna industrija je u ruskim rukama, a ruske banke pokušavaju da pokupuju, kako zapadne, tako i domaće banke. No, Putinu je tu ipak najvažniji politički uticaj. Dalju integraciju regiona u NATO, smatra on, trebalo bi sprečiti. Rusija obećava Srbiji i srpskom entitetu u BiH podršku u Savetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Referendum o odvajanju tog entiteta od BiH – što bi moglo da dovede i do rata – takođe nije nemoguć. Putin, dakle, potpaljuje situaciju.“

Uz to, poslednjih godina je i Turska postala aktivna. Predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je podršku muslimanskom stanovništvu u BiH, Sandžaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji. U BiH je čak obećao i vojnu podršku! Njegova vizija obnove Osmanlijskog carstva u suštini je religiozno prožeta politička ofanziva, kojoj pak nedostaje ekonomska snaga. No, kada je reč o uticaju na muslimansko stanovništvo, Turci su dobili konkurenciju koja dolazi iz zalivskih zemalja i Saudijske Arabije. Emirati investiraju milijarde u ogromne turističke projekte u Sarajevskom kantonu, a mnogi Arapi, kao privatna lica, kupuju obradivu zemlju čak i u Hrvatskoj i Srbiji. Značajno je i to što Arapi pokušavaju da svoje fundamentalističko tumačenje islama nametnu pre svega u Bosni i Hercegovini, koja tradicionalno gaji tolerantan i otvoren islam, i koji je politički za zajednički život svih religijskih i nacionalnih grupa. Tako su i Turci i Arapi, uz pomoć novca, ostvarili uticaj na Stranku demokratske akcije (SDA) koja se do sada zalagala za multietničku BiH. Turska i Emirati sa svojom religiozno obojenom politikom zahtevaju odvajanje Bošnjaka od drugih naroda – dakle podelu BiH na tri etnonacionalistička i religiozna nivoa. Oni tako podgrevaju situaciju u regionu i daju legitimitet ruskoj politici. A Zapad? Evropa mora da prepozna opasnost, koja se ponovo stvara na Balkanu“, zaključuje „Tagescajtung“.

Novi Sabor i nova vlada

Frankfurter algemajne cajtung piše o novoj hrvatskoj koaliciji: „Konzervativni HDZ, pod vođstvom Andreja Plenkovića i građanski orijentisani Most dogovorili su se u Hrvatskoj o formiranju vladajuće koalicije. S obzirom na to da su se za učešće u vladi izjasnili i mandatari seljačke partije HSS, Liste zagrebačkog gradonačelnika MIlana Bandića kao i poslanici nacionalnih manjina, Plenković može da predsednici Kolind Grabar Kitarović, podnese zahtev za formiranjem vlade s potpisima 90 od 151 poslanika. Plenković želi da već u petak (14.10.) na konstitutivnoj sednici novog saziva Sabora predstavi i svoj novi kabinet.“