BiH: Etnonacionalizmi umesto demokratije

Građani koji su se okupili ispred sarajevskog sedišta OHR-a, Kancelarije visokog predstavnika u BiH, ne žele, kažu, nametanje bilo kakvih izbornih rešenja, sve dok se ne obezbedi sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, kao i odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovini.

„Podržavanje uvođenja pojma ’legitimnog etničkog predstavljanja’, bez obzira na eventualne presedane u primerima sporazuma političkih stranaka u Bosni i Hercegovini, u svom temelju je antidemokratsko i anticivilizacijsko delovanje. Prema takvim aktivnostima domaćih ili međunarodnih aktera od sada ćemo demonstrirati nultu toleranciju“, navedeno je u pismu sa zahtevima koje su građani 26. jula uputili visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu.

„Uvođenje pragova za reprezentaciju građana Bosne i Hercegovine na temelju njihove grupne pripadnosti u bilo kojem procentu zastupljenosti i kakvima se pored nedemokratskog etničkog principa uvodi dodatni sloj demografske i teritorijalne diskriminacije, smatramo neprihvatljivim“, poručili su takođe građani, među kojima su i apelanti Azra Zornić i Dervo Sejdić, koji su pred Evropskim sudom za ljudska prava tužili BiH zbog diskriminacije u izbornom procesu.

Protestima traju već treći dan, a prvog dana okupio se veliki broj lidera političkih stranaka u vlasti, ali i opozicije. Došlo je i do rasprave, jer su, na protivljenje članova opozicionih stranaka, članovi Stranke demokratske akcije (SDA) tražili da se ispred OHR-a obrati član Predsedništva BiH Šefik Džaferović. Nakon njegovog govora lideri opozicije napustili su proteste.

Šta bi, prema medijima, Šmit mogao da nametne?

Već danima se spekuliše da je visoki predstavnik Kristijan Šmit, zajedno sa pravnicima OHR-a, pripremio izmene Izbornog zakona BiH. Neki mediji u BiH objavili su navodni nacrt Šmitovog predloga, ali njegova autentičnost do danas nije potvrđena. Prema tom nacrtu, Šmit bi, pre svega, navodno uveo cenzus od tri odsto.

Prema predlogu, na primer, ako u jednom kantonu u Federaciji BiH prema popisu stanovništva iz 2013. ne živi najmanje tri odsto pripadnika nekog od konstitutivnih naroda, onda taj kanton ne bi davao delegate u Dom naroda Federacije BiH iz reda tog naroda.

Za Nurku Pobrića, profesora ustavnog prava i sudiju iz Mostara, izmene Izbornog zakona koje je video u medijima izgledaju neuverljivo i neobjašnjivo. „Posledica uvođenja tog cenzusa bila bi takva da iz nekih kantona uopšte ne bi bilo delegata u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH, što bi bila dodatna diskriminacija na već postojeću“, objašnjava profesor Pobrić.

U aprilu prošle godine, HDZ BiH je predložio isti princip popune Doma naroda Federacije BiH, ali s pragom od pet odsto.

Ustav Federacije BiH jasno definiše – odstupajući od Šmitovog predloga – da svaki kanton imenuje po jednog Bošnjaka, Hrvata i Srbina ako je takav izabran u kantonalne skupštine. Ovim navodnim predlogom očigledno se odstupa od te odredbe.

„Do sada su visoki predstavnici u BiH mnogo puta menjali entitetske ustave i to im je dozvoljeno. Jedino što ne mogu da menjaju jeste Ustav BiH“, objašnjava profesor Pobrić.

Po toj formuli Posavski, Bosansko-podrinjski i Zapadnohercegovački kanton ne bi delegirali Srbe u Dom naroda Federacije BiH. U istom smislu, Unsko-sanski i Bosansko-podrinjski kanton ne bi delegirali Hrvate u Dom naroda Federacije BiH. Bošnjaci ne bi imali delegate iz Posavskog, Bosansko-podrinjskog, Zapadno-hercegovačkog i Kantona 10.

Interesantno je da Bosansko-podrinjski kanton ne bi imenovao nijednog srpskog, hrvatskog i bošnjačkog delegata u Dom naroda Federacije BiH, što bi predstavljalo direktno kršenje Ustava Federacije BiH.

Stav OHR-a iz 2018. godine jasno naglašava da Dom naroda nema samo ulogu da predstavlja konstitutivne narode, već i svaki kanton posebno.

Druga izmena odnosila bi se na izbor predsednika i dva potpredsednika Federacije BiH. U Ustavu Federacije BiH to je definisano na način da u izboru predsednika i dva potpredsednika Federacije BiH, najmanje trećina delegata iz klubova bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata u Domu naroda mogu da kandiduju predsednika i dva potpredsednika Federacije BiH.

U navodnom predlogu OHR-a navodi se da su „za imenovanje kandidata potrebni glasovi najmanje osam delegata u svakom klubu Doma naroda Federacije BiH. Ako jedan klub ne uspe da nominuje kandidata u roku od 30 dana, broj delegata koji je potreban da to učini smanjiće se na pet. Ako ni to ne dovede do nominacije, nominacija će biti moguća od bilo koje grupe od dva delegata nakon dodatnih 30 dana“, navedeno je u tom predlogu.

Ne bi, dakle, više bila potrebna najmanje jedna trećina potpisa iz sva tri kluba konstitutivnih naroda, već skoro polovina.

S obzirom na to da će HDZ BiH uvek imati većinu delegata u Klubu Hrvata, oni će uvek u prvom krugu moći da predlože predsednika ili potpredsednike Federacije. Drugi klubovi, u kojima postoji opozicija, nadmetaće se ko će u prvom krugu doći do osam delegata.

To znači da će HDZ uvek imati predsednika ili potpredsednika Federacije BiH čiji je potpis neophodan za predlaganje i imenovanje premijera Federacije BiH i ministara u Vladi Federacije BiH.

Izmene Izbornog zakona uoči izbora

Pre nešto više od mesec dana, visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je odluku o finansiranju opštih izbora 2022. godine, i na taj način omogućio održavanje glasanja. Odluku je nametnuo pošto je ministar finansija Vjekoslav Bevanda, inače kadar HDZ BiH, više puta odbio da dostavi predlog budžeta i tako doveo u pitanje izborni proces.

Samo dva meseca ostalo je do održavanja opštih izbora i pitanje je zbog čega se baš sada insistira na izmenama Izbornog zakona? Profesor Pobrić navodi da je nepopularna praksa da neka država menja izbornu legislativu tokom izborne godine.

„Međutim, s obzirom na to da se radi o izmenama koje neće direktno uticati na izbor građana, pošto delegate u Dom naroda Parlamenta Federacije BiH biraju kantonalne skupštine, ne bi me začudilo da se to i desi“, kaže Pobrić za DW.

Iako je predlog izmena objavljen u medijima izazvao iznenađujuće reakcije, što bošnjačkih političara, što političara građanskih partija, pa i samih građana, ovakve izmene naslanjaju se na već postojeći dokument.

Kako navodi Almedin Šišić, glavni i odgovorni urednik banjalučkog portala „inforadar“, legitimno predstavljanje potpisano je u Mostaru 2020.godine.

U Političkom sporazumu o načelima izmena i dopuna Izbornog zakona BiH, u članu dva navedeno je da će „potpisnice sporazuma implementirati izmene kako bi se osigurao legitiman izbor i legitimno političko predstavljanje naroda i građana“. Sporazum su potpisali predsednik SDA Bakir Izetbegović i predsednik HDZ BiH Dragan Čović, uz prisustvo međunarodnih zvaničnika.

„Upravo to je osnov za pokušaj OHR-a da dva meseca pred izbore sprovede izmene Izbornog zakona što je samo po sebi nonsens. Ako se to desi, a nama se nameće da hoće, prava adresa za proteste građana koji ne žele aparthejd su centrale te dve stranke“, navodi Šišić.

Velika Britanija i SAD uz Šmita, drugi ga osuđuju

Britanski ambasador u BiH Džulijan Rajli, nakon sastanka sa visokim predstavnikom na Tviteru je objavio reči podrške Kristijanu Šmitu.

„Politika Velike Britanije prema BiH je nepromenjena. Podrška napretku ka suverenoj, stabilnoj i inkluzivnoj demokratiji. Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja u potpunosti podržavati visokog predstavnika i ključnu ulogu OHR-a u BiH“, napisao je britanski diplomata. Istog dana, 26. jula, podršku Šmitu pružio je i američki Stej department.

I ranije su mediji, ali i pojedini međunarodni i domaći zvaničnici tvrdili da iza Šmitove potencijalne odluke o izmeni Izbornog zakona BiH stoje Amerikanci i Britanci, dok je Evropska unija, ili bar jedan njen deo, protiv toga.

Potpredsednica Evropskog parlamenta Katarina Barli prokomentarisala je odluku Kristijana Šmita da nametne izmenu Izbornog zakona BiH kao „ispunjavanje želje jedne stranke“.

Ona je na svom Tviter-profilu kratko napisala da Šmit, kao visoki predstavnik, ima moć da nametne zakon, ali bi to dodatno podelilo zemlju.

„Bivši nemački ministar želi da Bosni i Hercegovini nametne zakon koji će dodatno podeliti zemlju. Kao visoki predstavnik, on ima moć da to uradi. Ispunjava želje jedne stranke bez koje ništa ne bi funkcionisalo“, napisala je Barli.

Stručnjak za ustavno pravo Josef Marko objasnio je u intervjuu za austrijski list „Standard“ da bi delovanje Šmita bilo u suprotnosti sa Aneksom 10 Dejtona. „Prema Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, visoki predstavnik je ovlašćen samo da kontroliše sprovođenje Dejtonskog sporazuma, ali nije ovlašćen da se bavi autonomnim pravnim sistemima entiteta, odnosno njihovim ustavima, ukoliko nisu doneseni u primeni Dejtonskog sporazuma“, objašnjava Marko.

Šmitov plan naišao je i na negativne reakcije kod pojedinih članova nemačkog Bundestaga, ali i poslanika Evropskog parlamenta.

Eveoposlanice Tineke Štrik i Katalin Čeh pozvale su Visokog predstavnika Kristijana Šmita da odustane od nametanja izmena izbornog zakona za koje tvrde da bi „produbile etničku segregaciju“ u Bosni i Hercegovini.

Poslanik Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu Andreas Šider ocenjuje: „Ova reforma ne bi dovela do poboljšanja situacije u zemlji, već bi zacementirala etničku podelu. To ne samo da bi bilo vrlo kontroverzno po ustavu, već bi išlo na ruku zahtevima nacionalista“, naglasio je Šider, inače šef delegacije SPO u Evropskom parlamentu.

I bez obzira na proteste, brojne reči osude, pozive na odustajanje od korišćenja bonskih ovlašćenja, iz Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Herceovini već danima nema nikakvih informacija.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.